Truth ≠ Tribe objavio konceptualni album „Zimtserla!“
Iako mitologija nije glavna tema muzike, ona predstavlja neku vrstu „overline“ priče koja povezuje sve pesme u skladnu celinu.
„The Truth is out there“, govorili su nam Mulder i Scully u nekada popularnoj seriji „The X-Files“. A to „out there“ je toliko širok i brisan prostor da nam je, možda, pametnije da se manemo ćorava posla i odustanemo od dalje potrage. No, katkad nam se, sasvim neočekivano i niotkuda, pred očima pojave „komadići istine“, što nanovo oživi i podstakne nadu da možemo stići i do celog plena. I onda se iznova pitamo „šta je to istina“ i „gde je treba tražiti“.
Truth ≠ Tribe (foto: Dinko Doringo)
Ako pitate hrvatski četverac Truth ≠ Tribe / Правда ≠ Племя (Mak Murtić, Jurica Rukljić, Nenad Sinkauz i Nenad Kovačić), istina se definitivno ne nalazi u plemenima, njihovim običajima, ritualima i verovanjima. U prilog svojim tvrdnjama ističu Zimtserlu, lik iz lažnog folklora, odnosno zamišljeno slovensko božanstvo čiji je zadatak bio da otera zimu i dovede proleće. Međutim, Zimtserla u tome nikada nije uspela, pa nikada nije ni postala istina u koju bi neko verovao.
No, kako je poznato da „sto puta ponovljena laž postaje istina“, tako je i priča o Zimtserli postala deo narodne baštine. Truth ≠ Tribe uzima ovo božanstvo kao lajtmotiv svog drugog studijskog (ukupno trećeg) albuma i muzički „dokazuje“ njegovu neistinitost. Kako je laž svuda oko nas i sve ju je teže razlikovati od istine, ovо izdanje nam sugeriše kako se boriti protiv obilne količine lažnih informacija koje nas okružuju. A suština te borbe je da lažima treba dati publicitet i javno reći da su upravo to – laži.
„Muzika nam je malo tvrđa, htjeli smo tu neku ludu toplinu i žar isfurat i jako nam je lijepo sjela ta ideja da uzmemo kao temu jedno božanstvo koje se bavi istjerivanjem zime, ali koje nije stvarno. Odnosno, to je taj fake-lore, kak se to zove, jedna laž koja je stvorena u tom građenju nacionalnih identiteta u XIX stoljeću, možda i ranije. To je em krivi prijevod, em traženje neke logike koja je, zapravo, već odavno nestala pokrštavanjem i drugim procesima“, navodi saksofonista Mak Murtić.
Nazivi samih pesama su pojedinačna slova, poređana po odgovarajućem redosledu tako da zajedno čine ime albuma (Zimtserla!). To nam sugeriše da je album konceptualan i da ga treba konzumirati u celini, počev od prve numere (Z!). Pažljivim slušanjem uočava se ceo „meteorološki“ ciklus (preveden na muzički jezik), koji počinje prohladnom jeseni, nastavlja se oštrom zimom, da bi se pred kraj pojavili setni, blagi obrisi proleća koji se, napokon, prelivaju u prve, tople dane leta. No, Zimtserla je laž, pa ove smene godišnjih doba nisu njenih ruku delo, već rezultat prirodnih procesa.
Truth ≠ Tribe (foto: Filip Kovačević)
Iako mitologija nije glavna tema muzike, ona predstavlja neku vrstu „overline“ priče koja povezuje sve pesme u skladnu celinu. To otvara paralele sa Mimika Orchestrom, čiji predmet interesovanja je upravo mitologija, a korelaciju dodatno pojačava činjenica da su trojica članova benda Truth ≠ Tribe istovremeno i važni šrafovi u Mimici. No, tu se otvaraju paralele i sa drugim sastavima: sa Rojem Osa (Nenad i Alen Sinkauz) i Antenatom, čije je „zaštitno“ lice Nenad Kovačić, što je još jedan pokazatelj višeslojnosti i kompleksnosti izraza instrumentalnog četverca.
Sa promenom na poziciji gitariste (Nenad Sinkauz umesto Luke Čapete) sada već davne 2019. godine nije se promenio samo zvuk, već i filozofija benda. Nenad je muzičar koji je snažno orijentisan kao pozorišnoj i filmskoj muzici, pa je i „Zimtserla!“ neminovno obojena takvim motivima. Osim toga, značajno veću ulogu dobio je i producent Vedran Peternel, neformalni peti član Truth ≠ Tribe, koji je svojim „soundscapeovima“ doprineo većoj koherentnosti u zvuku sastava Truth ≠ Tribe.
