Seljačka Buna + David i Golijati
27. april, Klub “Svitac”, Jagodina
Ako ste iz Pomoravlja, nekih srednjih godina, uz to i roditelj maloletnog ili starijeg maloletnog deteta koje sluša r’n’r’, trebalo bi da znate gde vam je dete bilo u subotu 27.4. uveče… Svi putevi su ponovo vodili u klub “Svitac” u Jagodinu, gde je došao na red i koncert benda Seljačka buna iz Beograda, sa predgrupom David i Golijati, kao domaća podrška. Karte u pretprodaji 500 dinara, na dan koncerta 700. Ekipa prijatelja okupljena oko istog cilja iz kluba “Svitac” stvarno gazi strojevim korakom po pitanju organizacije tzv. klupskih koncerata i to je zapravo pravi nastavak priče Alternativni Kulturni Centar, koji je postojao pre 5, 6 godina u gradu na Belici, samo na još boljem i višem nivou. Spajajući lepo i korisno, a kroz početak propagandne kampanje organizovanog odlaska iz Pomoravlja na koncert Ramštajna krajem sledećeg meseca, morao sam da odem do Jagodine i uverim se na pravi (jedini mogući) način kako Seljačka buna zvuči uživo jer ono što sam slušao zvuči dobro, ali istini za volju danas i nije teško studijski zvučati kako treba, uz pravilnu upotrebu svih mogućih tehnologija i kompjuterskih programa i uz poštovanje prema svim tonskim snimateljima i producentima u Srbiji. Prema tome, svirka uživo je jedini postulat kvaliteta jednog benda. Uvek tako bilo, biće i ostaće, a tehnika i tehnologija se menjaju…
Negde oko 22h na binu se penju David i Golijati, danas već stari znanci koje sam već ranije video, kad su bili predgrupa Atheist Rapu, kada su odlično zvučali, doduše tad sam ih slušao sa gornje galerije, ali već tad se odmah, na prvu loptu, čulo da “ovo mora i treba da bude veliko”. I u prošlosti Jagodina je uvek imala najveći broj autorskih bendova vrlo zanimljivog kvaliteta, različitog žanrovskog opredeljenja i po tome je jagodinska “scena” uvek prednjačila u celom Pomoravlju. Još je ovo Pomoravsko-šumadijska ekipa sa sedištem u Beogradu, što znači da je grupa ljudi ne samo iz Jagodine, što bendu daje dodatno na valorizaciji i važnosti. Za razliku od nekih drugih nastupa David i Golijati ovog puta isporučuju skoro ceo sat stvarno kvalitetne i besprekorne svirke i to zvuči odlično. Nema tu mnogo filozofije, domaći teren + mnogobrojni drugari i sigurna 3 boda, iako da budem objektivan stvarno nema mladih bendova u Srbiji koji zvuče ovako dobro, a postoje manje od godinu dana. Već smo ranije rekli, mešavina više muzičkih stilova, od bazičnog pank-roka, sa metalskim gitarskim deonicama, alternativnog roka, grandža, stonera, psihodeličnog i hard roka sa definitivnim drugačijim i inovativnim zvukom, sa pesmama u kojima pevaju o aktuelnim društvenim problemima… Repertoar standardan, ali ovog puta čak 17 pesama u kojima treba izdvojiti: Neće platiš ništa, Stanje nepromenjivo, Pobuna, Nepropisno parkiran, Loš tajming, Sila, masa, ubrzanje, Danas nije moj dan, na bis su izveli Jagodinsko pivo (pesma benda Forbidden Past) i Bro Hymn (pesma benda Pennywise). Lično mi je pravi praznik za oči i uši kad vidim i čujem mladi autorski bend, pošto svi znaju moju filozofiju da je i “najgori autorski bend bolji od najboljeg kavr benda”, ali kapiram da mora i nekih kavera, barem na bis da bude. Prva pesma na bis – lokal patriotska, radi svojeručnog potpisa, a ova druga, u fazonu ‘ajmo svi ruke gore, za overu sjajnog nastupa. Publika ekstra, zvuk odličan, i prosto je neverovatno koliko ovaj bend svakim svojim nastupom raste. Samo napred, momci!
David i Golijati
Godinama razmišljam o fenomenu i popularnosti bendova koji postoje na eks yu i naročito srpskom muzičkom nebu, a nekako se uklapaju u standardizovane klišee koji koketiraju sa manje-više narodnjačkom tematikom i prizvukom u pesmama kao što su na primer Brkovi, Pero Deformero, Jorgovani, gde je ipak preteča svega bio svojevremeno Vatreni poljubac, a između svega navedenog, u pojedinim oscilacijama muzičke atmosfere navedenih bendova nalazi se možda negde i Seljačka buna. Tekstovi njihovih pesama jesu humor i satira i blaga kritika trenutnog stanja u državi i svetu kroz teme ljubavi, religije, narodne epike, te rok, pop i hevi metal stereotipa.
Radeći ranije promoterski posao, znam da je bendu nekako najisplativije da dođe bez binske opreme, samo sa instrumentima i da se uključe… gde god, što ima svoje prednosti, ali svakako i mane… No, i da su doneli i svoju binsku opremu, uvek je nepredvidiva situacija kad ti se prekine kontakt na kablu, i to ne jednom, već dva puta u toku svirke, a ti odmah nisi baš najsvesniji u čemu je problem. Ne može to da se predupredi ni sa tonskom probom (urađena i bilo sve ok), jer ne možeš nikako da predvidiš vreme kad nešto tako može da se desi. I dok se ton majstor probije kroz publiku, i dok se otkrije problem… prođe vreme. Sreća pa bend na bini ima legendaran status, moćnu bazu fanova, tj. srednjoškolaca i srednjoškolki, pa da sviraju i unplugged deci bi bilo sjajno, uz obavezno, horsko pevanje, slavlje i veselje, iće i piće… Jeste, bio je tu i Seljobus, i Nije htela, Desperado, Mi smo drvoseče, (Da mi je biti) Međed, Trol, Pank šlager, Hevi metal je to, Devojka sa gotik nogama, Metalostrugar, Gotik Cica- maca, Boemska raspadija… i bilo je tu sve što su setlistom predvideli za Jagodinu, ali… da budem skroz jasan, da me neko ne bi pogrešno shvatio, atmosfera je naravno došla do usijanja, Seljačkoj buni to nije teško, jer je njihova popularnost u Jagodini poprilična, jesu bili prvi, al nikako i poslednji put, oduševili su svoju ciljnu grupu, i dobro zabavili preko 150 ljudi, medu kojima je bilo dosta ljudi i iz Ćuprije, a i iz Paraćina. Znam neke koji su i porodično došli. A i neke roditelje koji su unezvereno jedva dočekali kraj koncerta, da bi majka ušla da pronađe svoju ćerku – gotičarku. I onda se zbunila što je trećina ženske publike bila našminkana kao da je maskenbal, a neki i kao članovi grupe Kiss (Paul Stanley i Gene Simmons dobili ozbiljnu konkurenciju)… i jedva među njima prepoznala i pronašla svoju ćerku. Nazdravlje!
Seljačka buna
Sve u svemu, zanimljivo veče, dobra svirka, još jedan odličan koncert u organizaciji kluba “Svitac” u Jagodini koji je i ove poslednje subote pred prvomajske praznike, najbolje svetleo u mraku. Sledeći su Artan Lili. Do sledećeg čitanja i nekih novih koncerata, prijatno.
