Gazorpazorp: Ponovo smo se rodili

Izostavili smo neke pesme sa ovog albuma jer smo osećali da tu ne pripadaju… “Niz reku” je bilo neko naše traženje i pokušaj da sami sebi nađemo rep… Uz св. Псета, mi smo jedini bend iz Hali Gali ekipe koji je došao iz punk priče

Međutim, ta opaska odavno ne pije vodu. Zahvaljujući Hali Galiju, vizionarskom projektu za koji su najodgovorniji Pop Depresija, Kišobran, Boris Vlastelica iz Repetitora i producent Uroš Milkić, sada imamo celu generaciju mladih bendova koji podržavaju, guraju i inspirišu jedni druge, koji predstavljaju sadašnjost i budućnost srpskog rokenrola, ali se njihov domet ne zaustavlja na domaćem bunjištu.

Neke od njih smo već predstavili, pa ste na ovim stranama mogli da čitate razgovore sa predstavnicima bendova Šajzerbiterlemon i proto tip. Sada je došao red na sastav sa veoma čudnim imenom – Gazorpazorp. Reč je o izmišljenoj planeti iz animiranog naučnofantastičnog sitkoma „Rick And Morty“ koji je, očigledno, ostavio veoma jak utisak na članove popularnog beogradskog sastava.

A oni su, imenom i prezimenom: Miloš Đerković (bas i vokal), Jasmin Rastić (gitara i vokal), Damjan Nedelkov (gitara) i Nikola Bajčetić (bubanj). No, kako je Damjan (koji svira i u sastavu proto tip) odlučio da napravi pauzu od muziciranja, na mestu gitariste ga na određeno vreme menja Vukašin Petrović (ex Cactus Fields).

Nakon dva EP-ja (EP #1 – 2018, Od vazduha i sunca – 2020), Gazori su nedavno objavili i svoj prvi album „Niz reku“. Posle višegodišnjeg rada na njemu, sada konačno mogu da odahnu i prepuste se koncertnoj promociji. Tim povodom ih zatičemo u Fabrici, novosadskom domu alternativne muzike. A kada smo već tamo, red je i da ih pitamo…

Momci, može li jedan kratak dijalog?

Miloš: Može, samo napred.

Kako se ispravno akcentuje naziv vašeg benda?

Miloš: Ne znam. To je neko izmišljeno ime na engleskom.

Jasmin: Mi kažemo “gaZORPaZORP”, ali može kako god ko hoće.

A zašto baš tako?

Vukašin: Postoji lek za želudac koji se zove Gastroprazol (smeh).

Miloš: Malo se kajemo zbog tog imena, izgleda nezgrapno, ali tako je kako je. Kada je bend nastao, mi smo imali po 17 ili 18 godina i razmišljali smo o tome da uzmemo neko ime iz South Parka…

Jasmin: … recimo, Eric Cartman (smeh).

Miloš: Meni se dopada South Park, ali ga ne gledam baš mnogo, pa je…

Vukašin: … dobro je, hajde (smeh)…

Jasmin: … gotovo, možemo da pređemo na sledeće pitanje (smeh).

Nakon dva EP-ja, konačno ste “porodili” prvi album. I, kako se sada osećate?

Jasmin: Bukvalno kao da smo ga porađali.

Miloš: Baš tako. No, ovo će sada biti, kako da kažem, malo plodniji period za bend.

Vukašin: Hoće, uhvatili smo proleće.

Miloš: Ovaj album je trebalo da bude duži, ali smo mi neke pesme izostavili jer nismo osećali da tu pripadaju. Od tih „izostavljenih“ snimili smo još dve pesme, ali na kraju nismo bili zadovoljni njima, pa je album ostao ovakav kakav je sada.

Jasmin: Imamo u šteku još materijala, pa će sada sve ići brže. No, priprema ovog albuma je zaista izgledala kao porođaj koji se neverovatno odužio.

Miloš: Ovaj album će, u stvari, biti zaslužan za naredna dva izdanja koja će izaći znatno brže.

Jasmin: Izlaskom albuma „Niz reku“ je ta inkubacija nas i našeg rada konačno dobila neki smisao.

Ovaj album baš i nema dužinu albuma. Traje 27 minuta i, zapravo, predstavlja nešto duži EP…

Miloš: Tako je. Ali, ima osam pesama. Do sada smo izbacivali po pet pesama, a sada ih imamo tri više, što je jedan i po EP. No, mi smatramo da su pesme toliko dobre da je to sasvim dovoljno.

Jasmin: Čini mi se da je u novije vreme došlo do smanjenja tenaciteta pažnje, pa je ovakav format taman kakav i treba da bude.

Miloš: Ljudi sada mnogo brže izbacuju muziku. To više nisu konceptualni albumi od sat i po vremena, tako da muzika izlazi bez nekog reda i pravila, bendovi idu na turneje, sviraju… I mi želimo na taj neki način da se izrazimo, isto kao i drugi.

Pa, hteli vi to da priznate ili ne, ovaj album jeste konceptualan.

Jasmin: Da, ispao je na kraju.

Vukašin: Nije postojao plan da bude konceptualan, ali se na kraju sve to zaokružilo. Uspeo sam to da shvatim tek kada sam preslušao sve pesme jednu za drugom.

Šta je bila motivacija i ideja za naziv „Niz reku“? Kod starijih muzičara je to „reka života“, a vi ste nekako i dalje mladi za takav način razmišljanja. Takođe, mladi ste i za ono „bacila je sve niz rijeku“…

Miloš: Brzo smo sazreli (smeh). Naravno, nije to u pitanju. Mislim da je taj naziv neki izraz… Dobro je ime albuma, to hoću da kažem. Samo stvaranje albuma i sazrevanje je upravo bilo to – plovidba niz reku. Naziv albuma nosi suštinu onoga što smo mi radili.

Jasmin: Ime je refleksija dugog perioda vremena tokom koga smo stvarali ovaj album. To je bilo neko naše traženje, pokušaj da sami sebi nađemo rep i izguramo sve ovo, što je na kraju malo duže trajalo.

Miloš: Nama je važno da nam se naše pesme dopadaju. Toliko smo dugo radili na pojedinačnim pesmama da smo neke i skraćivali. Na primer, pesma „More i barut“ je napisana 3-4 godine pre nego što je snimljena, ali je pretrpela mnogo izmena.

Jasmin: To je sve zbog načina na koji radimo. Brusimo jednu pesmu dok zaista ne budemo zadovoljni kako ona zvuči. Dodajemo, oduzimamo, izvrćemo… Zbog svega toga je taj naš proces tako dugačak, jer retko kada se nešto desi na prvu loptu i da mi time budemo zadovoljni. Pratimo dugo jednu ideju, potom odustanemo od nje, pa joj se vratimo, od jedne pesme napravimo dve, a nekada od dve jednu… Možda je naš proces malo neefektivan, ali takav je kakav je. Cilj je da mi na kraju budemo zadovoljni.

Miloš: Druga stvar je to što smo mi neke pesme po dva puta snimali jer nismo bili zadovoljni. Mi smo u 2024. godini bukvalno presnimili sve što smo radili u 2023. Tako smo hteli, a i stvari nakon toga bolje zvuče.

Jasmin: Mislim da smo imali neki pritisak koji smo sami sebi stvorili zbog toga što je to prvi album. Želeli smo da on bude baš onakav kakvim smo ga i zamislili, pa se rad na njemu odužio. Verujem da ćemo u budućnosti biti spremni da brže reagujemo i izbacujemo stvari. Čini mi se da nas je „Niz reku“ nečemu i naučio.

Hajde da se malo pozabavimo omotom… Vidimo tu „kreatora“ kako prosipa vodu od koje nastaje reka, a ta reka gasi neki požar, pravi neku poplavu, kreira neki život na drugoj strani… Je li to odraz vaše vere u te neke više sile života?

Miloš: Ne, ne, ne…

Vukašin: … da, da, da (smeh)!

Miloš: Ne znam, teško nam je da to izrazimo. Možda se mi izražavamo kroz taj neki spektar slika, ali to ne mora da znači da su i naša uverenja takva. Mislim da mi želimo da prenesemo neku veoma jednostavnu poruku, priču koju smo mi proživeli. Ne mogu to da etiketiram i nazovem na neki način, ali, da, to jeste naša priča.

Jasmin: Kada smo počeli da radimo omot, shvatili smo da na njemu ima mnogo elemenata prirode. Što kaže Miloš, nije to iz nekog čvrstog uverenja da sile prirode vladaju životom, ali to jeste način na koji smo opisali svoja vrlo jednostavna životna osećanja.

Nikola: Da, u tekstovima smo uviđali te elemente prirode.

Jasmin: Zato su naše teme vrlo jednostavne i lične: nada, ljubav, patnja… Nema tu neke naročite filozofije, ali način na koji mi pišemo tekstove je kroz te neke metafore o prirodi i malo po malo smo došli do toga kako taj album treba da izgleda. I onda je dizajner predložio da inspiracija bude tarot karta koja se zove „zvezda“. Na toj karti figura prosipa vodu iz jednog ćupa na zemlju, a iz drugog u baru. I to, u stvari, ima značenje obnavljanja, ponovnog rođenja. Za nas je to značajno jer smo ovaj album izrodili iako nam je bilo veoma teško, iako smo imali lične i kreativne zastoje i probleme. Nismo baš umrli kao bend, ali sada smo se ponovo rodili u smislu naših nada, ciljeva i ambicija.

Ali, već ste stigli da razmišljate i o tome šta će biti „kada vas prekrije mahovina“…

Miloš: Pa, ne znam… Mislim da svako to doživljava drugačije. Meni je taj tekst došao u nekim teškim trenucima… Nisam mnogo razmišljao o tome, valjda to svakog od nas jednom dotakne u životu. Tekst, jednostavno, prenosi ono što ja mislim…

Vukašin: … a opet je to ispalo nekako univerzalno. Ja sam imao priliku da čujem draft verziju te pesme mnogo pre nego što je ona izašla. U to vreme sam i ja prolazio kroz neki težak period, pa sam imao osećaj kao da sam ja napisao taj tekst.

Dišete zajedno?

Vukašin: Dišemo zajedno, tako je!

Miloš: Tekst je univerzalan jer je i tema univerzalna. Možda je malo mračnija, ne znam kako ljudi to čitaju. Kada pišemo tekstove, nama to veoma teško ide. No, nadam se da će nakon ovog albuma sve ići lakše.

Nikola: Kada je Miloš napisao taj tekst i pokazao nam ga, to nas je otvorilo da tekstovi postanu ličniji. Iako su univerzalni, oni polaze iz nekog individualnog i emotivnog iskustva. Ne pokušavamo nikome ništa da objasnimo, da nekoga na nešto nateramo, već, jednostavno, da kažemo kako se osećamo.

Ako je bol trenutna, šta je onda večno?

Nikola: Sjaj duše!

Miloš: Ne znam šta je večno, ali dok sam živ meni je važno da radim ono što želim i da uživam u tome. U redu mi je i da pomalo radim nešto što ne volim da bih mogao da radim ono što volim. Nikola i ja sviramo zajedno od neke četrnaeste ili petnaeste godine, Jasmin je u to vreme imao bend Černobilska deca koji je svirao sa nama…

Vukašin: … i bilo je još mnogo takvih situacija, jer naši životi se stalno prepliću. Muzika nas drži zajedno sve ove godine i zbog nje smo spremni sebe mnogo da damo, tako da… Zaista, šta je večno?

Nikola: Za mene je to davanje. Ne mogu da kažem da je ono večno, ali trud, davanje kroz rad, kroz međuljudske odnose… Prosto, mislim da je to jedini način da se živi ispravno. Ništa nije večno, ali baš ta činjenica nam olakšava da (se) dajemo drugima.

Miloš: Večnost je sada!

Pomenuli smo da je album konceptualan iako vi to niste planirali. Kreće od „skačemo u vodu“, potom idemo „niz reku“, a na kraju shvatate da „strm je put“. Kada ste uspeli da proživite sva ta iskustva?

Jasmin: Dobro, mi imamo po dvadeset šest-sedam godina, pa nismo baš ni tako mladi (smeh). Možda ljudi misle da smo mlađi, ali to nije tako.

Miloš: Ja lično mislim da sam veoma star (smeh).

Nikola: Ako kažemo da mladost kreće od sedamnaeste godine, onda smo mi već desetak godina mladi.

Imate dve pesme koje imaju dodira sa latinoameričkom, odnosno španskom kulturom: „Tango“ i „Matador“. Otkud ta „španska sela“ u vašoj muzici?

Miloš: Mi smo internacionalni momci (smeh).

Jasmin: Kada smo džemovali, te pesme su nam tako zazvučale, pa smo im zbog toga dali i takva imena. Dakle, to je došlo iz muzike, iz osećaja.

Nikola: Mi smo prvo imali rif, pa smo tek onda napisali tekst za „Matadora“.

Jasmin: Postoje jako jednostavni akordi koje možeš da uhvatiš na gitari i da to zvuči „španski“.

Fernando Redondo – Real Madrid!

Miloš: Si, amigo! Una cerveza por favor!

Vukašin: Mi amor (smeh)!

Šta ovaj bend čini drugačijim u odnosu na ostatak Hali Gali ekipe?

Miloš: Mislim da smo, uz св. Псета, mi jedini Hali Gali bend koji je došao iz te neke punk priče. Mada, može se reći da je album melodičniji nego prošla izdanja.

Jasmin: Da, reč je o muzičkoj pozadini, o činjenici da smo mi ušli u rokenrol iz hard corea i punka, dok su ostali bendovi više bili pod uticajem garažnog rokenrola i sličnih pravaca.

Najnežniji ste od svih Hali Gali bendova…

Jasmin: … a došli smo iz hard corea… Vidiš ti to (smeh)!

Miloš: Možda smo najnežniji, ali… Ne znam jesu li ljudi slušali prošli EP. Mi smo sada samo malo ostarili i usporili (smeh).

Jasmin: Zanemoćali (smeh)!

Nikola: Mislim da su studijski snimci pesama na albumu sasvim drugačiji u odnosu na to kako one zvuče uživo. Želeli smo da uhvatimo tu našu promenu, tu nežnost na albumu, da se te melodije i harmonije čuju što više, ali uživo je to mnogo sličnije onome što smo do sada radili.

Šta vidite kao vaše lične i profesionalne izazove u narednom periodu s obzirom na to da ste „ostarili“?

Miloš: Posao, deca, penzija…

Jasmin: … da se svi oženimo u roku od nekih pet godina, to bi bilo skroz cool…

Vukašin: … da pozavršavamo fakultete…

Miloš: … neki su ih završili, a neki još završavaju…

Jasmin: … a kada je reč o bendu… Da ne čekamo više toliko na sledeće izdanje, da ovaj album dobro ispromovišemo i da što više ljudi čuje za njega.

Ognjenka Lakićević (Autopark): Smisao je iznad sreće

Tagovi: Bojan Božić, Gazorpazorp, intervju, razgovor