Artan Lili: Rokenrol posle rokenrola
18. maj, Klub “Svitac”, Jagodina
U subotu je, u Jagodini, ponovo Svitac svetleo u mraku na najbolji način, jer je na red došao i koncert grupe Artan Lili. Jeste da to nije moj “cup of tea”, jer jednostavno nije to muzika koju lično preferiram, ali iz znatiželje, a čuo sam mnoge hvalospeve kad je u pitanju njihova svirka, rekoh da odem i propratim dešavanja.
Ne, nisam postao jagodinski subotar iz Paraćina, ali definitivno klub radi sjajne stvari i ostalih dana, subota samo nedelju zaokružuje. Kako to postižu, oni najbolje znaju sami, ali definitivno imaju mnogo razloga za zadovoljstvo.
Artan Lili, su četvrti put u gradu na Belici. Za svaki njihov nastup vlada poprilično interesovanje, objektivna jagodinska publika zna da proceni kvalitet izvođača, i u skladu sa istim i da se odazove. Vole ljudi dobru svirku, to je. Dobro, ima veliku ulogu i marketing događaja, uzrast publike i svašta nešto još, ali kako se u klubu non-stop nešto dešava, stare forme marketinga uglavnom se prenose usmenim putem.
Ne znam koliko je nepopularna cena karte od 1 200, odnosno 1 500 dinara imala stvarnog uticaja na posećenost ovog koncerta, ali obzirom da je prosek u publici 30+ godina, odnosno činjenica da ovaj bend prati reklo bi se srednja i malo starija generacija, navodi na zaključak da je i po tom pitanju sve trebalo da bude ok, ali… Za one koji ne znaju, već na tonskoj probi moglo se čuti da Artan Lili čini grupa veoma iskusnih muzičara, za ovu priliku donešen je digitalni mikser, binska oprema propisna, sempler pored bubnjara i to onda mora da se čuje bez problema, baš kako treba. Uglavnom, iako je tonska proba kasno počela, Artan Lili su namestili sve svoje potrebne i moguće parametre zvuka, i mirno se povukli sa bine, da bi se pripremili za svirku.
Osim cene karte, minus celokupnom događaju je bio to što nije bilo nikakve predgrupe, a možda to generalno nije ni bitno, međutim takav smo narod, gde posetioci vole da dobiju maksimalno i uvek više za svoj novac, tako da… mislim da je trebalo popuniti prazan prostor…
Kao što se zna Artan Lili su predstavnici tzv “nove srpske scene”, istini za volju egzistiraju bezmalo 12 godina, granično povezani sa mnogim pojedinačnim projektima i muzičarima kako sa te nove, tako i sa stare srpske muzičke scene, nose sa sobom koheziju i atipičan muzički spoj, koji oni opisuju kao noise pop, mada je sam muzički žanr promenljiv i evoluira od pesme do pesme, pa figurira i do indi rocka. Muzička ispoliranost same forme i žanra mi se ne samo zbog upotrebe semplera čini malo više pop, ili je to ona, čini se u svako vreme normalna namera da se bude toliko profesionalan da sama muzika uživo odlazi stvarno u domen nadrealnog, pa se teško može nazvati alternativni rok. Ovaj bend je svojom neviđenom poslovnom politikom uspeo da na pravi način skrene pažnju na sebe. Za polovinu pesama sa prvog albuma snimili su video spotove, a postali su poznati po tome što su prvi u Srbiji, svoje singlove izdavali sukcesivno (pesmu po pesmu), time obesmislili dotadašnje klasično izdavanje albuma, a pravilnim izborom gostiju za duetske pesme aktuelizovali saradnju sa Canetom (Partibrejkers), Zoranom Marinkovićem (Bjesovi) i Nikolom Vranjkovićem na pravi način i uspeli da naprave stvarno velike hitove i sve se lično nekako nadam da nisu planirani da postanu veliki preko noći, jer onda bi sve izgubilo smisao.
Priznajem, ja sam svega nekoliko meseci u “Svicu” na svirkama, o žanru muzike koji Artan Lili sviraju nisam najpozvaniji da pišem, stvarno ne treba čovek da ima posebnu muzičku kilometražu, pa da vidi da je za juče zvuk bio čak nestvarno i neviđeno dobar. Da nije bilo bruma koji se simultano i povremeno javljao na bini negde oko bass pojačala, moglo bi se reći da su Artan Lili održali okupljenim ljudima, i bukvalno veliki školski čas… Jasno je da su na njihovoj set listi bili svi najveći hitovi ovog benda, ali može pomalo da smeta opor ukus proračunatosti u matematici koncerta. Jeste koliko para toliko je muzike uvek bilo, ali i pored javne zahvalnice na početku koncerta okupljenoj publici, izgleda da je brojka od 100 ljudi koji su kupili karte bila obeshrabrujuća za bend jer je to značilo pravljenje žurke za maksimalno 120 ljudi od samo sat i po vremena, bez bisa i to vam je to, i lično mislim da je to prekratko. Jeste, krenuli su oni na početku sa pesmom “Priča”, sa kojom su otvorili nastup, sledi “Ono što te neće”, još uvek je to zagrevanje, ali zvuk je odličan. Mora da bude, jer “Novi zvuk u gradu” je vrlo aktuelan u jagodinskoj subotnjoj noći. Romana dalje peva – “…požuri dragi kad te molim…”, odnosno “Hardcore ili pank’. Tu je još i ‘Srce”, “Otrov”, “Oud“, “Jutro”, pa “Budi rokenrol posle rokenrola”, “Ako stanemo sad”, “Maca”, “Na mišiće”,… Sve zvuči maksimalno dobro, vidi se da je Bojan autorativni vođa benda jer odlično komunicira sa publikom, baš kako i koliko treba, a tamo 60 posto žena. Hedonizam je u vazduhu, a magija dobrog provoda, razdraganosti, uživanja u trenutku, ljubavi i čiste pozitive svetli u “Svicu”.
Gradska priča, urbani rnr koji se ne viđa i ne čuje baš često. Možda mi se samo učinilo da je bend u totalno dark fazonu, oseća se uticaj različitih muzičkih uticaja u pesmama… Tu je i new wave i psihodelija sa sjajnim kristalno čistim aranžmanima, gitarskim i bas deonicama. Takva atmosfera i način pevanja, izgleda i sam način stvaranja pesama ranije na ovim prostorima viđen je npr kod Kebre i Obojenog programa, koji su bili pioniri takve muzičke forme u srpskom r’n’r’ sa takođe uvek sjajnom ritam sekcijom, a Artan Lili, su možda samo prvi od njihovih muzičkih naslednika. Svakako će se ponovo vratiti u Jagodinu nasmejani i srećni, jer su generalno i ovog puta dobro prošli. A u matematičkom razlomku gde u brojiocu stoji cena ulaznice naspram dužine nastupa u imeniocu, mislim da će publika biti zadovoljnija koncertom u najavi Nikole Vranjkovića o kom se već uveliko priča po Pomoravlju, te će cilj opravdati sredstvo.
