Punk Rock Holiday 2.3: Post superćelijska punk rock svetinja

Rockomotiva
24.08.2023.

Prvi put sam bio tako spokojan i opušten kada je put za Tolmin, Sloveniju, na Punk Rock Holiday 2.3 bio u pitanju, jer je svaki dogovor sa Yavorom Yordanovim iz Bugarske, toliko čvrst, da na čoveka mogu da računam u bilo koje doba dana ili noći. To bugarsko-srpsko prijateljstvo je on i bukvalno shvatio, pa zato nismo mogli da napravimo neku normalnu blablakar kombinaciju, da ga put jeftinije košta i podelimo troškove puta sa nekim jer ne samo da je promenio vozilo, nego Honda CRV su prava borna kola na službenom zadatku koja baš troše, ali najgore od svega do poslednjeg trenutka nije znao u koje doba noći će biti u Paraćinu.

Piše: Slobodan Kotlajić – Buzda

Foto: PRH Official Team

Da stvar bude u startu zanimljivija, njegova navigacija u kolima je moj kućni broj prepoznala kao nepostojeći, tako da je bilo manje cimanje dok se seti on gde je bio prošle godine, ali… Sa jedne strane, dobro je što ni navigacija ne može da me nađe, sa druge strane sam zato bio prinuđen da se jurim sa Bugarima po Dankovu, a to zadovoljstvo nisu imali ni moji preci 150 godina ranije… ?? I to ume da bude baš zamorno u 02:00 ujutru. I nikad meni neće biti jasno kako se neko refrešuje u sat vremena spavanja, ali moj Hristo Stoichkov je bio fit posle 60 minuta sna i krenusmo na duge pute…

I sama po sebi organizacija najboljeg mini punk festivala u Evropi, Punk Rock Holiday 2.3, svojevrsna je umetnost, i posebna u svakom slučaju. Zna se i da je malo reči kojima se može opisati, (a ne ponavljati se), istinski raj na zemlji u tih 5 dana, međutim… Samo pukom srećom, geografskim položajem i ko zna kojim spletom raznih drugih okolnosti, Tolmin je u razornom nevremenu i poplavama epskih razmera zbog mesečne prosečne količine padavina koja se obrušila na Sloveniju u sat vremena, ostao skoro netaknut, što je omogućilo nesmetano održavanje omiljenog nam festivala, inače bi verovatno delio sudbinu još jednog od mesta koje je pogođeno u ukupnoj šteti većoj od više od pola milijarde evra. Istina, potpisnik ovih redova to nije video svojim očima, jer se sve desilo nekoliko dana pre ovog Punk Rock Holiday 2.3 izdanja festivala, ali je video čudnu, do sad neviđenu boju reke Tolminke, koja je proglašena za najčistiju evropsku reku, i njeno ušće u Soču, pa je sa opravdanim razlogom ove godine bilo zabranjeno kupanje posetiocima prva tri dana, što je sankcija, dovoljna sama po sebi koju iole zna svako ko je ikad ranije bio na ovom festivalu. Manje – više vidljiv strah i nelagodnost u očima slovenačkih organizatora je bila početna mala psihička barijera što je apsolutno razumljivo jer su isti sa različitih strana Slovenije, pa je pogled u nebo bio vezan za misli sa svojim najdražima u njihovim domovima. Vrlo dobro znam kako izgleda kad kiša u Tolminu pada bar 1 dan u vreme festivala jer to vam je kao kad se nebo spoji sa zemljom u minut vremena realne transformacije kumulusa, a i bio sam direktno pogođen posledicama katastrofalnih poplava 2014. godine u Srbiji, jer je Paraćin bio jedan od najpogođenijih gradova, tako da vrlo dobro znam, i potpuno se saosećam sa slovenačkim narodom u njihovim verovatno najtežim trenucima u istoriji. Znam da je rad na otklanjanju ovih posledica, izazov dovoljan sam po sebi, ali niko na svetu ne može ostati imun na apokalitične scene koje su se videle na raznim medijima, slikama iz različitih delova Slovenije. Niko nije ni očekivao da će doći do odlaganja festivala, ali za najveće neverne tome, organizatori Punk Rock Holiday 2.3 su se potrudili da svojom objavom na društvenim mrežama dan pre festivala stave tačku na sve moguće negativne priče u tom smeru, što je bila verovatno najveća moguća pobeda u datom trenutku. Posetioci, kao i učesnici su dobili potrebne potvrde, tako da ništa više nije moglo da se pojavi kao prepreka u realizaciji ovog izdanja festivala. Razlika u odnosu na ranije godine je postavka glavne bine festivala i glavnog ulaza koja je za sve nas koji smo godinama tu pomalo neobična, (za mene totalno, jer sam poznat kao čovek koji ne voli promene) a verovatno potpuno logična i opravdana jer je bila tačno preko puta ranijih dosadašnjih izdanja PRH-a, što je više nego kulturan način da se oslobodiš neželjenih ljudi što na bini, što u bekstejdžu koji je sad smešten u nastavku upravne zgrade produkcije festivala koja je u prošlosti bila bolnica za potrebe bohinjske železnice, pa Đački dom, pa Hotel Centroslavija koji je kasnije promenio ime u Paradiso, pa kazino / bordel, ali svakako predstavlja najbolju bazu za muzičke festivale sličnog tipa već mnogo godina. Veganska i orijentalne kuhinje, kao i veliko chill out 1 mesto za klopu sa stolovima i stolicama su sad na mestu prošlogodišnje bine, a svi ostali štandovi sa raznom robom su na istim mestima gde su i ranije bili: prstenje, suveniri i roba od ekoloških materijala, ploče i majice, štand Fat Wreck Records-za ljubitelje vinila i njihovih izdanja, Accoustic Stage, pa American Sox, centralna skejt rampa, chill out 2 mesto za kuliranje i veliki merchandise štand sa majicama, duksevima festivala, kao i izvođača. Kamp PRH je priča kojoj bi se mogao posvetiti poseban prostor, ali ukratko, kao i u ranijim slučajevima – besprekorno, sa kompletnom uslugom. Još jedna promena u odnosu na prethodna izdanja bila je relokacija Press Room-a, u samoj upravnoj zgradi, i lično mi se ne čini da je veća prostorija, ali je svakako mirnija i tiša. Ovogodišnji PRH press team je bio, kao i ranije iz Nemačke, Austrije, Italije, Slovenije, Hrvatske, ali i iz Srbije, i sve su to već poznati drugari koji se druže godinama i izlaze jedan drugome u susret po pitanju mnogih tehničkih stvari. Fotografi, kamermani + tv realizatori, posebno su odvojeni, ali to su posebni umetnici. 7.sila i Media team kakav svaki festival samo poželeti može. Osim klasičnih intervjua, u Press Roomu sam ove godine imao i odličnu priču sa Sašom Dolgovim, bubnjarem slovenačkog benda Odpisani, koji su u proteklih godinu dana bili izuzetno aktivni, imali mini turneju po Bosni, ali su izdali i novi MLP “Walkin’ Free towards a better tomorrow“, koji upravo promovišu, a zapravo to je ploča izdata u saradnji sa italijanskim bendom koji se zove Toxic Youth. Ne što su mi drugari, nego imponuje posvećenost ovog benda u hard core / punku. To tako i treba, nego je u današnje doba izuzetna retkost.

Ponedeljak 7.8. Warm up party – dan 0

Warm up party 7.8. doneo je mnoštvo zanimljivosti i uvek je najteže na festivalima biti prvi i “probijati led” iz mnogo razloga, ali nijedan nije bio aktuelan u slučaju Heatcliff – a, skatepunk benda iz Minhena jer su bili tačni kao sat, propisno odradili svoj posao, baš onako kako treba. Njihovi zemljaci Straightline nastavljaju tamo gde su prethodnici stali, fino. “That’s fine” – potvrđuju i CF98, melodični punk-rock bend koji nisu Slovenci, već Poljaci, ali po količini njihovih nastupa na PRH-u lako bi moglo da dođe do zabune. Konstantni i odgovorni uvek. Još uvek nikako da mi legnu Booze and Glory, iako se (na njihovu sreću) masa nije složila sa mnom. Možda zato što i ne navijam za Čekićare. Priznajem, sa nestrpljenjem sam čekao čistu energiju i arizonsku oluju znanu kao Authority Zero (da budemo skroz precizni i dobio sam je-prim.aut.), koji sledeće god slave 30 godina postojanja, ali posle ovog nastupa, sve mi se čini da možda i pamtim i njihova bolja izdanja. Nešto sa tonom nije bilo baš kako treba, inače bi ponovili prošlogodišnji ili epski nastup na PRH-u kada su se prosto takmičili sa A Wilheam Scream u jačini i kvalitetu zvuka. Oni bi meni bili dobri i unplugged da sviraju jer su super momci sa kojima sam morao da uradim intervju, a i ta konstatacija sa zvukom u mnogome zavisi gde se prosečni posetilac nalazi za vreme nastupa, pa bi sve moglo u diskusiji baš daleko da ode. Autor ovih redova se nalazio na bini i lično nije imao nikakvih primedbi sa njihovim zvukom, a u nadi da bude skroz objektivan uvažio je i tuđe mišljenje, ali…svetu se baš teško može ugoditi. Bili su tu i No Regrets i Ollie, Ollie, Oxen Free, Revolution…, uostalom ceo raspored pesama možete naći i online. (setlist.fm/autority zero/punk rock holiday 2023) Meni su bili super, a slovenački nastup je bio jedan od 29 u 30 dana u 9 zemalja i to je za duboko poštovanje. Umesto najavljenih H20 koji su otkazali svoj nastup na PRH-u 2.3 i ostatak evropske turneje zbog zdravstvenih problema gitariste Rusty Pistachija, uskočili su veterani Dog Eat Dog, koji su imali sigurno jedan od najboljih nastupa u poslednjih 10 godina. Pred našim očima retrospektiva i povratak u polovinu 90-tih kada su Who’s the King, No Fronts, Rocky, žarili i palili top-listama RTV svetskih stanica, halama i stadionima. John Connor, Dave Neabore i ostatak ekipe su bukvalno razvalili binu, kao u svojim najboljim danima, odsvirali svoj repertoar (setlist.fm/dog eat dog/punk rock holiday 2023), dobili očekivani feedback od strane publike i na kraju verovatno zaslužili poziv organizatora za neki od sledećih Punk Rock Holiday-a. Kad daš sve od sebe, rezultat mora uvek dođe. Možda Rodrigo Alfaro, nije najbolji punk-rock bubnjar, ali svakako jeste najbolji pevač među punk-rock bubnjarima. To je lična karta benda Satanic Surfers iz Švedske, koja je izdata u okviru njihove plejliste, 19 pesama, od kojih 9 sa hit albuma Hero Of Our Time u sat i po vremena (set.fm/satanic surfers/punk rock holiday 2023) i predstavlja odličan izbor za kraj warm up večeri koja je bila, čak i mnogo više od običnog zagrevanja.

Utorak 8.8. Punk Rock Holiday – dan 1

U utorak 8.8, počeo je zvanični program na beach stage-u, tačno u podne, i za razliku od nekih ranijih godina, uspeo sam da ispratim skoro sve nastupe. Za retke koji ne znaju, beach stage postoji za promociju mladjih i mladih snaga i underground bendova sa zvaničnim izdanjima u nameri da na pravi način predstave sebe i zasluže jednog dana u budućnosti main stage PRH-a. Bilo je tu u ne mnogo slučajeva i odstupanja, kada su pretpostavljam zbog trenutne nemogućnosti sviranja na glavnoj, neki već od etabliranih punk-rock bendova jednostavno morali tih godina da tu sviraju, praveći žurke za pamćenje. Bolji od ostalih na beach stage 08.08. u utorak bili su Maid Of Ace, i ako me pitate šta je gore od 2 sestre, to su 4 sestre, i to iz Engleske. ? Alison Cara Elliott (bek vokal/gitara), Anna Coral Elliott (vokal/gitara), Amy Catherine Elliott (bass/vokali) i Abby Charlotte Elliott (bubnjevi) bi trebalo da postanu “sledeća velika stvar”. Ne znam da li će to i biti, ali su svojim nastupom potvrdile zavidnu reputaciju zahvaljujući svom dosadašnjem radu… a zapravo to je još jedan iz plejade Riot grrl bendova, koji predstavlja ženske bendove, kao i bendove koje imaju pevačice za front(wo)mena kao potpuno jednake muškarcima. Mnogo je problema sa kojima se savremena žena sreće, od bolesti, silovanja, batina od strane muškaraca, ženskog shvatanja ljubavi, mržnje, i celokupnog života. Rešile su odavno da ostave varjače i kecelje, lonce i poklopce, i pokažu nam da uopšte nisu slabiji pol, nego da mnoge stvari i bolje rade od nas muškaraca. Naravno, da kao i svuda i u svemu ima preterivanja, ali obzirom da se radi o celom pokretu koji ima svoju prošlost, realnu sadašnjost i svetlu budućnost, ovde ćemo se posvetiti samo bendovima koji su svirali na PRH-u. Prošle god tu su bili Petrol Girls, Interruptersi imaju svoju Aimee koja po svemu preživljenom može da bude deo ove priče, ove godine su svirali Maid Of Ace, Venomous Pinks, Jen Rezavi (Bombpops), već izuzetno popularne Bad Cop Bad Cop, i iako žanrovski malo drugačiji ovde se mogu staviti i bendovi Headstone Horrors, For I Am, Jawless, zašto ne i Svetlanas, a zajedničko svima im je da nas uče da trebamo da žene više poštujemo i cenimo. A to zaboravljamo. I mi muškarci nismo ni svesni koliko klasični ženski bendovi rastu progresivnom brzinom, jer su žene medju sobom jedna drugoj podrška, dok se muški bendovi uglavnom takmiče i glume ludila bildujući svoj ego. Dešavanja na glavnoj bini u utorak poveli su Scream iz Washigton DC, i ne zato što se taj njihov hardcore-punk zvuk 80-tih, toliko razlikuje od ostatka SAD, i ne zato što je to bivši bend Dave Grohla, proslavljenog bubnjara Nirvane i frontmena Foo Fighters-a, nego je to bio jedan od najglasnijih nastupa na PRH-2.3 (setlist.fm/scream/punk rock holiday 2.3). Rumjacks zvuče ok, ali meni su lično bili bolji sa starim pevačem Frankie Mclaghlinom – bacite me lavovima, morao sam to da kažem. (setlist.fm/the rumjacks/punk rock holiday 2023) Christina Peterfaj, dopisnica Ox fanzina iz Nemačke mi je ispričala mnoge lepe stvari vezane za ovaj bend, ali su The Slackers u pravom smislu njujorška ska gospoda poznata po svom jedinstvenom zvuku i kombinaciji ska, rocksteady, reggae, garage rock i jazz zvuka, ekskluzivci HellCat Recordsa koji su napravili jednu od boljih žurki ove godine, super uživanje na mejnu za više generacija publike. Uspeli su čak i da Attitude od Misfitsa zvuči skoro neprepoznatljivo. (setlist.fm/the slackers/punk rock holiday 2023) A onda u prajmtajmu večeri uz uvodne taktove Enia MorriconeaThe Good, The Bad and The Ugly“, izlaze godfathers of New York hardcore – Agnostic Front. Danny Lamagna (ex Suicide City, Sworn Enemy), zamenio je Pokey Ho-a 2020. na bubnjevima, a frontalni udar u sastavu Gallo, Silverman, Mirret, Stigma, melje kao u najboljim danima sve pred sobom. “…killing is my business, and business is fine..”, Silverman nije više paralelno angažovan u Slapshot-u iz Bostona, celokupna svirka nije bez grešaka, ali one su više zbog izuzetno efikasnog scenskog nastupa. (setlist.fm/agnostic front/punk rock holiday 2023) Vinnie Stigma je jedna od živih legendi Njujorka, više je zaštitni znak Agnostic Fronta nego virtuoz na gitari, ali to je tako već 44 god, može mu se jer je on stvarao istoriju NY HC-a. Roger Mirret-u je 2021 dijagnostikovan rak, koji je trenutno u fazi remisije, a srce mu radi uz pomoć bajpasa, ali to se na bini ne vidi, jer je konstantan. Nikad nije ni bio najbolji pevač, koliko je specifičan i univerzalna pojava, ali je kao takav zajedno sa Stigmom stvarao mit o New York hard core sceni. Glavnu binu u utorak zatvorili su bostonski Dropkick Murphys i ovo je bio još jedan njihov nastup bez dugogodišnjeg, a drugog po redu pevača Al Barra. On je privremeno, (a ima već 2 godine) napustio bend zbog problema sa zdravljem svoje majke i zato želi što više vremena da provede sa porodicom, i ja ih nisam gledao malo puta, ali sa (nekad debelim) pevačem i bivšim basistom Ken Casey-jem, to mi još uvek nekako neprirodno deluje, i iako je bend naštimovan i zvuči kao prava filharmonija, što nije ni čudo kad su svi multiinstrumentalisti koji sviraju po minimum 3-4 instrumenta. To jednostavno loše da zvuči ne može, pa ipak dal zbog nedostatka Al Barra uživo koji ima drugačiji, hrapaviji i puniji glas, ili zbog nečeg drugog, glavna mana svim tim velikim bendovima je što godinama u svojoj nameri da zvuče najbolje, izgube čvrstinu i žestinu, pa to postane uživo skoro ko mainstream pop forma, po ispoliranosti zvuka, pa to nije zaobišlo ni najveći celtic punk bend na svetu – Dropkick Murphys. Jednostavno, oni nisu veliki, oni su danas mnogo, mnogo veliki bend. (set.fm/dropkick murphys/punk rock holiday2023) .

Sreda 9.8. Punk Rock Holiday – dan 2

Sreda, 9.08. mi je na beach stageu bila bitna jer je to bila prilika da se vidim sa starim prijateljima: Exploding Head Syndrome iz Norveške. Poslednje viđenje sa njima sam imao na ovom istom mestu 2019, u međuvremenu svašta se nešto desilo-i kod njih, i kod mene. Fina, tipična EHS svirka, čini se malo tiša u razglasu, ali tehnički verovatno tako treba. Jedina je mana svih tih bendova koji sviraju prvi po festivalima, što moraju prvi da sviraju, pa nema mnogo ljudi ispred bine, ali EHS su dali sve od sebe iako motivacija u datim uslovima nije bila velika. Potpuno drugačijeg muzičkog stila posle Norvežana nastupili su You Nervous?, melodični pop punk, i na mene ostavili jako dobar utisak. Kada je u pitanju main stage te večeri jedan od najkvalitetnijih svetskih bendova melodic HC/metal core provicijencije, Stick To Your Guns iz Orange Countyja, Kalifornija su pokazali svoj kvalitet, a smatraju se za jedan od najkvalitetnijih bendova u žanru, i čak i mene ostavili bez teksta.(setlist.fm/stick to your guns/punk rock holiday 2023) Veoma efikasan nastup koji nikog nije mogao ostaviti ravnodušnim. Nastup Frank Turner&Sleeping Souls je bio te večeri bio možda i najbolji po kvalitetu zvuka, ali meni još uvek nije jasno šta on sa takvom svirkom radi na punk-rock festivalima. Jeste u prošlosti pre 20-tak i više god imao nekakav svoj hc-punk bend, ali ova svirka sve jeste, ali to nije. No, istini za volju, momak je dao sve od sebe i dobio baš silne ovacije, ali…(set.fm/frank turner/punk rock holiday 2023) Možda tehnički supergrupa i all-star punk cover bend Me First & Gimme Gimmes, nisu imali najbolju svirku na PRH-u 2.3, ali je vajb neponovljiv. Kad vam to kaže čovek koji inače ne voli obrade tuđih stvari, verujte da to u najmanju ruku jeste tako. Da ne ulazimo u filozofska pitanja šta jesu ili nisu obrade, ali Spike Slawson (Swinnin’ Utters), taj introvertni zabavljač koji bukvalno i svaku drugu reč i u intervjuu pokušava da izrimuje, je u prošlosti oko sebe okupio ekipu najeminentnijih punk imena kao što su Joey Cape, Fat Mike, Chris Shiflett, i mnogi drugi… čak na nekim nastupima i Stacey Dee iz Bad Cop Bad Cop, svirajući tuđe pesme na svoj način. Ovog puta sa njim su bili CJ Ramone, John Reis iz Rocket from the Crypt, Andrew Pinching, bubnjar The Damned… Siguran sam da znate i sami da su šljokice, šljašteća odela, kostimi,šarene košulje samo deo outfita za scenski nastup ovog sjajnog cover sastava i samo možete atmosferu da zamislite, nemoguće rečima ju je opisati…(setlist.fm/me first&gimmegimmes/punkrockholiday2023)

Četvrtak 10.8. Punk Rock Holiday – dan 3

Venomous Pinks, su cure koje su sjajno odsvirale svoj set i bile bolje od drugih bendova na beach stage-u u četvrtak i jako zanimljivi Versus The World koji su bili hendikepirani za neigranje jednog od glavnih igrača, gitariste Chris Flippina iz Lag Wagona, koji je preživeo srčani udar neposredno pre nastupa u Sloveniji, ali ekipa nije otkazala svoje zakazane nastupe, već je sa zamenom sve stoički podnela i odsvirala. Pevač benda Donald Spence je povrh svega imao i odličan nastup na Accoustic stage-u Punk Rock Holiday-a 2.3, i šta reći osim – poštovanje do neba. Četvrtak na mejnu, otvorili su Diesel Boy i sa nestrpljenjem sam iščekivao nastup ovog benda jer sam o istom čuo razne mitove i legende, a nisam do sada imao prilike da ih vidim uživo. Lagana, pitka punk forma u koketiranju sa svim i svačim i stvarno fina svirka. Zanimljivo i krajnje interesantno. (setlist.fm/diesel boy/punk rock holiday 2023) Nisam uspeo da vidim ton-majstora Buster Schuffle i da mu čestitam, ali je čovek apsolutni umetnik. Iako malo specifična svirka, (old ska, najbliža odrednica Madness/Specials u kombinaciji sa svim i svačim-prim.aut), ne sećam se da je iko ikada onako čisto, jasno i glasno zvučao na PRH-u (možda Beatstakes, ali to je nešto drugo). Svirka nije baš my cup of tea, ali za celokupno muziciranje i zvuk, ja zabezeknut, kapa dole (set.fm/buster shuffle/punk rock holiday 2023). Bad Cop Bad Cop su jedan od onih bendova koje su odavno prerasle beach stage i zahvaljujući predanom radu došle i do prajmtajma na mejnu. Prkosne i besne žene u akciji. Stejsi je dobila bitku sa rakom, pustila kosu. U pauzi između pesama priča o lošim muškarcima, o svim mogućim preživljenim stresovima, agonijama, da ne možeš verovati da baš toliko budala medju nama muškarcima ima. A ne preteruju. Ove žene su pune gneva, povredjivane i ranjavane mnogo puta, svoja najdublja osećanja izražavaju i kroz pesme o depresiji i abortusu, ali život ih je naterao da danas već tome prilaze prilično hladno, čini se da stvarno nisu imale sreće pri izboru muškaraca, i nisu srećne što su postale trenutno jedan od najpoznatijih bendova u svetu glasnogovornika ovih tema. Koliko jos žena treba da bude ubijeno da bi shvatili u kakvom društvu živimo? Koliko žena treba da ćuti i trpi siledžiju od momka / muža samo jer ih tamo neko ubeđuje da to tako treba? Borba za osnovna ženska prava će imati smisla, samo ako u savremenom svetu uspeju da spasu bar jedan ženski život, a to uopšte nije lako. Još je Albert Ajnštajn rekao: “Ako prosuđuješ ribu na osnovu njene sposobnosti da se penje uz drvo ona će celi život provesti u ubeđenju da je glupa.” To se mora menjati i ne sme tako da bude (setlist.fm/bad cop bad cop/punk rock holiday 2023). Uvek mi je na PRH-u bio interesantan nastup Russ Rankina i njegove ekipe pod imenom Good Riddance, jer su uvek davali sve od sebe bez mnogo priče. Kad je melodični hard core u pitanju u njihovom izvođenju, to verovatno tako i treba da bude, jer oni sve što imaju da kažu, to rade kroz svoje pesme. Čini mi se, zvuk bolji nego ikad, prednjači set od best of pesama, mnogo je ljudi na PRH-u zbog njih došlo (setlist.fm/good riddance/punk rock holiday 2023). Na trenutke statičan i možda previše hladan, Russ je već navikao svoje fanove na takvo svoje ponašanje na bini, bez previše emocija, ali to je jedan od zaštitnih znakova ovog sjajnog benda. Uši para ta Luke Pabicha gitara, ali meni nekako najzanimljiviji je dobroćudni ćelavi basista Chuck Platt jer on ostvaruje najprisniji kontakt sa publikom. Za kraj četvrtka na mejnu, umesto šlaga na tortu Pennywise. Najtiši punk-rock bend na stejdžu, isporučuje očekivanu količinu energije, mada ih je potpisnik ovih redova gledao na PRH-u i na mnogo jačim nastupima od ovog. Za razliku od ranijih nastupa, ovog puta iskusno igrali na siguricu od 1:0, i to i ostvarili. Treba reći i da se na njihovom nastupu desio prekid zbog povrede jednog od stage-divera, kome je ukazana neophodna medicinska pomoć, i to je prvi put da se tako nešto desilo za 11 godina održavanja festivala, pri nejasnim okolnostima kako je nastala povreda. No, sve je to i očekivano kad je Stage Diving At Own Risk. Ko se plaši ili nije siguran, u tome ne treba ni da učestvuje. Na kraju, očekivano i već viđeno Bro Hymn, pola ushićene publike na bini, i 15-minutno veselje, za kraj četvrtka (setlist.fm/pennywise/punkrockholiday2023). Obzirom da su vremenski uslovi dozvolili da poslednja 2 dana bude dozvoljeno kupanje to su posetioci iskoristili u ogromnom broju, ali je vaš izveštač uspeo uspešno da izbegne i ovoga puta temperaturu vode od samo 10 stepeni celzijusa u plusu, iskreno se diveći ljudima koji za to nisu marili…

Petak 11.8. Punk Rock Holiday – dan 4

Poslednjeg dana sa beach stage posebno izdvajamo nastupe Primetime Failure i Svetlanas, a kad je u pitanju glavna bina nekako su baš svi bili rešeni da daju baš sve od sebe, tako da su najpre Alo Stari, raspametili koliko su bili dobri, da čovek ne poveruje da su bend sa ovih prostora. Pigs Parlament takođe, kao i uvek na visini zadatka, a Jaya The Cat, koji su prošle godine otkazali, čak realno predobri. Pulley su jednostavno morali da vade “kestenje iz vatre” jer su prošli put u Tolminu uprskali stvar kada je onomad pevač Scott Radinsky bio pijan, pa su ovog puta bili posebno obazrivi, i sve je prošlo bez problema, sa ritam sekcijom koja je radila kao sat. Mogu oni kad hoće (setlist.fm/pulley/punk rock holiday 2023). I na kraju ovogodišnje Punk Rock Holiday 2023 priče, vratih se ja u prvu godinu srednje škole. Vremeplovom je upravljao Michael Algar – Olga, a saputnici su mu bili još Tommy Gober i Duncan Redmonds. Ne znam više po koji put sam ih gledao uživo, ista odela, iste naočari, iste fore, iste pesme i uvek mi navuku isti osmeh na lice. Olga izgleda apsolutno isto, kao da ne stari i da je zamrznut. Vrhunski je kvalitet njihovog performansa, ali stekao sam dojam da mladja publika na PRH-u pojma nema ko su oni. Nije im ni zameriti, obzirom da su Toy Dolls aktivni od 1979, većina publike nije bila ni u planu, ali trebalo je naučiti propušteno gradivo. Svejedno, apsolutno je sjajno kad ostaneš zauvek mlad. Oni su jedinstveni, originalni i neponovljivi (setlist.fm/toy dolls/punk rock holiday 2023). Energija na maksimumu, bez starca nema udarca i još jedan trijumfalni završetak ovog festivala. Ja sam kao i uvek srećan i zadovoljan, odavno sam otkrio svoju nirvanu, koja se zove PRH i Tolmin. I ako me pitate, šta je to što hiljade hodočasnika svake godine u isto vreme dovodi u Tolmin, ne znam sa sigurnošću, ali ova punk rock svetinja će još dugo živeti, sve dok joj se ljudi klanjaju i dok je posećuju. Drago mi je što je masa novih ljudi sa svih strana sveta otkrila ovaj festival, što omogućuje dugovečnost i prosperitet, jer ovu 5-dnevnu oazu dobrog raspoloženja treba podržati, čuvati i poželeti im sve najbolje, jer em što sličnih mesta nema mnogo u svetu, em što to tako treba. Dok se poslednje svetlo na glavnoj bini gasi, i nije ispoštovan i poslednji posetilac koji je možda zagubio svoj mobilni telefon, ključeve ili novčanik, ostaje nam ljubav, vera i nada, da ćemo se živi i u zdravlju i veselju i sledeće godine ponovo sresti na mestu vašeg i našeg susreta, realnoj utopijskoj oazi poznatoj kao Punk Rock Holiday 2.4, jer Tolmin i Slovenija, čekaju na nas.

Tagovi: , ,

Magazin

© Copyright 2015 - 2024 Rockomotiva webzine, Sva prava zadržana | Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll