Sivert Høyem (Madrugada): Melodija i raspoloženje uvek dolaze prvi
Madrugada je deo moje muzičke DNK, čak i kada pišem za svoje solo albume. Ne trudim se da previše razlikujem bend i svoj solo rad… Odrastao sam tokom 80-ih i 90-ih. Prva muzika koju se sećam da sam čuo bili su Beatles i Leonard Cohen. Nakon toga, Bruce Springsteen, Bryan Adams, Eurythmics i Madonna – 80-te su bile neverovatna decenija u mainstream muzici… Melodija i raspoloženje uvek dolaze prvi, a zatim pišem tekstove, što me pomalo ograničava jer su većina melodija koje smišljam tužne ili melanholične.
Prvi nastup Norvežanina Sivert Høyema u Srbiji je bio u Kragujevcu, na ovogodišnjem Arsenal festu. Priredio je odličnu svirku, o čemu ste mogli da čitate u našim izveštajima. U međuvremenu, iskoristili smo priliku da porazgovaramo s njim i približimo njegovo stvaralaštvo domaćoj publici.
Postao si poznat kao vokalista benda Madrugada pre nego što si započeo solo karijeru. Kako su tvoja iskustva sa bendom uticala na tvoj pristup muzici kao solo umetnika?
Sivert: Madrugada je deo moje muzičke DNK, čak i kada pišem za svoje solo albume. Ne trudim se da previše razlikujem bend i svoj solo rad. Pevam u oba projekta i takođe sam puno materijala za Madrugada napisao sam, tako da danas to jednostavno vidim kao dve strane iste priče.
Tvoja solo karijera je uključivala navigaciju kroz složenosti slave i umetničkog integriteta. Koja je najvažnija odluka koju si doneo u svojoj karijeri koja je bila neophodna za očuvanje autentičnosti i umetničke slobode, ali je mogla biti pogrešno shvaćena od strane javnosti ili industrije?
Sivert: Mislim da je istraživanje black metala i noise-a na albumu Long Slow Distance (2012) moglo malo da me odvoji od dela moje publike, ali je takođe otvorilo neka vrata u metal zajednici, što je dovelo do saradnje sa Satyricon-om i Nergal-ovim sporednim projektom, Me And That Man. Retrospektivno, to je bio prilično hrabar potez sa moje strane, s obzirom da su većina ljudi oko mene očekivali još jedan Moon Landing ili Majesty.
Tvoja muzika pokriva različite žanrove, od alternativnog roka do folka i bluza. Možeš li govoriti o svojim muzičkim uticajima i ličnim iskustvima koja su oblikovala tvoje putovanje kao umetnika i tvoj jedinstveni zvuk?
Sivert: Odrastao sam tokom 80-ih i 90-ih. Prva muzika koju se sećam da sam čuo bili su Beatles i Leonard Cohen. Nakon toga, Bruce Springsteen, Bryan Adams, Eurythmics i Madonna – 80-te su bile neverovatna decenija u mainstream muzici. Kasnije sam se zainteresovao za alternativnije stvari iz 80-ih, kao što su The Jesus And Mary Chain, The Gun Club i REM. Naravno, cela scena iz Sijetla me je takođe snažno pogodila, ali je stvarno talas alternativne muzike koji je usledio 90-ih najviše uticao na mene i Madrugada. Ljudi poput Mazzy Star, Grant Lee Buffalo, PJ Harvey, Nick Cave and The Bad Seeds i Jeff Buckley. Jeff Buckley je verovatno jedina inspiracija iz tog perioda koja mi je ostala do danas. Prvi put kada sam čuo Grace, sve se promenilo.
Tvoji tekstovi često istražuju teme ljubavi, gubitka i egzistencijalizma. Možeš li govoriti o inspiraciji iza tvog pisanja pesama i emocijama koje želiš da preneseš kroz svoju muziku?
Sivert: Većinu vremena, kada sednem da pišem tekstove, pokušavam da pronađem temu koja odgovara raspoloženju pesme, ono što pesma „želi da peva“, tako da kažem. Melodija i raspoloženje uvek dolaze prvi, a zatim pišem tekstove, što me pomalo ograničava jer su većina melodija koje smišljam tužne ili melanholične. Uvek sam bio privučen tugom u muzici, toj tužnoj-na-dobar-način stvari koju muzika čini bolje od bilo koje druge umetnosti. Kako starim, shvatam da moja muzika više ne može težiti povezivanju sa mainstream-om ili onim što se trenutno smatra kul. Više se fokusiram na osnovnu prirodu muzike, način na koji nas povezuje sa životom, jedne sa drugima i duhovni kvalitet koji ima, čak i za nereligiozne ljude poput mene.
Cenjen si zbog svog enigmatičnog scenskog prisustva. Da li postoji neki trenutak nastupa ili umetnički izraz koji si namerno uključio u svoje nastupe kako bi izazvao očekivanja publike ili podstakao razmišljanje?
Sivert: Sećam se jedne rane turneje sa Madrugada kada sam uključio bičevanje zamišljenog psa na sceni tokom pesme Two Black Bones. Skinuo sam pojas i bičevao podijum dok sam glumio sve vrste agonizirajućih zvukova psa. Zaista je uplašilo ljude. Ne vidim mesto za takvu vrstu ludila u svom scenskom nastupu danas, ali nikad se ne zna…
Tvoja muzika često rezonuje sa slušaocima na emotivnom nivou. Kako se nadaš da će tvoja muzika uticati na tvoju publiku, i šta se nadaš da će oni poneti iz tvojih pesama?
Sivert: Pravim muziku uglavnom za sebe, za radost stvaranja i izvođenja, ali se nadam da ima nešto u njoj s čim ljudi mogu da se poistovete, što ih može učiniti manje usamljenima u svetu. To je ono što muzika često radi za mene, u svakom slučaju.
Hvaljen si zbog svojih moćnih i emotivnih vokala. Kako pristupaš vokalnoj izvedbi i koje tehnike koristiš da preneseš emocije pesme?
Sivert: Nisam klasično obučavan, tako da se ne fokusiram previše na tehniku. Uvek sam slušao druge pevače, pokupio poneki trik ovde i tamo i pronašao način da ga uključim u svoj stil. Smatram da, ako ćeš ukrasti nečije trikove, bolje je da kradeš od nekoga suprotnog pola, tako da ne bude previše očigledno. Neke pevačice koje su me inspirisale su PJ Harvey, Nina Simone, Mahalia Jackson i Sandy Denny, svaka od njih je sjajna na svoj način. Takođe, jednom sam čuo Liam Gallager-a kako kaže da peva kao da mu život zavisi od toga. Volim da mislim da to radim i ja.
Tvoji muzički spotovi često sadrže vizuelno zapanjujuće slike koje dopunjuju raspoloženje tvojih pesama. Kako pristupaš vizuelnom aspektu svog umetničkog izraza, i koju ulogu vizuali igraju u prenošenju poruke tvoje muzike?
Sivert: Mislim da je vizuelni aspekt verovatno moja najveća slabost kao umetnika, što je čudno jer sam veoma zainteresovan za umetnost i estetiku uopšte i moja muzika se često opisuje kao vrlo filmska. Teškoća kada sviraš muziku baziranu na raspoloženju, kao što je moja, je pronaći vizuale koji rade SA muzikom, a ne da otmu celo iskustvo. Mislim da sam to prilično dobro rešio na poslednjem albumu tako što sam snimio celu produkciju i dozvolio da spotovi budu o našem radu na pesmama i snimcima neverovatne prirode u Vesterålen-u, gde smo pravili album.
Šta fanovi mogu da očekuju u vezi sa budućim projektima ili muzičkim pravcima?
Sivert: Već radim na novom albumu koji se čini malo energičnijim od stvari koje sam radio u poslednje vreme. To je sve što trenutno želim da kažem o tome.
