Velika Gužva u “Svicu”
U noći kada se u Novom Sadu održavalo prvo veče 17. po redu To Be Punk festivala, a 58 – godišnji Majk Tajson boksovao protiv Džejk Pola i porazom inkasirao novih 20 miliona dolara, igrale se još i fudbalske utakmice Švajcarska – Srbija koja je završena nerešeno 1:1 i Škotska – Hrvatska, gde su komšije neočekivano poražene 1:0, ali prava Gužva u 16 – ercu bila je ipak u Jagodini u klubu Svitac.
Figurativno ili ne, malo je reči kojima se može opisati pravi osećaj posle ovog koncerta. Lično, bila mi je to prilika da se vidim sa drugarima sa kojima se ne viđam baš tako često, a nisu iz Pomoravlja. Jeste, petak 15.11.2024. je bio izuzetno hladan dan, nije da sam se nešto iznenadio, jer polovina novembra je, pa je to normalno, ali valjda nas je prošlogodišnji novembar i dosadašnje lepo vreme malo sve razmazilo i verujem da je hladnoća samo jedan od razloga što su ovu dobru svirku propustili mnogi. O drugim razlozima kasnije, u nastavku teksta…
U životu svakog benda postoje posebni trenuci kada se nešto mora odsvirati da bi se ispoštovao prethodni dogovor i nije lako muzičarima kada sviraju po klubovima, i mestima koje ne poznaju dovoljno dobro, ili uopšte, ali činjenica jeste da je simpatična ekipa iz Osijeka došla u Jagodinu, dobro raspoložena, rešena da pruži sve od sebe, bez obzira na broj posetilaca. Bio je to prvi od dva koncerta u okviru njihovog izleta po Srbiji, koji je obuhvatao Jagodinu i sutradan Niš.
Kada je Jagodina u pitanju, fino i pozitivno iznenađenje bila je predgrupa u vidu jednog od najmlađih, ali izuzetno perspektivnih bendova iz glavnog nam grada – SPM Skelet Psiho Manijaka. Sam naziv naterao mi je osmeh na lice jer predstavlja oličenje godina benda, ali… Momci su već svirali sa nekim starijim i iskusnijim bendovima i polako stasavaju odlučno i ozbiljno shvatajući svoj posao autorskog benda. To je baš za svaku pohvalu, jer svi znamo šta znači danas biti mlad i baviti se punk muzikom u zemlji Srbiji. Borba neprestana. U nekih pola sata mlada trojka predstavila je svoj EP “Bez kompromisa” + par obrada i to je to. Bunt, prkos, snaga, energija, brzo, angažovano. Vreme je pred njima, ovo u Jagodini je bilo dobro.
Već je dobrano bilo u toku drugo poluvreme fudbalskih utakmica, kad je Gužva u 16 – ercu stupila na scenu jagodinskog Svica. I onda ono čuveno Mutino “…a čuj stari, kad smo već ovde nama je isto svirati za 5 ili 500 ljudi“. Dakle, motivacija na level pro, čak i posle toliko godina. Respekt u startu pre svega za stav.
Za dobrodošlicu i boljevasnašlicu kreću sa opreznim ‘Jednim tijelom‘, poetskim “Slavujem“, sledi “Misli lake, a riječi teške”, i “Stare stvari“, “Caffe bar“, “16 erac” “Zijevanje“, “Dj mat”, pa onda kanonada najvećih hitova maestralne karijere benda počev sa “Ko vodu me popije“… Zanimljivo je što za 3 decenije postojanja ovaj bend nije izdao mnogo albuma, ali svaki od je sadržao pregršt hitova sa dubokomislećim tekstovima koji sugerišu energičan i dinamičan pristup i mešavinu različitih muzičkih stilova, uključujući i punk, ska, regge i rok, često sa duhovitim opaskama, ali nekako Gužva… je svakako najpoznatija po svojim živahnim nastupima i satiričnim tekstovima pesama sa često političkim komentarima koji se dotiču tema kao što su svakodnevni život, društvena pitanja i apsurdi.
Igor Dmitrić Muto je šef benda, pevač i vrhunski šoumen, zabavljač koji šalu, komiku i zezanje prožima između svake pesme, vrlo često to radi i na svoj račun. Samo na prvi pogled preozbiljni gitarista Kristijan Jeličić Jela je takođe stara kajla, a mlađani Hrvoje Majetić Hrca – na bas gitari i tačan kao metronom, Alen Leko za bubnjevima u bendu su već duže vreme i svi zajedno odaju kompaktnu sliku preiskusnog benda. Sa menadžerom Zlatkom Bardunom sam se poslednji put video na Atheist Rapu, na najposećenijem koncertu u Svicu, ovde je da u maniru iskusnog trenera u Srbiji stvori idealnu strategiju za funkcionisanje celog sistema Gužve u 16 – ercu.
Baš zbog svega toga Osiječani su stvorili široku bazu sledbenika među ljubiteljima underground subkulture i alternativne muzike, ne samo u Hrvatskoj, već i u Srbiji, kao i na širem području ex-Jugoslavije. Setlista (no particular order) nekako više i nije bitna jer Gužva tuče iz svog oružja, tu su još i “Šupak”, “Arene”, “Brigade”, ‘Mene više nema”, “Znak Stop”, “Bogdan”, “Volim te budalo mala”, “Lidija”, “Džesika”… Adrenalin je na maksimumu, treba opravdati ulogu favorita na gostujućem terenu. I “Reci da ostaješ“, “Mekdonalds“, “Pravo glasa” – ukupno 33 pesme koliko su odsvirali u petak u Svicu.
Da, dobro ste čuli, Gužva… je odsvirala 33 pesme pokazavši svima šta znači maksimalna profesionalnost. Kapa dole! Svi koji su bili na koncertu znaju o čemu pišem, njima svaka čast, a vama ostalima… džabe i internet i društvene mreže, neće da može slonče u lonče. Uzaludno je danas tražiti objektivne razloge slabije posete, jer ne želim da ulazim u poslovnu politiku kluba, ipak su oni kandidati za možda u ovim trenutku jedan od najboljih klubova u zemlji. Reference koncerata koje su u proteklih godinu dana odradili ponosno stoje izložene na jednom od zidova kluba, a ulaznice sa istih – sa druge strane na žici, ali obzirom na sadržaj koji u drugim klubovima ne postoji ostalim danima u nedelji – projekcije filmova, književne večeri, kvizovi, tribine, stvarno imaju mnogo razloga da budu zadovoljni urađenim… Postavlja se samo pitanje da li treba raditi 4-6-8 koncerata u toku meseca zbog ekonomske opravdanosti, a da bude dobro i organizatorima i bendovima i pre svih posetiocima koji trebaju da dođu, plate kartu i popiju po neko piće. Posebno komplikovana situacija je kada sledeće godine treba da se uradi koncert istog izvođača, to će biti tek herojski podvig, jer gotovo po pravilu prodaja karata bude mnogo slabija. LJudi to pravdaju činjenicom da su taj bend gledali prošli put… Smeh i tuga. Segmentaciju i selekciju publike koja prati r’n’r’ (punk, metal…) nije moguće jasno u potpunosti nigde u Srbiji odrediti, a i ukupno nas nema toliko da se možemo razdvajati. Ostaje veliko pitanje gde je bila Jagodina, ako su na ovom koncertu došli ljudi iz Beograda i drugih gradova. Boje Ćuprije branio je Mirko, a iz Paraćina zamišljen u obeležavanje jubileja svog benda Žbunt, Nemanja Vićić Goldi i moja malenkost Slobodan Kotlajić Buzda, ali kod nas, u gradu na Crnici su uvek bolji posao pravili kaver nego autorski bendovi, osim u nekoliko slučajeva i gledajući iz sadašnje vizure, to je praistorija.
Pri ovoj opservaciji, ne treba u obzir uzeti moto-skupove sa simboličnom cenom karte, koncerte po trgovima i humanitarne koncerte pošto oni nikako ne oslikavaju realno stanje stvari na terenu, druga je to priča u potpunosti… Kad se sve to ima u vidu, nema baš puno ljudi u Pomoravlju koji će u ovom trenutku izdvojiti od 500 – 1 500 din za ulaznicu u zavisnosti od kvaliteta bendova, a i sami ljudi su čudo. Dovedeš im sve na noge, gde nemaju dodatne troškove i opet izvoljevaju. Ali sve je to r’n’r’. Da citiram pokojnog Tustu iz Kud Idijota: “Thank you, you three thousand people“. Sledeći put kad napravimo Gužvu u 16 – ercu, daćemo siguran gol! Srećan put momci i hvala još jednom za jedinstveni doživljaj.
