Top 5 u 2025: Una Miletić
Favorit Une Miletić, sjajne novinarke dnevnog lista Danas, jeste Spejs Noksi i njegovo prošlogodišnje izdanje „Sveto mesto“.
Kraj godine je vreme za rekapitulaciju mnogih aspekata života, pa tako i ostvarenja u oblasti muzičke industrije. Stoga, odlučili smo da (i mi) odaberemo najbolje albume na prostoru „od Vardara do Triglava“. Kako bismo izbegli subjektivnost u tim ocenama, odlučili smo da u pomoć pozovemo renomirana imena iz zemalja nekadašnje zajedničke države. Želja nam je da okupimo ljude koji prate i dobro poznaju scenu na ovim prostorima, pa, shodno tome, njihov vrednosni sud ima specifičnu težinu. Rezultate ove ankete objavićemo početkom 2026. godine.
Evo nama još jedne dame u ulozi selektora. Mlada, energična, kreativna, pravdoljubiva… Ženska verzija Clarka Kenta, rekli bismo. Jer, Una Miletić je preko dana novinarka koja, između ostalog, piše i o muzici, kulturi i umetnosti, a uveče se pretvara u superheroinu koja spasava… Alternativu! Zaista, Una veoma predano i posvećeno prati scenu i zdušno je podržava redovno pišući o njoj. A to radi sa stilom i velikim nadahnućem. Uostalom, ona je deo redakcije Danasa, jednog od najrespektabilnijih listova u Srbiji. Dakle, njen izbor najboljih albuma u regionu smatramo apsolutno relevantnim. Pre nego što vam predstavi svojih Top 5 u 2025, da pročitamo i Uninu uvodnu reč.
„Muzički rezime 2025. u smislu domaćih i regionalnih festivala, koncerata, svirki, ali i putovanja na iste, uz on the road slušanja novih i starih singlova, kompilacija i albuma, dođe pomalo kao filmski flešbek sa saundtrekom koji, naravno, krca. Isto važi i za preslušavanja kod kuće, na poslu, u javnom prevozu… Muzika je i ove godine bila conditio sine qua non za preživljavanje.
Ipak, jedan totalno neiščekivan i gotovo nemoguć ishod naboja elektriciteta u vazduhu 2025. eksplodirao je otvaranjem Studentskog kulturnog centra u blokadi. Njime kao da se otvorio procep u vremenu i prostoru, a mi ušli u dimenziju u kojoj muzička scena ispred i unutar SKC-a ponovo vri životom. Za par meseci postojanja, neke od najboljih svirki i koncerata organizovane su na ovom kultnom mestu, koje je nakratko povratilo svoj legendarni status. Velika ljubav za sve bendove i izvođače koji su tamo nastupali, a, naravno, i za organizatore. Kao i svaki dobar provod, i ovaj nezapamćeni petomesečni žur prekinula je policija.
Kada je o samim albumima reč… Kako bih izbegla napad panike zbog toga što moram da biram, izdvajam pet koji su mi iz raznoraznih razloga interesantni. Naravno, ne bih ostala mirna da bar ne pomenem bendove koje beskrajno volim, a koji su 2025. godine izbacili sjajna nova izdanja: св. Псета, Gazorpazorp, KOIKOI, Turbo Trans Turisti, Neven, The Cyclist Conspiracy, Ana & The Changes, Consecration, Jymenik… A, da se ne lažemo, dosta su se slušali i novi albumi koje su objavili Senidah i Coby. Hvala za muziku!
1) Spejs Noksi „Sveto mesto“ (Fun House)
Od „Jude“, prve pesme koju sam od Novaka Mirkovića (aka Spejs Noksi) čula, sa pratećim DIY spotom u kojem kombinuje isečke iz filmova Possession, La Femme Publique od Žulavskog, Time Bandits… Krenulo je obožavanje! Ne znam da li je apsolutno briljantna „Kuća zabave“, njegov prethodni album, u asocijaciji sa nazivom filma The Funhouse Tobea Hoopera, autora koji je stvorio remek-delo The Texas Chain Saw Massacre, ali je aluzija na Twin Peaks očigledna. Album „Sveto mesto“ korespondira sa naslovom filma voljenog Kadijevića. Šta pomenute filmske velikane povezuje sa Novakom Mirkovićem? To što su samu umetnost obogatili svojom autentičnošću. Noksi je muzički, poetski i emotivno reflektovao svoj unutrašnji svet i izrodio „Sveto mesto“, album na horizontu veličanstvenosti.
2) Ubili su batlera „Ubili su batlera“ (samizdat)
Ovo mini remek-delo nakrcano emocijama je, prema podacima Tidala (bojkot Spotifya), jedan od mojih najslušanijih albuma iz prethodne godine. Manično puštan iznova i iznova, na repeat. Došao je u maju i najavio leto. Svojim zvukom i rečima odveo me je u taj coming of age period, kada se život osećao intenzivnije. Tako se i ovaj album sluša: intenzivno, na repeat i preplavljen osećajima.
3) Headhop „Statant to Sinister“ (Headhop)
Dub duo iz Beograda je skriveni dragulj Bandcampa koji je posredstvom prijatelja došao na moju plejlistu i instant me ubacio u tribalne mantre zvučnog osciliranja. Objavljen krajem godine, prva asocijacija na „Statant to Sinister“ jeste da ga je radio neki otkačeni njujorški umetnik halucinirajući tajni život prašume. Uplivi saksofona provlače beatničnost kroz egzotičan zvuk. Od prve do poslednje stvari, album je ritmično, tripično putovanje, sa neprevaziđenom porukom „Mir svima“.
4) [machina] „Folklor“ (Machineria)
Iz srpske alternative selimo se u tuzlanske eksperimentalno-egzistencijalne vode. Ko drugi nego [machina] i njihov novi album „Folklor“. Iste teme, ista večna pitanja melodijom komponovana u poeziju. [machina] ne pravi pesme, već emotivne portale u kontemplaciju nad sobom, individuom i civilizacijom, i nad njenim (anti)ljudskim tvorevinama. Kao i svaki njihov album, i „Folklor“ se voli sa velikim V. Ljubav za [machinu].
5) Trobecove krušne peći „Radost“ (Los Angeles Agency)
I još jedno regionalno avangardno čudo koje se ne sme zanemariti: Trobecove krušne peći su 2025. izbacile novi album „Radost“. Bend sam prvi put slušala na INDIREKT Showcase festivalu, čini mi se 2021, i doživela apsolutni no wave performance experience. I ovaj album je to: bacanje u post-pank prašnjavost, sa kontra-skladnom džez-nojz muzičkom podlogom za uvrnute reči, čiji su tekstovi smisleni eventualno njihovim tvorcima. Neizmerno mi je drago što sam za izlazak albuma čula od drugara iz Hrvatske i što je naišao onako oldskul, od čoveka do čoveka, kao iz pre-dominantno-internet ere, kada smo za nova muzička ostvarenja saznavali spontano, tako što se neko čijem se opskurnom ukusu besprekorno veruje pojavi na žurci ili sedeljki i vikne: „Eee, ste čuli ovo!?“. I onda nastane haos. Takav je i ovaj album: spontan, kakofoničan, drag probranima i prikladan za razbijanje forme, kao kad neko dođe i opali aperkat (muzikom).
U prodaji reizdanje osmog albuma Električnog orgazma “Zašto da ne!”
