Zoran Origjanski – Patak (Mizar, Kismet, Lola V Stain): Vreme skupljanja prašine

Sebe smatram više sviračem nego muzičarem, jer ne znam da pišem i čitam note. Sviram po sluhu bubnjeve, tapan i tarabuku… Bilo ja za svakoga po nešto. Vežbali smo u istim prostorijama, u starom “MTV” i u “Dom na gradeznicite“, zajedno Arhangel, Last Expedition, Mizar… Sada i ne vidim neku scenu kod nas, osim nekog zalutalog benda ili jedne, dve produkcije. Sve je zamrlo i u nekoj letargiji, nažalost.

Počeci…

Zoran: Moje interesovanje za muziku počelo je negde osamdesetih sa grupom Deset Božji Zapovedi i druženjem sa članovima grupe Padot na Vizantija. Tada sam osnovao grupu Valkan Balkan, sa kojim smo bili predgrupa Psihomodo Popu i finalisti na Rok festu, osvojivši drugo mesto onda kada su se finala Rock festivala održavala u sali “KK Rabotnički”, tamo negde osamdesetih. Izdali smo i kasetu. Omiljena mesta za druženje tada su bili kultni kafici “Van Gog” i “ZZ top” u kojima su se sastajali i družili skoro svi muzičari tih neverovatnih godina.

Ti kao muzičar?

Zoran: Sebe smatram više sviračem nego muzičarem, jer ne znam da pišem i čitam note. Sviram po sluhu bubnjeve, tapan i tarabuku i to još od srednje škole, dakle negde od 1984 godine.

Makedonskata alternativna/andergraund scena, nekad i sad…

Zoran: Makedonska alternativna scena bila je ispunjena mnogim bendovima, mestima za druženje, mestima za sviranje i vežbanje. To je bilo vreme kulture, a Skoplje je bilo mesto puno muzike i prelepih koncerata, puno ljudi i mesta za izlaženje. Bilo ja za svakoga po nešto. Vežbali smo u istim prostorijama, u starom “MTV” i u “Dom na gradeznicite“, zajedno Arhangel, Last Expedition, Mizar… Okupljali smo se tamo i sve je bilo magično i lepo. Sada i ne vidim neku scenu kod nas, osim nekog zalutalog benda ili jedne, dve produkcije. Sve je zamrlo i u nekoj letargiji, nažalost.

Ko je na tebe muzički uticao?

Zoran: Na mene su uticale mnoge grupe i svirači, ali mislim da su najviše Joy Division, Dead Can Dance, The Cure, a iz bivše YU scene EKV.

S kim si svirao, na koliko albuma, koncerata…

Zoran: Do sada sam svirao sa skoro svim muzičarima u Makedoniji, posebno sa onima sa alternativne rock scene, tu su Goran Trajkovski, Gorazd Čapovski, Giš, Secko… Imam dva solo albuma, pod naslovom “Parahod”. Svirao sam sa bratom u Lola V Stain, na albumu sa grupom Kleopatra, na CD-u sa Kismetom na albumu “Dreaming”, sa Mizarom na albumu “Deteto i beloto more”… Koncerata ima puno, a izdvojio bih one sa Mizarom – na “Exit”-u, u Beogradskoj areni sa Marylin Mansonom i Laibachom, u Zagrebu sa Električnim orgazmom, kao predgrupa Simple Mindsa u Skoplju…

Tvoje omiljne grupe i albumi…

Zoran: The Cure, Joi Division, Bauhaus, Sex Pistols, The Clash, The Doors, Pink Floyd, a omiljeni albumi “Lišće prekriva Lisabon” Orgazma, EKV – “1986 LIVE” i moj najomiljeniju “Closer” – Joy Division.

Šta radiš sada na muzičkom planu?

Zoran: Sada ne vidim ništa zanimljivo ili nešto što ostavlja veliki utisak na mene, pa sam u nekoj letargiji i trenutno bubnjevi skupljaju prašinu.

Šta ti se sviđa sa sadašnje alternativne scene van Makedonije?

Zoran: Sa sadašnje scene, ako se može računati u tom stilu, to bi bio The National, Repetitor i to je to.

Zašto makedonska alternativna muzika nije postigla neki veliki uspeh u inostranstvu?

Zoran: Mislim da je naša alternativna muzika postizala nekakav uspeh u inostranstvu pre mnogo godina, možda do raspada Jugoslavije. Posle toga teško ide to napolju, nema interesa, nema zainteresovanih menadžera, medija, pa i grupe se nekako ne trude. Jedino PMG koji se nekako muče i nastupa i koji uspeva i napolju. Kod nas država nije zainteresovana za rock kulturu, a za alternativu nikako.

Planovi za buduće muzičke projekte?

Zoran: Nemam nikakve planove za buduće muzičke projekte, imam nekih 6-7 muzičkih dela koje želim da objavim, ali pre toga mi je jedini prioritet moja autobiografska knjiga priča. Trenutno radim na njoj…

Tagovi: Kismet, Lola V Stain, Mizar, Zoran Origjanski - Patak