Miroslav Mirko Todorovski (Kulturno-umetnički Rabotnici): Stvaramo autentični makedonski rok
Počeli smo na granici panka i post pank i klasičnog roka, onda smo ga pomešali sa mojim omiljenim rokabilijem, da konačno napravimo mešavinu nekoliko stilova i od svega toga da stvorimo svoj prepoznatljiv stil.
Subota. Nalazimo se u hramu „Wing Chung Kung Fu club – Večno proleće“ kod Sifu-a, Miroslava Todorovskog. Predivan prostor koji odiše smirenošću, tišinom, mesto stvoreno za meditaciju i ono što je najvažnije, ima neku svoju toplinu. Unutra nas je trojica – Miroslav, Firga i ja. Sa Miroslavom – Mirkom vodimo intervju, a povod je koncert grupe Kulturno-umetnički Rabotnici – KUR koji je održan u organizaciji MKC.
Nezvanično, Kulturno-umetnički Rabotnici – KUR su formirani 1999. godine u legendarnom rok kafeu „Bravo“ koji drže braće Mile i Dragi, i još se nalazi na istom mestu u tržnom centru Bunjakovec na drugom spratu. Postojano je mesto okupljanja članova određenih grupa, ali i običnih posetilaca. Od članova grupa Rock Agresori, Totalno opuštanje, Bombaški proces, Žutica na brodu Bounti, No name nation kao sporedni projekat, formiran je kostur sadašnjih Kulturno-umetnički Rabotnici – KUR. Neki članovi odlaze, ali većina njih ostaje i nastavlja do danas: Slobodan Hadži-Iliev – bubnjevi, Vladimir Stojčev – bas, Božo Vučinić – gitara, Trajče Mitrevski – gitara, Marijan Kitanovski – gitara i vokal, Miroslav Todorovski – vokal, šoumen.
Miroslave, skoro četvrt veka zajedno u bendu, kakav je osećaj?
Mirko: Sjajan je osećaj, a posle svega što smo i dalje zajedno, i dalje uživamo kao da smo tinejdžeri. Godine nam ne mogu ništa.
Koji stil muzike negujete i kako je evoluirao tokom vremena?
Mirko: Počeli smo na granici panka i post pank i klasičnog roka, onda smo ga pomešali sa mojim omiljenim rokabilijem, da konačno napravimo mešavinu nekoliko stilova i od svega toga da napravimo svoj prepoznatljiv stil.
Uticaji?
Mirko: Clash, Ramones, Sex Pistols, Stray Cats, Yu punk, KUD Idijoti, Električni Orgazam, Šarlo Akrobata, Partibreakers…
Tekstovi?
Mirko: Tekstovi su obično duhoviti, protestni, svakodnevnica, društveno angažovani, fantazijski…
Ko obično piše tekstove i muziku?
Mirko: Za taj deo uglavnom su zaduženi Trajče i Marijan. Ali svi učestvujemo u oblikovanju pesama. Trudimo se da kroz naše pesme uhvatimo nacionalno patriotska osećanja. U stvari, mi pokušavamo da uspostavimo makedonski šablon za rokenrol i trudimo se da postavimo nešto avangardno.
Koliko ste albuma do sada izdali?
Mirko: Sedam albuma, a poslednji se zove “Pank kabare“, tiraži su otprilike 500-1000 komada. Zadovoljni smo zvukom koji smo napravili na poslednjem albumu, koji je snimljen u studiju jednog od naših članova, u skopskom naselju Hrom.
Čujem da na repertoaru imate obrade kultnih YU rok grupa…
Mirko: Odrasli smo u tom YU roku i na tim prostorima i normalno je da se odaje nekakva počast određenim muzičarima. Kao primer navešću pesmu „Soba” Dušana Kojića – Koje, vođe Discipline kičme.
Gde ste svirali koncerte?
Mirko: “EXIT” – Novi Sad na fjužn sceni, “Zaječarska gitarijada”, nekoliko svirki u Sofiji, beogradski “D-fest”, “Pivo Land”, “Rock Fest” gde smo i pobedili 2000. godine, „Taksirat“, „Skoplje Gori fest“. “Dojka fest” u Dojranu, “Beli Noki”.
Koncert pre nekog vremena na ulazu u MKC je bio kvalitetan, energičan, dobro uigran. Imate li šta da dodate?
Mirko: Hteli smo da budemo na otvorenom, ali smo morali da se prilagodimo uslovima. Prvi put u Makedoniji neko iz domaćih grupa je postavio liniju od dva pevača i bubnjara ispred bine, a tri gitare iza nas na višem nivou.
Video sam da publika zna i peva vaše pesme. I ne samo to, već imate i groupie koji idu na sve vaše koncerte. Vi ste nešto kao kultna grupa sa hiljadu obožavatelja. Nešto o tome.
Mirko: Da, naši koncerti su energični, odnos sa publikom je interaktivan, oni cepaju, skaču, pevaju naše pesme. Oni nas jednostavno poštuju, a i mi njih poštujemo. Video si to na našem koncertu.
Imate li šta da dodate ne samo o koncertu već o grupi uopšte?
Mirko: Stvaramo autentični makedonski rok, originalni smo, sa svojim izrazom, pevamo, sviramo i razmišljamo samo na makedonskom i to ovde i sada. I da, ne prodajemo se za pare, samo za pivo.
Dušan Kojić Koja (Disciplina Kičme): Možda je moglo da bude manje komplikovano
