Snježana Banović: Kronika sretnih trenutaka. Odlomci iz ludih osamdesetih

Rockomotiva
28.01.2024.

Vožnja kroz zagrebačke osamdesete

Piše: Miloš Ivanović

Geopoetika izdavaštvo, Beograd 2023.

Osamdesete… Nekada i meni, koji sam rođen u toj dekadi, deluju kao da su bile juče, iako je od njihovih početaka prošlo već 40 godina. Sećanja na njih blede, ili već postaju iskrivljena. U knjizi Snježane Banović Kronika sretnih trenutaka. Odlomci iz ludih osamdesetih ona su vrlo živa, sa mnoštvom detalja. Svesna je ipak autorka protoka vremena, te svoju intimnu istoriju, kako glasi naziv edicije u kojoj je Geopoetika objavila ovu knjigu, kombinuje sa relevantnim izvorima i literaturom, koji se mogu naći na kraju knjige.

Kronika sretnih trenuraka predstavlja zanimljiv uvid u kulturu i društvo Jugoslavije u pomenutoj dekadi. Priča je to o novom valu, tadašnjem pozorištu, modi, književnosti, mestima za izlaske, ali i mnogim drugim temama, kao što je feminizam, iz ugla jedne Zagrepčanke koja je imala prilike da se sretne i druži sa gotovo svim najvažnijim gradskim ‘facama’ iz tih sfera. Pored same autorke, glavni akter je i grad Zagreb, sa čijim se najvažnijim mestima podrobno upoznajemo. Najpre su to glavne tačke „Duhanskog puta“, kao što su Zvečka, Veliki i Mali Kavkaz i Blato. Može se reći da je knjiga priča o usponu i padu pomenutih mesta. Sama činjenica da je jedna realtivno mala kafe -poslastičarnica kakva je Zvečka bila kultno mesto dovoljno govori koliko su ta vremena bila drugačija od ovog današnjeg. Sa slabljenjem Novog vala i ona su gubila značaj. Istovremeno sama autorka se postepeno okretala više ka pozorištu. Precizni su i opisi ondašnjih najuglednijih zagrebačkih restorana i njihovih specijaliteta, koji se opet sa krajem dekade i početkom 90-ih gase. Treba reći da izuzetak, kad je reč o mestu radnje, predstavlja deo jednog od poglavlja posvećenog cenzuri predstava na Dubrovačkim ljetnjim igrama. Dobro se tu može uočiti da koliko god osamdesete predstavljaju osvajanje sloboda, toliko je bilo i zlokobnih otpora tom procesu.

Javnost su dosad, koliko sam primetio, najviše zaintrigirali delovi knjige koji govore o intimnoj vezi autorke sa Branimirom Džonijem Štulićem. Svakako da su ti delovi važni, te da zahavljujući njima, na primer, dobijamo razrešnje kada je reč o nastanku i značenju nekih njegovih pesama. Bila bi, međutim, šteta da zbog toga drugi značajni delovi knjige padnu u zapećak, poput sjajnog poglavlja o Radetu Šerbedžiji, koga autorka naziva Prvim glumcem. Nezaboravan je opis uzimanja knjige od Stipe Šuvara, tada jednog od najmoćnjih hrvatskih “drugova”.

S najboljom prijateljicom Gordanom Farkaš (Sfeci), na njezin 17. rođendan, ujesen 1980.
Fotografirao Goran Pavelić Pipo.
(Izvor: “Kronika sretnih trenutaka” / Fraktura)

Najupečatljiviji utisak koji mi je ostao nakon čitanja jeste koliko su toga tada mladi uspevali da postignu već sa 18-19 godina. Pošlo im je za rukom da u tom dobu formiraju važne bendove, pišu za tada jako važnu omladinsku štampu, diktiraju modne trendove… S tim u vezi na um mi pada razgovor od pre nekoliko godina sa bubnjarem jednog zagrebačkog benda, koji mi je rekao: „Nazivaju nas mladim bendom. Kakav smo mi to mlad bend kad svi imamo po 30 godina?“ Konstatacija je sa jedne strane opravdana, dok sa druge jasno svedoči koliko je mladima danas teže da se probiju. Zato i 30-e izgledaju kao prva mladost.

U vreme čitanja knjige slučajno sam na televiziji „ulovio“ sjajan dokumentarni film Igora MirkovićaSretno dijete. Njegovo gledanje je komplementarno sa Kronikom sretnih trenutaka, koja se čita u dahu. Ko želi da proširi repertoar znanja o novom talasu treba da pročita i knjigu Dušana Vesića Bunt dece socijalizma: priča o novom talasu.

Knjiga Snježane Banović je ipak mnogo više od priče o muzici ili pozorištu. Reč je o uzbudljivoj vožnji kroz zagrebačke 80-e kroz vreme koje je bez obzira na sve probleme delovalo optimistično, ali se završilo putovanjem u noć.

Tagovi: ,

Magazin

© Copyright 2015 - 2024 Rockomotiva webzine, Sva prava zadržana | Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll