Na današnji dan: Gile obznanio “Evo sada vidiš da može”
Na današnji dan, 17. januara 1989. godine objavljen je prvi solo album “Evo sada vidiš da može” (PGP RTB) Srđana Gojkovića Gileta, frontmena Električnog orgazma.
Kraj osamdesetih je našao Gileta kako zaključuje svoju najdinamičniju stvaralačku dekadu u životu. Da se podsetimo, Gile je s Električnim orgazmom počeo nesvakidašnje uspešno, pri čemu je svojim radom zaslužio pažnju tada priznatog muzičkog magazina NME, da bi u svega nekoliko godina došao do faze kad je u Zagrebu, gradu koji s Orgazmom ima posebnu vezu, Orgazam za koncert prodao 13 karata. U godinama koje su usledile, Gile je od 13 karata u gradu došao do svirki po dvoranama i hita “Igra rokenrol cela Jugoslavija” koji je zaživeo neki svoj život.
Godine 1989. vidimo Gileta u novom “filmu”. Što se zvučne slike tiče, kolekcija pesama “Evo sada vidiš da može” ima malo veze s albumima “Letim, sanjam, dišem“, koji mu je prethodio, i “Lutkom koja kaže ne” koji ga nasleđuje.
“Evo sada vidiš da može” prikazuje Gileta u rascepu između ekstrovertnog socijalnog leptirića koji će se dobro zabavljati na svakom tulumu do osetljivog usamljenika kojem mračna raspoloženja nisu nepoznanica. Naslovnu pesmu nije teško zamisliti da je pevaju Red Hot Chili Peppersi, a singlove kao što su “Sasvim sam“, “Ti radiš sve” ili “Pet je šest” možda u paralelnom svemiru pevaju Roky Erickson ili Syd Barrett. I da ne bude sve baš toliko jednostavno, pobrinuo se sam Gile s uvodnom temom “Mladi luk“, koja je pod imenom “Green Onions” poznata iz repertoara Booker T. and MG’s što evocira uticaje iz drugog, crnačkog podneblja te čini uvod albuma donekle zbunjujućim.
“Evo sada vidiš da može” je zajedno sa soundtrackom iz filma “Kako je propao rokenrol” poput proslave godišnjice mature jedne generacije s legendarne kompilacije “Paket aranžman“. Iako je u vreme “Paketa …” svaki od tri uključena sastava (Idoli, Šarlo Akrobata i Električni orgazam) gurao svoju priču i nisu bili zadovoljni što moraju jedno izdanje deliti s još dva benda, na saradnju na “Evo sada vidiš da može” glavne aktere u tadašnjim bendovima niko nije prisiljavao na saradnju. To posebno vredi za autorsku osovinu Srđan Gojković – Vlada Divljan, koja će obeležiti znatan deo života obojice umetnika, a manje upućene će iznenaditi prisustvo Bajage ili Caneta i Antona iz Partibrejkersa. U naslovnoj pesmi Gile je uspeo da okupi dve trećine neprežaljenog trija Šarlo akrobata, pa tako možemo čuti doprinos Ivana Vdovića i Dušana Kojića, koji zajedno s Giletom, Čavketom i Ljubom (koji su “predstavnici” Električnog orgazma) i Vladom Divljanom (“izaslanikom” Idola) pevaju lakonsku odu drugarstvu, podcrtanu helikopterskom ritam-sekcijom. Kontrapunkt ovom minimalističko-epskom naslovnom broju su “Hteo bih da znam“, “Zagreb” i “Ovo je za kraj“.
Zapravo, po kastingu za album “Evo sada vidiš da može” jako podseća na “If I Could Only Remember My Name” Davida Crosbyja koji je uspeo u nameri da mu na solo-prvencu sviraju gotovo kompletni Jefferson Airplane i The Grateful Dead. I Crosby i Gile su svoje prvence stvarali na pragu ulaska u četvrtu deceniju života, nakon što im tadašnji bendovi nikad nisu bili komercijalno uspješniji, na kontinuumu gde je jedan pol “jam session s prijateljima”, a drugi “minimalističke teskobne pesme o vlastitoj nesigurnosti”. I Gile i Crosby će nakon solo-izleta udružiti snage s kolegom koji ima izrazit pop-senzibilitet (Crosby s Grahamom Nashom, Gile s Vladom Divljanom).
“Evo sada vidiš da može” je jedan od onih albuma kojem je vrijeme učinilo uslugu jer su rješenja na tom albumu, iako u to doba možda uvriježena kao ekscentrična, danas prihvaćena kao legitimna. Muzika na ovom izdanju iskače iz vremenskog konteksta i ima veliki potencijal da se dopadne mnogim ljubiteljima progresivnog rocka i freak folka, da među njima ostavi trag. “Evo sada vidiš da može” zaslužuje da se vidi da može. (Zoran Tučkar, ravnododna, 2020.)
