Feine Sahne Fischfilet: Ne stvaramo muziku za sobu za probe
Toten Hosen su nas često pozivali da idemo na turneju s njima. Ovo je sada treći ili četvrti put… Najvažnije pitanje za mene je da li bih to učinio ponovo, da se tako jasno pozicioniram protiv fašista, da znam koja je cena… Možda zvuči pretenciozno, ali prošlogodišnji živi album “Everything Shines” je najbolji koji smo do sada uradili, to je onako čisto uživo, bez studijske šminke, to smo mi u najboljem svetlu
Za ogromnu većinu posetilaca ovogodišnjeg Punk Rock Holiday-a 2.4, koji je održan od 5.8. – 9.8.2024. u Tolminu, u Sloveniji, koji nisu sa nemačkog govornog područja, bila je prilično velika nepoznanica bend Feine Sahne Fischfilet. Isto kao i u nekim ranijim slučajevima, tako i u ovom taj nemački jezik izgleda jeste glavni ograničavajući faktor izvan Nemačke. To svako nije pravilo, ali tako ispada. Iako sam ranije čuo za ovaj bend, slušao više pesama, čuo hvalospeve na njihov račun, nisam ispratio njihove spotove i žive nastupe, pa sam kao i mnogi bio zaprepašćen jednim od najatraktivnijih nastupa ove godine benda koji postoji već 20 god, ima svojih 6 albuma, i koji upravo proživljava svoje najzvezdanije trenutke u Nemačkoj kroz rasprodate solo koncerte i mnoge velike festivale gde su headlineri. Sticajem okolnosti, potpisani dvojac imao je mnogo sreće i bio na pravom mestu u pravo vreme, jer ovi momci retko daju intervjue, a još ređe to čine portalima van Nemačke. Evo šta su Olaf Ney – bubnjar i Jan “Monchi” Gorkov – pevač, specijalno za čitaoce Rockomotive imali da kažu u ekskluzivnom intervjuu iz press rooma PRH,-a 2.4.
Vrlo ste poznati u Nemačkoj i svirate na raznim velikim festivalima, jeste li ikada bili u inostranstvu?
FSF: Da jesmo, ali to je uglavnom bilo u Švicarskoj i Austriji, barem na festivalima, ali imali smo i turneju po istočnoj Evropi gde smo svirali u Mađarskoj, a bogami i kod vas u Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini, a sada smo svirali po prvi put ove godine na festivalu u Češkoj, takođe smo svirali pre toga nekoliko puta u Pragu. Imamo i prijatelje u Srbiji, pozvali smo ih i na našu turneju, jer smo pre 10 godina svirali s njima u Bečeju i Novom Sadu. Bend se zove Fiskalni Račun, to su ljudi s kojima smo svirali i naši su veliki prijatelji, svirali su s nama u Dresdenu, u Mecklenburg-Vorpommernu i ovom prilikom ih puno pozdravljamo. Mi smo svirali u njihovom pabu Debeli zmaj u Bečeju, a takođe i u mestu koje se zvalo CK13 u Novom Sadu u to vreme. Dakle, u Srbiji i dalje imamo jako dobre veze.
Kako vam se sviđa ovde u Tolminu? Ovde ste po prvi put?
FSF: Neverovatno je, sjajno je! Odmah smo otišli na plivanje, a zatim smo otišli da vidimo gradić. Ovde je jednostavno neverovatno lepo. Već se nadam da ćemo se uskoro nakon večernjeg nastupa na PRH-u 2.4 ponovo vratiti ovde.
U delu Nemačke odakle vi dolazite ima puno desničara. Vaš stav o tome, obzirom da ste vrlo angažovani i imate pesme protiv desničara.. O čemu su još vaše pesme?
FSF: Naše pesme su o prijateljstvu, koheziji, vlastitom neuspehu, ljubavi, razdvojenosti… Zapravo, sve što svakog od nas u životu pokreće. Na kraju, uvek se radi o pričama koje sami doživljavamo. Imamo i neke pesme o fašistima, jer tamo gde smo odrasli, uvek je bilo fašista i zato je zbog toga bilo puno problema. Pisali smo o tome u svojim pesmama, tekstovi pesama su samo o onome što smo lično doživeli.
Šest albuma je veliki broj pesama. Uvek se izdvoje hitovi, ali koja je vaša lično omiljena pesma?
FSF: To se uvek menja jer to je sad trenutno na našem novom albumu “Freaks der Stadt”. Uvek na svakoj ploči imam svoje favorite. Jako je emocionalno to sve uvek za mene. Napisao sam pesmu za svoje roditelje: “Niko kao ti”, gde stihovi kažu: “ako ikada budem imao decu, bio bih poput tebe / Mislim da je bezveze to što radiš, ali stojim uz tebe”. Tako su moji roditelji oduvek živeli, jer nikad nisam bio dovoljno dobar sin, i onda su se moji roditelji uvek svađali sa mnom. I uvek su na kraju govorili: “Hej, čak i ako mislimo da je bezveze to što radiš, stojimo uz tebe” i oni su to proživeli zajedno sa mnom.
Jeste li se i vi pobunili protiv svojih roditelja u tom slučaju?
FSF: Naravno, ko to ne radi? Ponekad više ili manje. Ne poznajem nikoga ko nije imao sličnih problema. Tako da mi je sve lepše: tetovirao sam i svoje roditelje. Takođe nas vrlo često prate na koncertima, kao i mnogi drugi članovi naših porodica. Naravno, to je najbolja stvar kada svirate tamo, neki od njih su na bini i onda je to nešto vrlo specijalno i posebno. U nekom trenutku kad ostarite, ponovno se slažete sa roditeljima. Do sada je svima nama ispalo ipak sve prilično dobro.
Olaf, koja je tebi najdraža pesma?
FSF: To je stvarno dobro pitanje, a ja sam jako srećan zbog novog albuma kog smo uradili u vrlo kratkom vremenu. Možda zvuči pretenciozno, ali prošlogodišnji živi album “Everything Shines” je najbolji koji smo do sada uradili, to je onako čisto uživo, bez studijske šminke, to smo mi u najboljem svetlu. Ako bih morao baš da biram, rekao bih da je najbolja pesma “This One Love” jer je zaista sjajna pesma. To je uostalom i naziv naše ovogodišnje letnje turneje koju ćemo baš dugo pamtiti.
Recite mi nešto o svom festivalu “Wasted in Jarmen” koji organizujete?
FSF: To će se sada dogoditi sad u septembru. To je u mestu u kojem je Monchi odrastao, u Jarmenu. Mesto ima 3000 stanovnika i to u osnovi radimo od 2016. godine, kad smo ga radili prvi put. Zatim je, naravno, bilo nekoliko pauza zbog korone itd. i to je nešto što sami organizujemo od početka. 2024. godina je šesta godina u nizu da to radimo sa svim pauzama i to je zapravo onaj istiniti DNK benda.
Jeste li već prodali sve ulaznice?
FSF: Rasprodano je baš sve. Dolazi 5000 ljudi. Slično je kao i ovde u Sloveniji. Imamo i jezero za kupanje. To je tako, kod nas u provinciji, ne postoji ništa drugo. Ne postoji neki omladinski klub ili mesto za svirke. Poslednji autobus polazi u petak poslepodne, a prvi ide ponovno u ponedeljak ujutru.
Može se reći, da je to na kraju sveta, zar ne?
FSF: Za mnoge ljude, da. Takođe, samo mesto ima i svoje lepe strane. Ponekad je pomalo ambivalentno. Ove godine, na primer, bilo je jednostavno briljantno. Uopšte nismo bukirali ni jedan bend, samo smo rekli da mi sviramo i to u vremenima kada se mnogi festivali u Nemačkoj bore s lošom prodajom ulaznica. To je i zbog inflacije, jer ljudi imaju sve manje novca.
Koliko košta karta kod vas, na festivalu?
FSF: 110 eura za 3 dana. Četvrtak je predviđen dolazak. Počinje u petak. Rasprodano je sve, ljudi su najviše i obavešteni da tamo sviramo. Sve to nas čini potpuno ponosnima i naravno da je to takođe sjajan znak da ste ovako nagrađeni, ljudi sad već i vide da to nije samo dizanje ruku i pljeskanje. Ne radimo samo nas petorica festival, toliko je ljudi oko nas koji su u tome od početka i stvarno imam jedinstveni osećaj da mnogi ljudi to rade srcem i isto je po tome baš kao i ovde u Sloveniji. O svim parametrima organizacije se najpreciznije vodi računa. Nama su dali da sviramo na mnogim festivalima u Nemačkoj i toliko stvari izgleda potpuno isto. Kad dođete ovde, jednostavno primetite ipak neku razliku. Zato što dođete ovde i pomislite “tri ili četiri dana ste ovde u raju”. Sa sobom sam poneo i bicikl za vožnju ovde. Sutra imamo slobodan dan, radimo rafting na vodi ovde u reci sa celom ekipom, što je naravno sjajno, jer tako najbolje punimo vlastite baterije.
Koje su vaše želje u budućnosti vezane za bend?
FSF: Nedavno sam ponovno razmišljao o tome. Moja velika je želja da ćemo to nastaviti raditi zauvek. Nadam se da ću zauvek uživati. Sada imamo i novog člana benda. Nas petorica se dobro slažemo i voleo bih videti takvu sliku i u budućnosti. Naravno, najbolja stvar je kada postanete prijatelji.
Da li je bilo uspona i padova u 20 godina trajanja benda, i kakvih?
FSF: Možete snimiti TV dokumentarac o tome. Naravno, najvažnije pitanje za mene je da li bih to učinio ponovo, da se tako jasno pozicioniram protiv fašista, da znam koja je cena. Sa jedne strane mislim da to ne bih učinio i ne bih nikome preporučio da to učini jer cena je za to zaista visoka. Međutim, ima mnogo i briljantnih trenutaka. Kad bolje razmislim, nikada to ne bih želio propustiti. U tim usponima i padovima uvek je postojala crvena linija, a to je sviranje uživo. Ne stvaramo muziku za sobu za probe. Stvaramo muziku za sviranje uživo. Kada to osetite i kada izađete na binu kao bend i ne samo kad odsvirate svoj set, ceo svet je vaš, ja se stvarno radujem večerašnjem nastupu u 19.45 na glavnoj bini Punk Rock Holiday 2.4 festivala i prilično sam uzbuđen zbog toga. Glavna poenta je da sve dok ste na bini i uživate na njoj, to je sjajno. To vam jednostavno daje puno snage za dalji rad.
U Nemačkoj nam je bilo dopušteno svirati na najvećim festivalima, a mi smo osnovani još u školi. Sve ima svoju cenu, koja je ponekad velika. A ponekad postoje trenuci kada stojite na bini kao celina. Pa iskreno pomislim u sebi, jeste sve je vredno toga jer ponekad dva srca kucaju u prsima. I sve dok je to slučaj, ne radi se uprvenstveno o novcu, ali stvarno jeste najbolja stvar ako od njega možete živeti. Nismo baš pali na glavu, mada nekako bi se već prehranili drugačije da ne živimo od benda. Fer bi bilo i da kažemo da od toga živimo već nekoliko godina.
Godine 2022. bili ste predgrupa za turneju “Alles aus Liebe – 40 Jahre Die Toten Hosen”, kako vam je bilo i kakav je danas vaš kontakt s Die Toten Hosen?
FSF: Bilo je super! Toten Hosen su nas često pozivali da idemo na turneju s njima. Ovo je sada treći ili četvrti put. U početku je uvek ludo na kakvim lokacijama sviraju. Uvek je neverovatno videti koliko je velika posada Die Toten Hosen i kako se svi ponašaju jedni prema drugima. Kada smo prvi put pozvani da sviramo s Die Toten Hosenom, naučili smo stvarno puno, kako se trebamo odnositi jedni prema drugima i odnos samog benda prema ljudima koji su tu jer je to bend koji zapošljava više ljudi. Mora uvek postojati mala pažnja zbog koje se ljudi osećaju dobro. To smo primetili i naučili prilično brzo s Toten Hosenom. Imali smo zadovoljstvo svirati s toliko puno bendova. Upoznate puno sjajnih ljudi, ali i puno čudaka. A ponekad su to bendovi koji su puno manji od Die Toten Hosena, iako nije stvarno svejedno kad svirate ispred Toten Hosena pred 80.000 – 100.000 ljudi i onda pomislite – ljudi nisu ovde zbog vas, što svakako jeste tačno. Sada ste predgrupa ovde i imate 30 minuta da date sve od sebe. To je sjajno, daćemo ljudima nešto po čemu će nas pamtiti. Ljudi koji dolaze na naše koncerte su cool i iskreni. Interakcija sa njima je posebna stvar kod benda. Ako želite naučiti stvari od drugih, onda budite spremni na to, da i oni imaju i svoje uspone i padove i nedostatke bez sumnje, ali to je nešto što nas je stvarno impresioniralo, od prvog puta kada smo svirali sa njima, a to je bilo 2017. godine. Naravno, ovo je uvek kao poklon, kada dobijete takav poziv, jednostavno želite da uradite to 6 puta. To je svaki put veliki korak za nas kao bend zato što naša baza fanova raste s tim.
