Ivan Blagojević (Nišville): Sledeća godina je presudna
Pokrenuli smo festival u Bugarskoj da pokrijemo gubitke na Nišvillu… Nijedan festival ne daje izvođačima to što imaju kod nas… Pokušaćemo da dovedemo velike hedlajnere za jubilej.
Svode se utisci, svode se i računi. Činjenica je da su peh koji je Trickyjev band imao sa opremom poslednjeg dana festivala i neadekvatno hendlovanje cele situacije bacili senku na 29. izdanje Nišvilla. Uprkos tome, direktor Nišvilla Ivan Blagojević ističe brojne pozitivne parametre. Festival je, prema nekim grubim procenama, ove godine posetilo oko 160 hiljada ljudi, a Blagojević ističe da je veliki uspeh organizovati ovakav događaj ako se ima u vidu galopirajuća inflacija u Srbiji. On napominje da su prihodi festivala ostali na nivou na kome su bili pre korone (2019. godine), a da su troškovi (hoteli, tehnika, izvođači…) poskupeli od 30 do 50 odsto. Stoga, budžet mora da bude duplo veći kako se Nišville ne bi vratio u neke pređašnje arhiprostore.
Svake godine se postavlja pitanje hoće li Nišville uopšte ostati u Nišu i Srbiji. Jesu li te dileme razrešene za neki duži period?
Blagojević: Ne, nisu, Mi smo još prošle godine počeli da se dogovaramo sa Bugarima, a ove godine smo tamo pokrenuli još jedan festival pod drugim imenom gde imamo čistu dobit koju prelivamo u Niš, s obzirom da ovde pravimo gubitak. Mnogo toga ćemo morati da sečemo, ali ćemo po svaku cenu pokušati da organizujemo trideseti festival.
Kakva je podrška grada i republike, šta tu nedostaje Nišvillu?
Blagojević: Grad ima ograničene kapacitete sa ovako slabom privredom i nerazumevanjem sponzora koji dobijaju subvencije od države, a ne vraćaju ništa kroz društveno-odgovorno poslovanje. Sa druge strane, niški sponzori su u jako teškoj situaciji jer gube poslove na tenderima od beogradskih firmi. Dešava se antilokalpatriotizam u svakom segmentu privrednog poslovanja, tako da mi ne možemo da očekujemo da oni podrže Nišville koji vole, pa nam daju deklarativnu podršku, ali ne kupe čak ni karte za svoje radnike. U takvoj situaciji nama puca finansijska konstrukcija jer moramo da jurimo evropske projekte i sponzore po Beogradu da bismo prelili novac. I to je non-stop napregnuti sistem koji nam ne dozvoljava da se opustimo i kupimo neke velike hedlajnere koji bi ovde doveli čarter letove, veliki broj turista, napunili hotele i zauvek rešili to pitanje da li grad treba da učestvuje više. Grad može da poveća svoje donacije, jer bi od njih dosta i zaradio, ali država toliko beznačajno pomaže Nišville, a kroz PDV mnogo zarađuje na njemu. Tu je naše najveće očekivanje, da će stići pomoć i da ćemo pozicioniranjem Nišvilla na godišnjem budžetu države izbeći sva ona maltretiranja koja trpimo kroz konkurse i iščekivanja da li će u poslednjem trenutku stići taj novac. A strani bendovi ne mogu da čekaju, moraju biti u potpunosti plaćeni unapred.
Došli smo do tog momenta da možemo da kažemo da publika nije sporna, jer Nišville ima stabilno jezgro publike od nekih 70-80 hiljada, plus ostali koji dolaze zavisno od lineupa. Kakva je situacija sa izvođačima, kakav feedback dobijate od njih, naročito od onih koji prvi put dolaze?
Blagojević: Mi se dosta namučimo da ubedimo izvođače da prvi put dođu na Nišville, a onda imamo puno glavobolja sa njima narednih godina da im objasnimo da ne možemo da ih zovemo dve godine zaredom. Rekao bih da je njihov užitak veći i od užitka publike. Muzičku i svetlosnu produkciju koju ovde dobijaju, a tek video… Oni sa sobom nakon festivala ponesu snimak sa desetak kamera i višekanalni audio snimak sa kojim mogu odmah da izdaju ploču. Nijedan festival im neće dati to što im mi dajemo.
Sledi jubilarno, trideseto izdanje festivala…
Blagojević: Naredna godina će biti presudna, tako da već 1. oktobra krećemo sa kampanjom za naredni festival, kako sa sponzorima, tako i sa evropskim fondovima. Pokušaćemo da dovedemo par velikih hedlajnera i da tehnički opremimo festival da može da isprati takve izvođače. To je naš poslednji pokušaj, da utrošimo i poslednje zrnce mazohizma i upregnemo sav naš entuzijazam kako bismo adekvatno obeležili taj jubilej, da kažemo da smo uspeli da napravimo 30 džez festivala na jugu Srbije gde su neki drugi zvuci prioritet.
