Pero Defformero u Jagodini 14 godina kasnije

( “…kragna do ramena, karirana strava, nisi noćas pošla sa mnom za badava…” )

Kad dođe taj vikend svi ljudi uglavnom traže lek za dušu u kafani, a ja obzirom da 11 godina uglavnom pijem kafu i sokiće, meni ista dođe i kao dnevna soba, i za češće posete. U kulturi srpskog naroda stvarno posebno mesto zauzima kafana jer to jeste jedinstveno i pravo mesto za početak i kraj mnogih poslova i napisane su čak i mnogobrojne knjige na tu temu.

U vikendu veličanja kafane kao životno važne institucije na lokalnom nivou po društvenim mrežama, malu, ali skladnu ekipu iz Paraćina u sastavu: 2 Vesne, Vlajče i moja malenkost, put je odveo u subotu, 9. novembra, u klub “Svitac” u Jagodinu, ovoga puta na koncert grupe Pero Defformero iz Novog Sada. Da, viđeni su još neki Paraćinci… Bio je to sasvim dovoljan razlog da se iz kafane dođe u kafanu jer ta vrcava lirika otpevana na narodnjački način, u kombinaciji sa vrlo ozbiljnom metal svirkom svetskog kvaliteta, kod nekih pobuđuje kult obožavanja, i sumnjam da se neko našao sasvim slučajno tu. Lično ja sam prilično inferioran na sve te Vatrene poljupce, Nervozne poštare, Brkove, Jorgovane i šta ti ja znam šta sve ne, mada sve što vole mladi nije mi strano i ok, znam lik i delo izvođača, tj.  poznajem muzičare iz tih bendova i sa mnogima sam i dobar drug, pa zašto onda smeh, šala i komika ne bi mogla da bude objektivna stvar, da se utopim u masu bez obzira na subjektivno razmišljanje o tome…

Sve dosadašnje analize uglavnom su neadekvatne i negativne zbog u startu dominacije ideoloških predrasuda 2 suprotna muzička izraza nad objektivnom stvarnošću, jer ili si tamo, ili si ovamo, bar se tako na to ranije gledalo… Stoga, ovo nije pokušaj da se napravi uporedna analiza razvoja oba muzička žanra, jer za to ja nisam kompetentan, ali i objektivno na terenu takvu analizu teško možeš da napraviš, a da je i moguća, morala bi da se sastoji od prožimanja i proliferacije u kojoj su izvođači iz oba žanra integrisali elemente od onog drugog. Tradicija integrisanja folk elemenata u domaćem rokenrolu nije niti mlada, niti mala, a kohabitacija evolucije neofolka ka modernijim izrazima su uključili mnogo pozajmica iz rokenrola. Zapravo, teško je zaključiti danas ko je tu koga krao, mada je uvreženo mišljenje da su srpsku folk muziku stvarali propali rokeri. Turbo-folk heavy metal aman zaman, što neko reče!?

Ako se sve to ostavi po strani, jer uopšte ne želim da ulazim u polemiku na tu temu, Pero Defformero su samo jedan od baš malogobrojnih sastava u Srbiji koji su, reklo bi se, na pametan i  komercijalan način spojili nespojivo, i tako to rade već 30 godina… Kad je Pomoravlje u pitanju, u Jagodini su poslednji put viđeni, pre više od 14 godina u tadašnjem klubu “Kelts”, u Paraćinu prošle godine na moto-skupu, i zaista je sjajan i smehotresan taj audio – vizuelni spoj Gorana Biševca Bišketa i ritam sekcije, gde je Saša Friš  jedan od najboljih srpskih gitarista, što je dokazao i ovog puta, Išpan Andraš je savršeno uklopio bas linije, a Luka Jelisavčić nije ispuštao svoju duplu kardan pedalu. Bio sam izuzetno prijatno iznenađen kvalitetom zvuka u Svicu, to sad zvuči, baš onako kako treba da zvuči, al nešto tu ima doduše i do binske opreme, miksete i samih muzičara, što znači da je sam zvuk bio na nivou zvuka kad su gostovali Artan Lili, što će reći, uz par mikrofonija, najbolji mogući zvuk koji je moguće dobiti u klubu Svitac. Bolje od ovog i ne  treba da može. Ne može se reći da je ovo bila neki mini turneja, ali svakako ovo u Jagodini je bio drugi koncert u 2 dana, dok je  prvi bio dan ranije Kruševcu, pa su ljudi i tamo mogli videti popularnu intergalaktički tehnički prekvalifikovanu andergraund super-grupu – Pero Defformero.

Možda pomalo stidljivo kreću sa “Ferarijem“, uz koju se Biške upoznaje sa publikom u Jagodini. Kasnije će se ispostaviti da je set lista pravi pravcati best of koju prati izuzetno dobro raspoloženje i pozitivna atmosfera koji vladaju na svakom koncertu grupe, pa tako i na ovom i možda pravo vreme da dođe “Silvana“, i krajnje je vreme da “Uradimo 69“. Iz Jagodine sa Perom Deforrmerom idemo “U Dubaii“, i stvarno, sve je “Extra“, i sigurno bi sve možda bilo drugačije da je “Disko” trajao malo duže. Došlo je vreme za “Bez tebe”, “39/2 – Odlaziš”, i verovatno “Trebalo bi” za kategoričnu “Metal sviraću“. Na “Braća rokeri“, gostuje im Aleksandar Milčev koji je zajedno sa Bišketom otpevao istoimenu pesmu koja se nalazi na poslednjem prošlogodišnjem izdanju “Muzika za ljude bez prijatelja”, i uz njegovu konstataciju da kad je bend krenuo sa radom on nije bio ni rođen. Možda je u neku ruku nastup Pera Deformera i najbolji živi stendap performans uz muzički krajolik urbane Srbije koji miri suprotnosti  ruralnim trilerima, jer u drugom delu nastupa u Jagodini sledi “Sedmica na lotu“, pa “Ćerka đavola“, opštenarodno veselje sa “Gastarbajter” na koji se nadovezuje “Na dan kad si pošla za toga čoveka“, plus “Žalim draga, ispalo je sranje“. I nekako sve to zbog “Volim te… tu nema ljubavi“, iako “Došli smo do kraja puta naše ljubavi” i očekivano finale i bis uz “Kauboja iz Bosne” i “Gotičarku“.

Malo je reči kojima se mogu opisati osećanja i stvarni doživljaj za vreme i posle koncerta Pero Defformera, to treba videti i doživeti. Prisutnih oko 200 ljudi ovog puta u “Svicu” bilo je ushićeno, razdragano i zadovoljno i  maksimalna profesionalnost izvođača je samo upotpunila kompletan doživljaj večeri jer to je to – Srbija in jor fejs, ili zbog klasičnog tim bildinga Novosađana koji kaže “nema takvog cara kao što je Biške, Pero Deformero samo, svi ostali su p….!” Na zdravlje!  Ovog petka, 15.11. na repertoaru Svica je Gužva u šesnaestercu i svašta nešto još od dobrih koncerata do kraja godine,  ali to su već neke druge muzičke priče. Vidimo se, do čitanja i prijatno!

Priča o bendu Nafta: Svačija sloboda je drugačija

Tagovi: Jagodina, Koncert, Pero Defformero