Max Kochetov Quartet – Foolin’ Myself
Sjajni saksofonista i kompozitor na novom albumu je pronašao savršen balans tradicionalnog i modernog jazza, zbog čega njegovu “zajebanciju” treba shvatiti veoma ozbiljno.
Jedno od ključnih pitanja za većinu današnjih umetnika je kako biti u toku sa muzičkim trendovima, a ne podleći im u potpunosti i zvučati isto kao i mnogi drugi. Iako je ova dilema prisutna u svim žanrovima, ona naročito dolazi do izražaja u jazzu. Veliki broj bendova, pogotovo iz srednjeevropskih zemalja, zvuči previše moderno i jednolično. A “moderno” je u današnjem jazzu veoma blisko klasičnoj muzici, što nije u skladu sa uobičajenim standardima.
Dakle, kako ostati veran sebi i samom jazzu, a istovremeno biti aktuelan? Max Kochetov, ukrajinski saksofonista koji od 2006. godine živi i stvara u Srbiji, taj problem je rešio povratkom korenima, odnosno tradicionalnom jazzu, za koji kaže da je umnogome uticao na gotovo sve njegove kompozicije. “Koliko god da težim modernom, konstantno se vraćam korenima. To je mesto gde tražim odgovore i gde ih uvek nađem”, ističe Max.
U tom smislu, sasvim je logično što novi album njegovog kvarteta “Foolin’ Myself” počinje i završava se zvucima karakterističnim za tridesete godine prošlog veka. Sve između toga je savršen balans tradicionalnog i modernog, obogaćen Maxovim svakodnevnim interakcijama sa svetom, kako on to sam voli da kaže. Tako njegova “nova” muzika poput vode pleše kroz pukotine između žanrova, usput integrišući sve ono što je na tom putu relevantno, od post-bopa do nu jazza.
Šta je drugačije u odnosu na “Altered Feelings”, prethodni album Max Kochetov Quarteta? Pre svega – postava. Uz Maxa, od “starosedelaca” je tu još Miloš Grbatinić na bubnjevima. Novi članovi sastava su Maxova ćerka Katarina Kochetova, izuzetno nadarena pijanistkinja, i Hugo Löf na kontrabasu, zvezda u usponu švedske jazz scene. Gosti na albumu su trubači Fabrizio Bosso i Ivan Radivojević, fliglhornista Alex Sipiagin, kao i trombonista Samuel Blaser.
Takođe, Max na novom albumu ne svira alt, već samo sopran saksofon, karakterističan po svom “prozuklom”, klarinetskom zvuku. “Altered Feelings” u velikoj meri koketira sa funkom, soulom i sličnim žanrovima, uz izražen groove sa prostora Južne Amerike, te povremenih uticaja panafričke i indijske muzike. Nasuprot tome, “Foolin’ Myself” je više jazzy, ali istovremeno i izražajno kompaktniji album koje će vam gotovo neprimetno ući pod kožu.
Možda i zbog toga što ga karakteriše stvaralačka i ekspresivna zrelost i pitkost. Paradoksalno, dolazak do toga je podrazumevao podmlađivanje sastava. Iako naziv albuma ukazuje na poigravanje i eksperimentisanje, Max Kochetov je dobro znao šta radi. Zbog svega toga, njegovu “zajebanciju”, ipak, treba shvatiti veoma ozbiljno. “Foolin’ myself” je definitivno ozbiljan i izuzetno kvalitetan album koji ima kapacitet da temeljno redefiniše pristup savremenom jazzu.
