Top 5 u 2025: Đorđije Njunjić
Zamenik urednika crnogorskog muzičkog portala Mulj.net Đorđije Njunjić je potpuno u pank i hard core fazonu, a prvi na listi regionalnih izdanja u prošloj godini mu je hrvatski metal bend Prognan i njihov album “Sve će to narod pozlatiti”.
Kraj godine je vreme za rekapitulaciju mnogih aspekata života, pa tako i ostvarenja u oblasti muzičke industrije. Stoga, odlučili smo da (i mi) odaberemo najbolje albume na prostoru “od Vardara do Triglava”. Kako bismo izbegli subjektivnost u tim ocenama, odlučili smo da u pomoć pozovemo renomirana imena iz zemalja nekadašnje zajedničke države. Želja nam je da okupimo ljude koji prate i dobro poznaju scenu na ovim prostorima, pa, shodno tome, njihov vrednosni sud ima specifičnu težinu. Rezultate ove ankete objavićemo početkom 2026. godine.
Evo nas već treći dan zaredom u Crnoj Gori. Usladilo nam se, a nije ni čudo s obzirom na debeli minus u kontinentalnom delu Balkana. Vraćamo se u tamošnji “mulj”, tačnije na portal Mulj.net, gde nas ovoga puta dočekuje zamenik urednika Đorđije Njunjić. On je, takođe, učestvovao u osnivanju prvog crnogorskog muzičkog portala davne 2008. godine, a uz to ima i bogatu muzičku karijeru. Njunjić je bubnjar u poznatom nikšićkom bendu Punkreas, a sa Nemanjom Grbovićem je 2024. godine osnovao popularni sastav Mučin u kome, pogađate, svira bubnjeve. Kao i svaki panker, Đorđije nam je udario kontru i za Top 5 u 2025. je izabrao sve same pank, metal i hard core bendove. A evo i njegove uvodne reči.
“Teško je izabrati pet albuma koji bi stali na ovu listu, jer se u regionu dosta izdavalo i snimalo. Stoga, hajde da pored top 5 dodam još da su me oduševili Consecration sa albumom “Video sam kako umireš”, Reflection i njihov album “Cleft Stick”, kao i albumi bendova Satara, Brutala, Hang, Cold Burn, Barikade, Popik, Tri kapljice, Loš primjer… Tu su i crnogorski sastavi Off Duty, Krajnji sjever, Roba bez greške, te reper Random…”.
1) Prognan “Sve će to narod pozlatiti” (Prognan)
Goran Dragaš je unio sav svoj profesionalni talenat u ova izdanja. Kako objasniti ono što on radi? Meni je to najbliže zvučnom filmu. Potpuno se gubi granica između zvuka i slike kada slušate ove konceptualne albume. Od “Sjena nad Balkanom”, preko ovog pomenutog albuma, pa sve do “Danka u krvi”, Prognan priča izuzetnu dramsku, bolnu priču o užasima rata. Za motiv je uzeo Prvi svjetski ali, ovo se može preslikati i na druge ratove. Impozantan uradak i skroz nešto novo u regionalnoj muzici zapakovano na izuzetan način. Pročitao sam da završava poslednji album i da nakon toga prestaje ova priča, što je gre’ota. Jako puno iščekujem način na koji će predstaviti Kovačićevu “Jamu” kroz muziku što je najavio, između ostalog što sam i sa svojim bendom Mučin na našem albumu ekranizovao i uradio pjesmu “Moj Grob” od istog autora. Bend Prognan može da sluša svako bez obzira na žanr koji voli, čak i ako nikada nije slušao rokenrol kao najširi pojam. Stvarno genijalno.
2) Heihaizi “Big & Deep” (samizdat)
O ovom albumu sam pisao i za fanzin SMD koji radimo. Jako dobro izdanje. Beastie boys bi bili prezadovoljni, međutim ovo nije tako pretenciozan album kada se ovako napiše. Izdanje u kojem se tačno vidi da ljudi vole ono što rade i da na najbolji mogući način kanališu to kroz muziku. Opet, sviđa mi se to što je ovo album koji dolazi iz undergrounda, a opet može komotno da ga sluša širi broj ljudi. Može biti soundtrack za film, može biti soundtrack za žurke, muzika za kola, live je sigurno još bolje, tako da se nadam da će ovo izdanje i bend dobaciti što više.
3) Boneash “Remnants” (samizdat)
Konkretno, zapaljivo, za svakoga ponešto. Odlično otpjevano, energično usnimljeno. Čak 13 pjesama. Čuje se tu i Discharge, Wolfbrigade, crust, hardcore, šta god ‘oćeš. Šuker i ekipa to odlično iznose, jako zreo album za naše područje. I kada se čini da je žanr upao u kolotečinu, desi se ovakav album koji vas odmah deportuje u prve redove SAWA festa ili nekog sličnog događaja, gdje poslije ovakve svirke morate biti nasmijani, makar!
4) Statico “Absurdity of This World” (Refuse Records)
Gotovo na svakoj listi su ove godine. To može kod mene imati dvije krajnosti, da ne slušam i odbacim ili da mu se poklonim i zapjevam. Zbog čega me je ovo privuklo? Ne zbog toga što je ekipa sastavljena od muzički ratnih veterana, niti što je odlično odsvirano, producirano. Sviđa mi se jer je pošteno. Ako se već vratiš i latiš instrumenata, onda nešto pošteno kaži. To je to, hardcore kao takav. Reunion radi toga ne vrijedi, kad te okoliš podstakne da stvaraš i ovako isporučiš svoje unutrašnje stanje, onda zaista i dobiješ jedan od albuma godine. Nabavio sam i ploču, majicu…
5) Dead Dog Summer “Building Again” (My Last Station)
Kakav album! Ne volim da upoređujem, ali ja čujem i Hot Water Music, Title Fight, ne skidam ovaj album i uvijek nađem nešto novo u njemu. Rekli su mi mnogi da su ništa manje dobri live, jedva čekam taj susret. Vjerovatno album koji se najviše vrtio ove godine.
