Mark Kolin (Nouvelle Vague): Možete učiniti sve sa pesmom, to je samo muzika

Nouvelle Vague neki poznaju vrlo dobro, a neki samo njihove poznate obrade ni ne znajući ko ih je prekomponovao. Ovaj francuski bend postoji već 20 godina i može se reći da su svojim inovativnim pristupom muzici kroz svojih dosadašnjih šest albuma uveli novi žanr u muziku uz osvežavajuće ritmove bossa nove i kombinacije koje vam možda ne bi pale na pamet u prvi mah, ali ovi ljudi su dokaz da je sve moguće i da su note jedno veliko igralište bez granica.

Kako vam se čini Srbija, obzirom da ovo nije prva poseta našoj zemlji?

Mark: Tako je, ovo nije naša prva poseta Srbiji. Mnogo puta smo nastupali u Beogradu, mislim, verovatno pet ili šest puta. Sećam se prvog puta, bilo je neverovatno. Bilo je toliko ljudi i to je bio sjajan suvenir od toga.

Počeli ste 2003. godine, prvi album objavljen 2004. godine, ovo je turneja povodom 20. godišnjice. Kako se osećate povodom svoje karijere do sada i svega što ste postigli tokom godina?

Mark: Veoma sam ponosan na ono što je Nouvelle Vague postigao. Bilo je neočekivano. Zaista nisam razmišljao o tome da ćemo napraviti šest albuma kada sam započeo projekat, ali srećan sam što smo stigli dovde. Imali smo mnogo koncerata širom sveta, šest albuma i stvorili smo žanr, jedinstven žanr, kao ponovno otkrivanje pesama iz posebnog perioda. Mislim da niko pre nas nije to uradio, da, ponosan sam na to.

 

Nouvelle Vague je imao rotirajuću postavu ženskih vokala. Kako birate pevačice za svaki projekat i kako njihov jedinstveni stil utiče na pravac muzike?

Mark: Za svaki album je drugačije i za svaki nastup je drugačije. Ponekad su to pevači s kojima već radim na drugim projektima i pomislim „Vau, ona bi mogla biti sjajna u Nouvelle Vague-u“, pa je pitam da li želi da se pridruži projektu. Ponekad su to ljudi s kojima ne radim, ali ih sretnem ili ih vidim uživo i pomislim „Da, mislim da bi ona možda mogla dodati nešto projektu“. Za poslednji album bilo je te dve devojke, Marine Camire koju poznajem dugo vremena i uvek mi se sviđao njen glas. Za mene je tipična francuska pevačica Nouvelle Vague-a, tako da kada razmišljam o obradi pesme Look of Love i zamislim neki glas kao što je Marinein, pitam je da peva. I isto važi i za drugu pevačicu albuma, Aloniu. Upoznao sam je na žurci i njen stil džeza me je odmah inspirisao i pomislio sam „Ok, sa ovakvim glasom mogu napraviti ovakav aranžman“. Ili je obrnuto, pravim aranžman i razmišljam „Sa ovakvim glasom može da funkcioniše“, tako da je to različita kombinacija stvari.

Vaša muzika često budi osećaj nostalgije, ali istovremeno deluje sveže i moderno. Kako postižete ovu kombinaciju retro i savremenih zvukova?

Mark: Ne znam kako funkcioniše, ali mislim da nostalgija dolazi od pesama, a većina ljudi uglavnom ne zna originalne pesme. Na primer, ako uzmete našu obradu pesme, mislim da niko ne poznaje originalne pesme. Dakle, ne možemo zaista govoriti o nostalgiji. Ali ona postoji, jer smo dodali ovu vrstu bossa nove, a bossa nova je prilično melanholična muzika. Izgleda sunčano, ali na kraju je malo melanholično. Zbog toga imamo taj osećaj, ali ponekad ako razmislite o pesmama kao što su Just Can’t Get Enough ili Dance with Me, one su više pozitivne, mislim.

 

Vaši albumi su dobili međunarodno priznanje, a vaša muzika je opisana kao razigrana i sofisticirana. Kako usklađujete održavanje umetničkog integriteta i zaokupljanje raznolike publike? Kako mislite da vaša muzika rezonira sa slušaocima iz različitih kultura?

Mark: Ne znam, mislim da se trudim da budem vrlo iskren i ličan kada aranžiram pesmu. Trudim se da ponovo izmišljam pesmu i jednostavno pustim svoju maštu i svoje vizije da idu i nakon toga radim neka testiranja i mislim „Oh, ovo funkcioniše na taj način“, pa kažem „Ok, idemo i radimo to ovako“. Ne pokušavam previše da razmišljam o tome šta će ljudi misliti, šta će originalni autori misliti. To radim prvenstveno za sebe, znate. Mislim da svaki umetnik to može da uradi. A što se tiče toga zašto muzika rezonira sa slušaocima iz različitih kultura, ne znam, jer mislim da pravimo divne pesme, vokali su sjajni, kao i aranžmani, tu je malo bossa nove iz Brazila, reggae-a iz Jamajke, različitih kultura, dosta francuskog, možda takođe zbog toga. Stil, mislim, pop iz ’60-ih, tako da mislim da je to kao svetski kulturni zvuk možda.

Nouvelle Vague-u u se pripisuje oživljavanje interesovanja za francuski film i muziku iz 1960-ih, a sarađivali ste sa raznim umetnicima i filmskim stvaraocima. Kako su vaše lične veze ili iskustva sa francuskom kulturom uticali na formiranje benda, i možete li diskutovati o nekim posebno pamtljivim saradnjama i kako su obogatile vaš kreativni proces?

Mark: Imam ovo posebno sećanje kada je album objavljen, prvi album 2004. godine, pročitao sam u nekim britanskim novinama da su rekli nešto poput „Samo francuski bend bi se usudio da uradi tako nešto“. I to mi se jako svidelo. Mislim da mi kao Francuzi imamo možda poseban odnos sa pop kulturom. I tako smo u Parizu. Imamo miks zaista neverovatne različite muzičke scene. Postoji džez, svetska, elektronska, klasična, savremena. Tako da, postoji mnogo različitih stvari. Mislim da je biti Francuz na neki način verovatno uzeti nešto od svega ovoga i doneti naš jedinstven način gledanja na život i stvari i umetnost, znate, kao i film ili slikarstvo. Lično, veliki sam fan filma, i sam sam napravio film. Tako da, zaista sam u ovim filmskim stvarima. Možemo reći da možda stvaram muziku kao filmski reditelj. Mislim da je to razlog zašto postoje ovi različiti zvuci i aranžmani u pesmama, jer pokušavam da vidim pesme kao male filmove, možda, a izvođači su kao glumci.

 

Vaša muzika se pojavila u filmovima, televizijskim emisijama i reklamama. Kako se osećate zbog toga što se vaše pesme koriste u različitim kontekstima i da li mislite da to menja način na koji slušaoci doživljavaju vašu muziku?

Mark: Veoma sam srećan zbog toga, znate, kada se muzika koristi u filmovima, televizijskim emisijama, to je sjajno. To je samo novi način da se ljudi povežu sa vašom muzikom. Tako da da, veoma sam srećan što to imamo. I da, naravno, to mnogo menja. Zato što smo prvo, kada smo napravili Nouvelle Vague, imali puno podrške od medija, tradicionalnih medija, jer nije bilo društvenih mreža 2004. godine. Nije bilo YouTube-a. Tako da su ljudi uglavnom čitali, jer nismo imali puno radijskih emitovanja. Čitali su štampu i možda blogove o tome šta je Nouvelle Vague, tako da su znali da je to koncept obrada pesama. Ali kada dobijete muziku kroz TV kampanju ili film ili čak radio, zapravo ne znate šta je to zaista. Tako da imate potpuno drugačiji način da slušate muziku. Zapravo smo dobili potpuno novu publiku, mlađu i više žensku kada su se pojavile društvene mreže i imamo sve ove sinhronizacije u filmovima i serijama. Jer kako sam rekao, nismo tačno znali šta smo, osim sami zvuk i muzika.

Osvrćući se na Vaš put sa Nouvelle Vague-om, šta smatrate najznačajnijim prekretnicama ili momentima u Vašoj karijeri?

Mark: Mislim da je prekretnica, mislim da ima dve. Prva je drugi album, jer mislim da je puno ljudi stvarno smatralo Nouvelle Vague 2004. godine, kako su rekli, novitet, kao „Oh, to je sjajna ideja, ali znate, oni samo moraju da urade jedan album“. Bilo je zabavno. Kada smo objavili Band Apart, drugi album, zaista samo nakon dve godine, mislim da smo dokazali da smo mnogo više od samo benda koji se pojavio kao novitet ili samo producentski bend, da postoji zaista snažno live izvođenje. Mislim da aranžmani drugog albuma, kao i izbor pesama zaista pokazuju da smo vrlo kreativni i da možemo raditi mnogo više od samo imati recept kao Bossa Nova, izvođenje pesama u Bossa Nova stilu. Možda je druga tačka preokreta zapravo sada sa ovim novim albumom, 20 godina kasnije, jer mislim da niko zaista nije očekivao da ćemo napraviti novi album i da ćemo i dalje biti sveži u prepevima pesama. Možda je ovo početak nove ere i da možemo nastaviti ovako, tako da ćemo videti.

 

Muzika Nouvelle Vague-a često budi osećaj nostalgije kod slušalaca. Možete li otkriti neko iznenađujuće lično sećanje ili iskustvo koje je inspirisalo neki vaš cover ili originalnu kompoziciju, ali koje nije široko raspravljano pre?

Mark: Možda mogu da pričam o tome kada smo uradili Heart of Glass od Blondie na drugom albumu. Pročitao sam negde, ne znam, ne sećam se gde, da je Blondie snimio Heart of Glass kao reggae verziju. Ali producenti i izdavačka kuća su rekli „Oh, pa to je loše. Mislim da u ovoj pesmi ima mnogo više potencijala, pa bi trebalo ponovo da je snimimo“. I oni su napravili vrstu disco rock verzije koja je bila ogroman hit širom sveta. Tako da sam pomislio, Okej, bilo bi lepo samo uzeti ovu ideju i videti, čuti kako bi pesma Heart of Glass zvučala u reggae stilu. Tako da sam uradio obradu pesme sa Nouvelle Vague-om na taj način. Začudo, nekoliko meseci kasnije, Blondie je ponovo izdao originalni demo koji sam mislio da niko nije snimio i čuvao. Tako da su objavili originalnu, reggae verziju. Plašio sam se da će, znate, napraviti nešto mnogo bolje od onoga što smo mi uradili, ali zapravo, to je bio samo demo. Mislim da možemo da razumemo zašto su ga ponovo snimili na drugačiji način kasnije.

Nouvelle Vague-ove reinterpretacije klasičnih pesama često izazivaju tradicionalne granice žanra. Možete li podeliti kontroverzni izbor pesme ili umetničku odluku koja je izazvala debatu unutar benda ili među vašim fanovima, i kako ste se nosili sa tom kreativnom tenzijom?

Mark: Obično kažem da pesma nije sveta, da možete uraditi obradu bilo koje pesme. I to je kako smo mi samo… Mi smo preoblikovali mnoge pesme i znate, No Matter je vrlo kultna pesma. Na primer, jedan od najboljih primera je Love Will Tear Us Apart, za koju mnogi ljudi pitaju kako smo se usudili da napravimo Bossa Nova verziju ove pesme. Na šta ja kažem, „Pa, znate, to je samo pesma“. Mislim, možete učiniti sve sa pesmom. To je samo muzika, to je deo muzike. Možete uraditi sve što želite sa sonatom od Baha, od Mozarta. Mislim, znate, zašto ne? Ali onda nedavno, za poslednji album, hteo sam da uradim obradu pesme od Fun Boy 3, Wealth Antidote. Poznavao sam ga lično, Teri Hol, i hteo sam možda napraviti obradu ove pesme. Ovo je vrlo lepo, ali vrlo lično njegova priča. I na kraju je jedan od specijalnih članova rekao da to nije dobra ideja. To je previše lično da bi se uradila obrada pesme. I složio sam se. Tako da sam prvi put rekao, „Okej, možda grešim. Ne možemo uraditi obradu bilo koje pesme“.

 

Tokom godina, Nouvelle Vague je mnogo putovao širom sveta. Možete li istaći neke nezaboravne trenutke ili izazove sa turneja, posebno u zemljama gde vaša muzika možda nije bila tako poznata?

Mark: Glavna razlika je da, naravno, kada smo na turneji u Ujedinjenom Kraljevstvu, ljudi zaista poznaju sve pesme i tekstove i pevaju sa nama. Uvek je veliko zadovoljstvo svirati u Ujedinjenom Kraljevstvu. U nekim drugim zemljama, možda poznaju pesme, ali nisu upoznati sa tekstovima, kao na primer u Francuskoj ili Nemačkoj. U nekim drugim zemljama, oni zaista ne poznaju pesme, znaju neke hitove, kao što su Just Can’t Get Enough ili Should I Stay or Should I Go, ali ne poznaju druge pesme. Tako da, to je vrlo različito je u zavisnosti od zemalja, naravno u Aziji ili u Evropi ili u Americi. Tako da je to deo lepe stvari, jer svaki put je drugačija publika i možemo imati iznenađenja. Na primer, sećam se kada smo prvi put kada svirali u Atini, svirali smo pesmu Escape Myself from the Sound, a ona još nije bila objavljena, ali svi ljudi u publici su počeli da pevaju pesmu. Bilo je kao, „Vau, kako oni znaju pesmu“, tako da možete imati lepa iznenađenja.

Gledajući napred, šta fanovi mogu očekivati od Nouvelle Vague-a u pogledu budućih projekata ili muzičkih pravaca?

Mark: Ne znam tačno, jer znate, dobra stvar sa Nouvelle Vague-om je da ništa nije… Nikada nije bilo planirano stvarno. Tako da ono što znamo je da ćemo turneju verovatno raditi dve godine sada, jer imamo mnogo zemalja da posetimo i zemalja da se vratimo da izvedemo naš novi album i da proslavimo našu godišnjicu. Kasnije razmišljam o možda nečemu o bendu ili repertoaru sa možda samo jednim izvođačem, kao što sam radio sa Kristabel u tom projektu Strangers Angels. Tako da mislim da možemo ponovo da preoblikujemo pesme. Možda možemo uraditi nešto što nije zaista usmereno na post-punk ili pokušavamo da nađemo ideje i da nađemo neke druge saradnje. Ne znam. Ali da, još uvek ima puno toga što treba uraditi.

Tagovi: Marc Collin, Nouvelle Vague