Top 5 u 2025: Zoran Mitrović
Zoran Mitrović, vlasnik muzičke radnje i producentske kuće „Čuv De Čuv“ u Skoplju, predstavlja nam skriveni balkanski dragulj – Krista Rodževskog i njegov fantastični album „Orthodoxia Kai Thanatos“. To je, po njegovom mišljenju, album godine u regionu za 2025. godinu.
Kraj godine je vreme za rekapitulaciju mnogih aspekata života, pa tako i ostvarenja u oblasti muzičke industrije. Stoga, odlučili smo da (i mi) odaberemo najbolje albume na prostoru „od Vardara do Triglava“. Kako bismo izbegli subjektivnost u tim ocenama, odlučili smo da u pomoć pozovemo renomirana imena iz zemalja nekadašnje zajedničke države. Želja nam je da okupimo ljude koji prate i dobro poznaju scenu na ovim prostorima, pa, shodno tome, njihov vrednosni sud ima specifičnu težinu. Rezultate ove ankete objavićemo početkom 2026. godine.
Vraćamo se ponovo u Makedoniju, neverovatnu riznicu raznorodnih muzičkih žanrova i umetnika. A tamo nas dočekuje Zoran Mitrović, vlasnik muzičke radnje i producentske kuće „Čuv De Čuv“, kao i vinil & spirits bara „Tikva šarena“ u Skoplju. Pored toga, Mitrović je i jedan od osnivača internet radija „SamoMK“ koji emituje samo makedonsku muziku, 24 sata dnevno i sedam dana u nedelji. Na isti način i Zoran konzumira, odnosno živi muziku: 24 sata dnevno i sedam dana u nedelji. Za nas je to više nego dovoljno da ga pozovemo u izbor Top 5 u 2025.
1) Kristo Rodževski “Orthodoxia Kai Thanatos” (Port Of Entry 3901 Records)
Na samom kraju 2025. godine, u intimi svoje radne sobe pustio sam novi album Krista Rodževskog „Orthodoxia Kai Thanatos“. Prošlo je 10 godina od njegovog prvog izdanja „Batania“, jednog od najboljih regionalnih debitantskih albuma ikada. Tokom godina Rodževski je doneo još šest dela, vodeći nas kroz svoj univerzum postojanja i mašte. Sada nam Kristo otkriva da je tokom celog tog muzički plodnog i kvalitetnog perioda deo svojih resursa proveo putujući i proučavajući pravoslavne zvučne narative, stazama Jugoistočne Evrope, Bliskog istoka i Severoistočne Afrike. Lično iskustvo pravoslavnih himni posvećenih životu i smrti, otpevano na sedam jezika (staroslovenski, makedonski, aramejski, arapski, starogrčki, koptski i staroetiopski) prerasta u suptilno posmatranje krhkosti postojanja i pokornosti silama koje vode do njegovog kraja. Maestralno!
2) Mangroove “Komad neba” (Aquarius Records)
Vredelo je čekati ovu vrhunsku estetiku grupe Mangroove, nakon duge pauze od njihovog poslednjeg materijala. Osećajnost aranžmana i besprekorno izvođenje podsećaju na velike izvođače i kompozitore iz zlatnog doba nekadašnjih nacionalnih festivala i televizija sedamdesetih godina prošlog veka. U osnovi, to je album o ljubavi koji, jednostavno, morate imati i koji će vas obnavljati kad god vam emocije ponestanu. Oh, kako bih voleo da imam ovo božanstveno delo na vinilu… Bravo za Mangroove!
3) Bohemija “Odiseja u nemiru” (Pop Depresija)
Četvrti studijski album niških “boema” je muzički pogled na današnju društvenu situaciju. Dostojanstven život i postojanje, kao i pravo na stvaranje, potiskuje velika politička šahovska igra koja predugo, bez pozitivnih promena, ograničava i određuje individualno izražavanje, druženje i umetničku aktivnost. Sve pesme sa “Odiseje u nemiru” su vrhunska dostignuća ove grupe, usmerena ka stanju individualnih osećanja pojedinca i stagnaciji društva. Istovremeno, to je i verovanje da će život pronaći makar i najuži put da se pokaže u svoj svojoj lepoti i ljubavi.
4) Dina Jashari “Rastenija bez koren” (samizdat)
U svetskoj muzičkoj industriji uvek je postojala borba između izdavača (producenata) da se predstavi “originalni” umetnik, koji je, u suštini, samo copy/paste umetnika iz drugog tabora, a koji je u tom trenutku najpopularniji na sceni. Ova nemilosrdna borba donosi nam prilično blede izvođače koji se, čak i kada imaju nešto svoje da ponude, brzo gube u toj besmislenoj trci. U ovom regionu, kao i na svetskoj muzičkoj sceni, najčešće se predstavljaju devojke, jedna drugoj kopije sa, blago rečeno, istom AI ponudom. Dina Jashari je zaista nešto posebno, devojka koja živi svoju muziku donoseći nam individualnost koju želimo da gledamo i čujemo. Pesma “Moeto me tera da mislam” je simboličan prikaz njene jedinstvenosti i magije. Bila bi prava šteta da Dina, sa svom svojom posebnošću, ne opstane na svom kursu kroz mora android pojavljivanja na regionalnoj muzičkoj sceni.
5) Marko Louis “25” (Balkan Art Collaboration)
Koliko god broj 25 bio simboličan u Markovom ličnom životu, na ovom albumu ćete pronaći barem 25 razloga da ga slušate iznova i iznova! Vrhunska produkcija, performans, emocije… Marko je vanserijski regionalni muzički umetnik, bez obzira na barijere lošeg ukusa i lokalne zatvorenosti.
