Fidboxov “Hall Of fame”
Osim normalnog povoda, same nedavne promocije značajnog izdanja „10 godina – The Best of Fidbox“ i jubilarnih 10 godina izdavača sve prisutnijeg i važnijeg na našoj rok-sceni, ono što mi je još toga dana, tamo u “Lisabon baru” MTS dvorane, palo na pamet, moram ovde da napišem. Jer, tada, okružen tolikim veličinama i autoritetima i unekoliko svečarskom atmosferom nisam se usudio (možda i nije bilo primereno) da upravo toliku koncentraciju velikana na jednom mestu, iskoristim za promociju ideje koja me već godinama opseda.
Desetak godina već, još od izložbe “Počeci rokenrola u Beogradu”, rasteže se ideja o osnivanju Muzeja rokenrola u Beogradu, prvo sa pokojnim Zoranom Simjanovićem, a potom i sa Bajaginim Instruktorom Miroslavom Cvetkovićem – Cveletom. I u jednom i u drugom slučaju u tim idejama, koje su u nekim trenucima bile bliže ili (pre)daleko od realizacije, kao sastavni deo podrazumevalo se osnivanje naše rokerske Kuće slavnih (Hall Of fame), koja bi se mogla (i morala) organizovati i nezavisno od eventualnog Muzeja, pa se možda u njega jednog dana i “useliti”. Priliku za obelodanjivanje ove ideje (i raznih detalja u vezi nje) sam te večeri, kad je bilo zgodno i kad mi je preko nekoliko njenih prvih “ukućana” bilo tu “na dohvat ruke”, možda sam propustio te večeri u “Lisabonu”. Ali sam ubeđen da o njoj vredi razmišljati i možda je prezentovati na nekom prvom sledećem sličnom skupu. A sve to, naravno, u slavu našeg rokenrola.
Možda se to nekad i desilo, a da meni nije poznato, tek promocija Fidbox-ovog albuma-kompilacije, povodom prvih 10 godina ove sve uglednije izdavačke kuće, privukla je u „Lisabon bar“ tog 22. decembra takve goste, od kojih bi barem polovina, po raznim osnovama, zaslužila da se automatski nađe u nekom našem Hall Of Fame (Kući slavnih) srpskog i jugoslovenskog rokenrola. Iako sam u životu dosta često prisustvovao raznim promocijama, koncertima i sličnim dešavanjima, ovakvu koncentraciju rok-velikana (po kvadratnom metru) na jednom mestu nikad nisam video. Jer, kada ti za jednim stolom sede Žika i Dragi Jelić, zajedno sa Batom Kostićem, za drugim Vicko, Džindžer i ostatak Riblje Čorbe (doduše bez Bore), između njih Bajaga, Čutura, Đule… a o značaju ovog izdanja govore Vlada Džet i Bane Lokner, uz prisustvo Pere Janjatovića, Saše Žikića, Branka Rosića, Nenada Kuzmića, čuvenog fotografa Brajana Rašića i brojnih drugih, muzičara, rok-novinara i popularizatora rok-kulture mlađih generacija, može ti samo činiti čast što se nalaziš u takvom društvu. A povod je kompilacija na kojoj većina pomenutih i zastupljena.
Na kompilaciji raznih izvođača, pod nazivom “10 godina – The Best Of Fidbox”, nalaze se pesme 17 različitih izvođača (Riblja Čorba, YU Grupa, Bajaga i Instruktori, Van Gogh, Nikola Čuturilo, Fit, Tunel, Project Tosh & Žarko (S.A.R.S.), Miroslav Milatović Vicko, Goran Jović, Arigo Saki, Bair & Alen (Goblini), Crna Barbika, Rok Apoteka, H.E.R.T.C., Blastersi, Tamburaški orkestar Ljubinka Lazića), koji su objavljivali svoje albume ili singlove za Fidbox u prethodnih 10 godina.
Tom prilikom dodeljene su i “Zlatne ploče Fidboxa“, a dobitnici su: RIBLJA ČORBA – za najveći broj prodatih ploča i diskova, BAJAGA I INSTRUKTORI – za najbrže prodat tiraž (vinilno izdanje albuma “Daljina, dim i prašina”), YU GRUPA – za ponosna vinilna izdanja povodom 50 godina postojanja benda (albumi “Dugo znamo se” i “Evo stojim tu”), VAN GOGH – za najprogresivniji rok album (“More bez obala”), MIROSLAV MILATOVIĆ VICKO – najzastupljeniji muzičar i autor pesama na muzičkim izdanjima Fidboxa i FILIP TERZIĆ – za dugogodišnje prijateljstvo i sponzorsku podršku.
Prisutnim gostima su se, pored domaćina, glavnog i odgovornog urednika FIDBOX-a Gorana Jovića i pomenutih dobitnika priznanja, obratili i legendarni muzičar i muzički novinar Vladimir Janković Džet i rok kritičar Branimir Lokner, koji su birano lepim rečima pričali o ovoj izdavačkoj kući i izdanjima koja su promovisana.
Manifestaciji su prisustvovali muzičari Žika Jelić, Dragi Jelić i Saša Radojević Žule (YU Grupa), Momčilo Bajagić Bajaga, članovi Riblje Čorbe – Miroslav Milatović Vicko, Vidoja Božinović Džindžer, Nikola Zorić i Ivan Stanković Ivke, Zvonimir Đukić Đule (Van Gogh), Nikola Čuturilo, Miodrag Bata Kostić, Vlada Janković Džet, Nemanja Savić (Neverne Bebe), Vlada Negovanović, Damjan Dašić (Magic Bush, Bestbeat), Toša Rančić (Project Tosh), Ivan Bošnjaković (Rok Apoteka), Ivan Jelenković i Miloš Milivojević (Bair), Sava Nikolin i Zoran Petrović Zole (H.E.R.T.C.), čuveni svetski rok fotograf Brajan Rašić, rok kritičari Petar Janjatović, Aleksandar Žikić i Bane Lokner, novinari i književnici Branko Rosić i Duško Antonić, novinari Nenad Kuzmić, Ivana Pataković i Dejan Grujić (Radio Beograd 202), Milan Ćunković (Dnevni list Vesti, Radio Beograd 202), Aleksandra i Aleksandar Ignjatović (portal Headliner), Ljilja Zdravković, Nebojša Sabovljević i Maja Pavlović (RTS Rokenroler), direktor izdavačke kuće Multimedia Music Rođa Stojanović, direktorica izdavačke kuće Lampshade Media Zdenka Milanović, rok fotograf Wood i mnogi drugi prijatelji Fidboxa iz sveta muzike.
Goran Jović je tom prilikom najavio da će Fidbox ubuduće “Zlatne ploče” dodeljivati krajem svake godine zaslužnim izvođačima za tu kalendarsku godinu.
Osim što se radi o sjajnoj kompilaciji na kojoj su neke od ponajboljih pesama već osvedočenih rok-velikana, posebno je zanimljivo to da za njima apsolutno ne zaostaju ni numere onih manje poznatih, mladih ili starijih, koji tek počinju ili iza sebe imaju već poveliku kilometražu, pa čak i onih koji su do sada snimili tek jednu (ali i te kako vrednu) pesmu. Ovu kompilaciju sa najvećim uživanjem sam slušao već nekoliko puta, a kao “test” i prijateljima (izuzetno strogim kritičarima) sa kojima se družim i često igram karte. Za divno čudo uspešno je prošla i taj “sud kritike”, pa su čak tražili da je čuju ponovo (plašeći se toga da na njima “ne eksperimetišem” sa nečim drugim), čak me često zapitkujući “Ko je ovo?”. A sve zbog toga i što je, osim odličnog izbora, bez ijedne loše ili čak osrednje među 17 numera, sve (za kompilacije toga tipa) neuobičajeno dobro složeno, da nekako logično “klizi” i da nijednom ne poželite da neku pesmu preskočite.
No, osim normalnog povoda, same promocije ovog značajnog izdanja i jubilarnih10 godina izdavača sve prisutnijeg i važnijeg na našoj rok-sceni, ono što mi je još toga dana, tamo u “Lisabon baru” MTS dvorane palo na pamet, moram ovde da napišem. Jer, tada, okružen tolikim veličinama i autoritetima i unekoliko svečarskom atmosferom, nisam se usudio (možda i nije bilo primereno) da upravo toliku koncentraciju velikana na jednom mestu iskoristim za promociju ideje koje me već godinama opseda.
