Josipa Lisac: Živi, voli, uživaj!
Plava dvorana Centra „Sava“ (27.11.2025.)
Učinilo mi se da su njene glasovne mogućnosti dostigle maksimum upravo na „Magli“, ali je kao prva na bisu usledila pesma „Ležaj od suza“, kojom je umetnica još više podigla lestvicu na živim nastupima.
Kad vidimo šta nam se sve danas servira kao muzika, prosto je nemoguće ne vratiti se u zlatne sedamdesete i osamdesete i podsetiti se kakvu smo plejadu istinskih umetnika imali na ovim prostorima. Svakako, bila su to i neka lepša, bezbrižnija vremena, pa je i muzika bila takva. Nažalost, biologija, ubrzani tempo života i stres nemaju milosti ni prema kome, pa Oliver Dragojević, Đorđe Marjanović, Arsen Dedić, Gabi Novak… više nisu sa nama. No, njihova muzika i danas traje kao vanvremenska vrednost.
Koliko god nam to delovalo neverovatno, recept za životnu, ali i umetničku dugovečnost, sasvim je jednostavan. Zapravo, može se svesti u prvi stih novog singla Josipe Lisac „Zamisli“ koji glasi: „Živi, živi, uživaj, nek’ ti ljubav uvijek bude putokaz“. Iako je tekst za ovu pesmu napisala Alka Vuica, nema sumnje da su ove reči zvezda vodilja legendarne Josipe, koja je održala još jedan nezaboravan koncert pred prepunom Plavom dvoranom Centra „Sava“ u Beogradu.
Upravo ovom pesmom je koncert i započeo, a njom se i završio, što je opredelilo da baš ona bude lajtmotiv cele večeri, ali i ovog izveštaja. Ma, lajtmotiv naših života! Jer, posle svega što smo proživeli, jedino što ima smisla je širiti ljubav i činiti dobro. I ne pitati zašto sve to. Mali broj nas doživi privilegiju prave, istinske ljubavi. Josipa Lisac je sa svojim partnerom Karlom Metikošom pisala bajkovitu ljubavnu priču, a kada je ostala bez njega, ljubav je postala njena životna misija.
Posetioci njenih koncerata to mogu osetiti u svakoj otpevanoj melodiji, izgovorenoj reči i pokretu na sceni. Jednostavno, ljubav prožima njeno celo biće, i to ne samo ljubav prema Metikošu, već i prema muzici, publici i celom svetu koji je okružuje. I, ne, nije nimalo pretenciozno ako kažemo da je Josipa Lisac svojevrsni „ljubavni mesija“, neko kome je dato u amanet da svojim umetničkim delom ovaj svet učini boljim mestom za život. I veliko je ohrabrenje videti da „mesija“ ima nikad veći broj sledbenika među svim generacijama.
Nakon što smo se svi dobrano „zamislili“ u prvoj pesmi, Josipa nas je numerom „Boginja“ vratila na kraj osamdesetih, zlatno doba pop muzike, i pokazala da je uistinu boginja tog žanra. Usledio je još jedan povratak, na njen debi album „Dnevnik jedne ljubavi“ sa kojeg je otpevala pesme „Sreća“ i „O jednoj mladosti“. „Sreća“ je predstavljena u nešto drugačijem, modernijem, ali izuzetno pitkom i prijemčivom aranžmanu, što se videlo i po reakciji publike. Iako je ovo bio sedeći koncert, malo je ko mirovao u svojoj fotelji.
Tome su, naravno, u velikoj meri doprineli i sjajni muzičari koji prate Josipu. Predstavljajući ih publici jednog po jednog, ona je otkrila da su se klavijaturisti Toniju Starešiniću tresle ruke na prvom zajedničkom nastupu. Iako ima bogato iskustvo u sastavima Chui, Mangroove i Je Veux, kao i sa poznatim reperom Edom Maajkom, Starešinić je bio pod velikim stresom na tom koncertu koji je, igrom slučaja, takođe održan u Centru „Sava“. „Imao sam pol probe s bendom i pol probe s Josipom. Naravno da sam imao mega tremu“, rekao nam je Toni.
Ovoga puta treme nije bilo, pa smo Starešinića čuli u svom najboljem izdanju. Kakvu je samo solo partituru imao na kultnoj „Gdje Dunav ljubi nebo“… Za bubnjara i perkusionistu Bornu Šercara trema je zasigurno davno prošlo vreme, pa je teško uopšte i zamisliti koncert Josipe Lisac bez njega. No, Borna je pored toga i sjajan slikar, ali i pesnik, pa mu je Josipa pružila priliku da pročita neke od svojih stihova. On je to i učinio, praćen gromkim aplauzom publike. Umetnica je na to odgovorila recitujući stihove Mike Antića: „Hajde da podelimo svet ovako…“.
Ne smemo zaboraviti ni sjajnog multiinstrumentalistu Davora Črnigoja, koji svojim bas linijama poput cementa sve lepo povezuje u jedinstvenu celinu. I on je vremenom postao nerazdvojni muzički partner Josipe Lisac, s obzirom da uspešno sarađuju još od osamdesetih godina. A šta tek reći za Elvisa Penavu, gitaristu koji će vas gotovo u sekundi preseliti iz jednog muzičkog žanra u drugi, a da to jedva i primetite. Tako će vam se u jednom trenutku učiniti da je na bini Wes Montgomery, a već u drugom da ga je zamenio Lenny Kravitz. Zaista, neverovatna moć transformacije.
Osim muzike, bilo je i zanimljivih „balaševićevskih“ monologa. Josipa se, kako je sama rekla, za beogradsku publiku obukla „starinski, ali moderno“. No, mnogi ljudi njenu garderobu smatraju glamuroznom, pa je često pitaju kakve pidžame, ogrtače i kućne haljine ona nosi. „Obične! Ljudi misle da je to nekakav glamur, a mi smo, zapravo, samo scenski radnici“, u svom stilu je odgovorila Josipa i nasmejala sve prisutne. Sad, možemo diskutovati o tome je li to glamur ili obična garderoba, ali nema nikakve sumnje da Josipa ima stila.
Pored sjajne muzike, zasigurno je i stil bio razlog da organizatori koncerta umetnici prirede prijatno iznenađenje. U jednom trenutku na scenu je stupio Đorđe Ćulafić Džordži, mladi pevač, voditelj i maneken, i Josipi uručio priznanje „Žena godine“ koje dodeljuje magazin Harper’s Bazaar. Prikladno i u prave ruke, rekli bismo. No, jedna godina je suviše mali period za ovakvu divu, pa predlažemo poznatom modnom časopisu da promeni vremenske okvire i ustanovi nagradu „Žena decenije“ i takvu je dodeli Josipi. Bar dva puta zaredom.
„Vjerujem ti sve“, „Daleko“, „Na, na, na, na“, „Ne prepoznajem ga“… Pesme su se prelivale iz jedne u drugu tako da smo svi izgubili predstavu o vremenu. Jedino su se poruke na video bimu menjale i podsećale nas na bogatu karijeru Josipe Lisac. „O ljubavi se ne priča… nju se živi“ i „Ne moramo se viđati i dodirivati, ali se možemo osjećati“ poput haiku poezije objašnjavaju suštinu i smisao života. Svako od muzičara je dobio priliku da pokaže svoje umeće, pa je tako Starešinić zablistao na „Dunavu“, Penava na „Hazarderu“, a Šercar na „Make Upu“.
Najveći hitovi su ostavljeni za kraj, pa je zvanični deo programa završen numerama „Hir, hir, hir“, „Danas sam luda“ i „Magla“. Verujem da niko ne bi imao ništa protiv da je koncert okončan „smanjenom vidljivošću“, ali su Josipa i bend imali još ponekog keca u rukavu. Učinilo mi se da su njene glasovne mogućnosti dostigle maksimum upravo na „Magli“, ali je kao prva na bisu usledila pesma „Ležaj od suza“, kojom je umetnica još više podigla lestvicu na živim nastupima.
Posle više od dva sata sedenja, tela prisutnih je trebalo malo pokrenuti iz grča, za šta je numera „Ispočetka“ sa svojim zaraznim plesnim grooveom bila više nego adekvatna. „Repetitio est mater studiorum“, pa je pesma koja nosi centralnu poruku morala da bude ponovljena. „Živi, živi, uživaj…“, još jednom se zaorilo Centrom „Sava“, čiji su posetioci (pro)živeli dva i po sata čiste, nepatvorene ljubavi i nesumnjivo uživali u tome. Samo još da ove stihove primene u svom svakodnevnom životu i misija Josipe Lisac je u potpunosti uspela.
