Mia Milosheska (Avalon Production): Da bi postao iskusan, moraš da se opečeš nekoliko puta
Imati stav i intelektualnu i fizičku spremnost da taj stav i izneseš nije muški posao, već jednostavno posao osobe sa stavom… Izbor izvođača nije nešto što može logički ili matematički da se odredi – nikada ne postoji formula koja može da predvidi potencijalnu posećenost i, samim tim, finansijsku isplativost ili neisplativost… Izdanja Avalona obeležila su prvu deceniju 21. veka i istina je da je upravo sa njima rođena makedonska pop i komercijalna muzička scena
Kažu da je rad u promoterskoj muzičkoj kući veliki i težak izazov, posebno kada dolaziš iz malog mesta na Balkanu. Svi ti sastanci, dogovaranje uslova za dovođenje velikog ili malog imena sa svetske ili domaće scene, određivanje sale za koju odgovaraš za rizike, za publiku i izvođače, stresne situacije, saradnja sa agencijama za bezbednost, policijom, hitna pomoć, vatrogascima, medijima… Da li će posećenost pokriti troškove? Ceo taj finansijski zaokruženi proces, sponzori, piće – dakle, gomila poznatih i nepoznatih sitnica koje oblikuju koncert. I sve to mora biti izvedeno besprekorno, sigurno, bezbedno, efikasno, efektivno, na vreme – da ne bi ostavio prostor za kritike koje ti mogu smanjiti rejting i uticaj.
Kažu da je to „muški posao“, i zaista, kada se pogleda struktura većih promoterskih kuća, vidi se da su gotovo svi pripadnici muškog pola. Tako kaže statistika, ali u praksi postoje i izuzeci. Jedan od tih izuzetaka je i Mia iz “Avalona production”. Iako radi u svojoj porodičnoj produkcijskoj kući “Avalona production”, ona sve više preuzima nadležnosti koje se, prema uvreženom mišljenju, smatraju „muškim“. I to radi uspešno, iako je veoma mlada. I eto nas sa njom u kratkom intervjuu, u kojem smo otvorili teme vezane za ovu oblast.
I, Mia, kako je to raditi „muški posao“, i to u jednoj od vodećih vrvnih producentskih kuća kod nas?
Mia: Iskreno, nikada nisam osetila neki pritisak da radim „muški posao“ – u mojoj generaciji, drago mi je što mogu da kažem, ta podela ne postoji. Imati stav i intelektualnu i fizičku spremnost da taj stav i izneseš nije muški posao, već jednostavno posao osobe sa stavom. Naravno, veliki doprinos ima i to što sam imala i još uvek imam sreće da učim od ljudi koji me okružuju, koji su vrhunski profesionalci u svom polju, sa godinama iskustva, i koji su mi pomogli, stepenik po stepenik, da se oblikujem u osobu za koju, kao što vi kažete, može da se kaže da radi „muški posao“ od mladih ženskih godina. Najvažnije je iskustvo, a da bi postao iskusan, moraš da se opečeš nekoliko puta. Ja bih rekla da sam negde blizu polovine puta! 🙂
Vaša kuća je jedna od najkvalitetnijih na ovim balkanskim prostorima, gledajući portfolio onoga što ste do sada realizovali. Kako izgleda ceo taj proces?
Mia: Za početak, naravno da pratimo raspolozivost izvođača na svetskoj sceni – ko je te sezone na turneji i u čiju turneju se logistički uklapa grad. Izbor izvođača nije nešto što može logički ili matematički da se odredi – nikada ne postoji formula koja može da predvidi potencijalnu posećenost i, samim tim, finansijsku isplativost ili neisplativost. Verovatno je baš to ono što nas čini uspešnima – sposobnost da „pogodiš pravo u centar“, ali i sposobnost da izdržiš psihički i profesionalno kada ne pogodiš nešto za šta si očekivao da će biti pun pogodak. Takav nam je posao.
Opiši mi ukratko onaj deo koji ti radiš? Koji ti je omiljeni koncert koji si radila, a koji najzahtevniji?
Mia: Ja radim kreativni deo, odnosno sve ono što na neki način kao informacija dolazi do potencijalnog kupca ulaznica. Moram da kažem da je, kao ljubitelju muzike i kulture, prilika da budeš na poziciji na kojoj osmišljavaš i realizuješ kampanju za koncert umetnika čiju umetnost poštuješ i to da to radiš u svom rodnom gradu za mene nešto što nema cenu. Kao najzahtevniji projekat verovatno bih izdvojila koncert Stinga u Sarajevu, koji je za mene lično predstavljao potpuno izlazak iz zone komfora, imajući u vidu da je podrazumevao ulazak ne samo na meni novo tržište, Sarajevo, već i na tržište koje još od 90-ih nije imalo veliki svetski koncert. Rad sa novim ljudima, traženje novih saradnika i, iznad svega, rad na novom tržištu i sa novim potrošačima za mene je bio izazov koji me je, profesionalno gledano, za samo mesec dana „odrastao“ pet godina. Sa tim koncertom, mi smo ispisali istoriju u Sarajevu i u Bosni. Ali, koliko god to iskustvo bilo neprocenjivo, ipak bih kao omiljeni projekat izdvojila koncert Grace Jones na „Skopje Calling“ prošle godine kao i bilo koji projekat sa Karolinom Gočevom, bilo da je u pitanju spot, album ili koncert – iz razloga što tada ceo kreativni i logistički proces počinje i završava s nama, pa tako možeš i najbolje da vidiš i uživaš u rezultatu mukotrpnog rada celog tima i Karoline.
Jedno vreme ste izdavali i sopstvena izdanja makedonskih izvođača?
Mia: Da, izdanja Avalona obeležila su prvu deceniju 21. veka i istina je da je upravo sa njima rođena makedonska pop i komercijalna muzička scena. Karolina, Area, Erzana, Nokaut, Toše, Vrčak, Brejk, Igor Džambazov, Mizar, Leb i sol… jedan period u makedonskoj istoriji za koji osećam nostalgiju, a pamtim ga samo kao kroz maglu.
Kada smo kod koncerata, ideš li često van Makedonije na koncerte? Reci nam neku zanimljivu uporedbu. Koji ti je omiljeni koncert na kojem si bila? A koji koncert želiš da posetiš?
Mia: Da, pored onog što je trenutno aktuelno i vredi videti iz profesionalnog aspekta, idem na koncerte i privatno :). Omiljeni koncert mi je verovatno koncert Islanđana Sigur Ros u Zagrebu, za koji stalno kažem da je bio pravo katarzično iskustvo. Radiohead i Kings of Leon na “Lollapalooza” u Berlinu, Ed Sheeran u Mediolanum Forum u Milanu 2015. Iskreno, iako sam gledala mnogo koncerata, većinu sam gledala kao malo dete i žao mi je što, iako mogu da kažem da sam gledala izvođača, ne sećam se celokupnog iskustva. Pa, tako bih ponovo gledala Mumford and Sons, The Black Keys… a neispunjena želja mi je Fleetwood Mac (ako se ponovo okupe) i Portishead. A da — i Nick Cave!.
E to je nešto! Vi organizujete koncert Nick Cave-a 22. avgusta u Skoplju u Makedoniju! Ovo bi trebalo da bude vrhunac karijere vaše matične produkcije? Svaka čast. Ja, kao i mnogi drugi, bićemo na mestu događaja. Planovi za sledeću sezonu?
Mia: Možda nije vrhunac kada je u pitanju trenutna komercijalna veličina imena, imajući u vidu ono šta smo radili poslednjih 30 godina u regionu, ali pored Bob Dylana, ovo je najveće ime ne samo u muzici, već i u kulturi, koje smo imali čast da radimo, a još lepše — da radimo ovde kod kuće. Jer za nas, a za mene sigurno, uvek je najlepše kada radim kod kuće.
Veliki pozdrav svima koji čitaju ovaj intervju i koji su verni podržavaoci kulture u Makedoniji i pomažu u podizanju njenog standarda. Vidimo se sa njima na koncertu Nick Cave-a 22. avgusta na Stadionu ARM!
