Diamusk & The International Dub Orchestra predstavili “Maze”
Lavirint (maze) je kolektivna halucinacija kroz koju svi mi lutamo i ne uspevamo da nađemo izlaz. To su hodnici sačinjeni od milijardi nepotrebnih, negativnih i suvišnih informacija kojima smo svakodnevno bombardovani, na svakom koraku i kliku.
Najbolja stvar u bavljenju muzikom je to što ste konstantno na nepresušnom izvoru novog i kreativnog, pa kvalitet neretko sam dođe do vas. Posle dužeg vremena imao sam takvo zadovoljstvo i privilegiju, a materijal koji sam tom prilikom čuo tektonski me je pomerio iz ležišta. Pošto dobre i lepe stvari treba deliti sa drugima, red je da vam pomenuti projekat i predstavimo.
Ljubitelji Dubioze kolektiv sigurno će se setiti Adise Zvekić, originalne pevačice i suosnivačice ovog benda koja je ostavila veliki trag na njegovim ranim izdanjima („Dubioza Kolektiv“, „Open Wide“, „Dubnamite“, „Firma Ilegal“). Po završetku saradnje sa Dubiozom, Adisa se pridružuje priznatom austrijskom bendu La Cherga sa kojim 2011. godine objavljuje sjajni album „Revolve“.
Pod umetničkim imenom Diamusk Adisa je objavila tri albuma: „Wadada“ (2016), „Freedom“ (2017) i „Sleepwalkers“ (2019). Kolektivno (belo)svetsko ludilo u vidu koronavirusa, te svih pratećih sadržaja i posledica dovodi do nešto duže pauze u kreativnom izrazu. No, kao i uvek, dođe vreme i za comeback, i to kakav! Diamusk & The International Dub Orchestra su pre nekoliko dana objavili fantastični album „Maze“.
Kao što mu i ime govori, „Maze“ je klopka u koju ćete veoma lako upasti. To je sadržajni muzički mashup u kome svaki instrument dolazi do potpunog izražaja i predstavlja priču za sebe, a sve zajedno deluje kao prirodna simfonija poput spleta zvukova koje čujete kada zađete duboko u šumu. Ili, metaforično rečeno, kao kada muva sleti na „plato“ biljke mesožderke privučena opojnim sokovima, a potom je ostatak „mašinerije“ obostrano poklopi tako da joj izlaza više nema.
Neodoljivu sintezu reggaea, duba, jazza i balkanske tradicionalne muzike kreira tim sjajnih muzičara iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Hrvatske, Slovenije i Norveške: Slobodan Đukić (bas), Vladimir Krkljuš (klavijature), Matija Mlakar (trombon), Gašper Selko (truba), Benjamin Mekki Widerøe (saksofon), Fredrik Mekki Widerøe (bubanj) i Aldin Hasanović (gitara). Tim stalnih članova svojim moćnim glasom i tekstovima pesama zaokružuje Adisa Zvekić.
Takođe, na albumu „Maze“ je gostovalo nekoliko renomiranih umetnika: Chakka Svraka (spoken word), Trajče Velkov (truba), Almir Mešković (harmonika), Daniel Lazar (violina), Mladen Marjanović (električni oud), Aljoša Jurkošek (truba), Gordan Kranjčić (perkusije), Belma Zvizdić (kompozicija) i Marko Gaćina (gitara, miks). I po zvuku ploče je bilo više nego očigledno da je u „Maze“ uložen veliki trud, a naslućujemo i da su očekivanja od ovog albuma velika.
Ja sam, priznajem, pao na Almirovu harmoniku u numeri „Contrabass”. Ne zbog toga što preterano volim melos, već zbog činjenice da harmonikaši sa naših prostora zaista umeju da vam uđu pod kožu. A naročito Bosanci. Takođe, i brass sekcija na vrlo prijemčiv način spušta celu priču na balkansku ravan, tako da jazz i dub segmenti imaju i te kako domaći prizvuk.
„Maze“ je, zapravo, dupli album sa po sedam numera u oba izdanja – jedno je regularno, a drugo je u potpunosti instrumentalno. Aldin Hasanović, producent albuma i suprug Adise Zvekić, kaže da je brass sekcija velika promena u izrazu sastava. Ipak, kao najveću promenu u odnosu na dosadašnji zvuk ističe poziv Nišvilla za učešće na ovogodišnjem izdanju festivala. To je, kako je naveo, na kraju uticalo na krajnji zvuk benda, mada je sastav sa mnogo dobrih muzičara i pre toga bio njihova želja.
Mladen Marjanović (električni oud)
Siguran sam i da na glasovne mogućnosti Adise Zvekić niko neće ostati ravnodušan. Njen specifični stil pevanja me je naterao da pomislim kako su u produkciji korišćeni izvesni efekti, a to, ipak, nije bio slučaj. Kako god, taj glas zvuči kao da je pažljivo biran za neki od Spielbergovih ili Carpenterovih filmova. Adisa ističe da je njen stil pevanja, pre svega, rezultat velikog i dugogodišnjeg iskustva.
Moja grlena čakra je kanal kroz koji ja plasiram tu energiju koju svi mi posjedujemo i emitiramo kroz različite medije. Riječi su ponekad jako ograničene, pa onda tu nastupaju vokal, dinamika i emocija. One nadopunjavaju taj utisak i daju mu taj energetski kick koji bih voljela da ljudi osjete na našem živom nastupu, kaže Adisa.
Lavirint (maze) je kolektivna halucinacija kroz koju svi mi lutamo i ne uspevamo da nađemo izlaz. To su hodnici sačinjeni od milijardi nepotrebnih, negativnih i suvišnih informacija kojima smo svakodnevno bombardovani, na svakom koraku i kliku. Adisa dodaje da je veliki broj ljudi potpuno zbunjen i da više ne zna šta je njihovo, a šta tuđe mišljenje.
Ovim albumom smo željeli da sve to u potpunosti ogolimo, da svi dođemo takvi kakvi jesmo – ljudska bića od krvi i mesa. Svijet ne treba uzeti zdravo za gotovo, da smo jedino okruženi asfaltom i betonom. Ne mora bit tako, mi svijet možemo posmatrat na drugi način, rekonstruirat neke vrijednosti i vratiti se nekoj srži kako bi krojili bolji svijet. Živimo u psihomentalnom košmaru i materijalnom lavirintu, a dat nam je čitav univerzum da ga ispunimo svojim potencijalom, zaključuje Adisa.
Chakka Svraka (spoken word)
Ne znam za svet, ali ovaj album definitivno ima veliki potencijal. U to će moći da se uvere i posetioci Nišville Jazz Festivala polovinom avgusta, kada će Diamusk & The International Dub Orchestra nastupiti na Earth & Sky stageu. Pa, da tom prilikom zajedno potražimo izlaz iz ovog lavirinta. A stvar je, zapravo, veoma jednostavna. Što bi rekao Chakka Svraka, sjajni MC KaliKama i gost benda na ovom albumu:
Nije vrijeme za velika slavlja. Vrijeme je da zbijemo redove… Najgore tek dolazi.
