Arsenal Fest ’24 – Retrospektiva
Završi se i ovogodišnji Arsenal fest u Kragujevcu. Mora se priznati da su mišljenja pomešana i podeljenja, pa hajde da rezimiramo.
Kiša nije obeshrabrila posetioce da već oko 19 sati počnu da masovno pristižu prve večeri. Međutim, vremenske prilike su izazvale određene tehničke probleme. Tačnije, dva od tri cashless punkta koji su se nalazili unutar kruga festivala nisu radili nešto više od sat vremena na početku večeri. Punkt koji je bio ispred kapije je ostao funkcionalan. Ovo, doduše, ništa nije značilo posetiocima koji su već ušli u krug Arsenala jer izlasci nisu dozvoljeni nakon što se jednom uđe unutra. Nesvesni situacije unutra, mnogi drugi posetioci nisu iskoristili priliku da uzmu svoje kartice na punktu ispred. Sve ovo je doprinelo da masovan broj ljudi kasnije formira redove na unutrašnjim punktovima u kojima se stajalo i do skoro sat vremena.
Ovi redovi su, takođe, otežavali kretanje ostalih posetioca između stage-eva. Kroz celo veče, pred posetiocima je bio izbor – čekati u redu i birati koji nastup propustiti ili ostati bez mogućnosti da kupe hranu i piće. Naredna dva dana, organizatori su omogućili posetiocima da tokom celog dana pribave i dopune svoje kartice na punktu ispred kapije Arsenala.
Sa druge strane, izvođači su bili odlični, a nastupi fenomenalni. Neću se mnogo osvrtati i ponavljati ono što ste već mogli da čitate u prethodnim izveštajima.
Da se razumemo sad – prema komentarima na društvenim mrežama, kao i onima koje smo zabeležili tokom samog festivala razgovarajući sa posetiocima, kao što rekoh, mišljenja su pomešana i podeljenja. Šta to znači?
Mnogo pre početka festivala, komentari na mrežama nisu iskazivali preteranu pozitivnu reakciju na neke od izvođača koji su nastupali ove godine. Najsporniji su bili Čolić, Bijelo dugme, Mimi Mercedes, Lil Pump. Svaka čast svakome, no fakat je da se očekuje da profil ovakvog festivala dovodi prikladnije izvođače.
Posledica toga je sledeće – apsolutni kolaps pred, tokom i nakon nastupa Zdravka Čolića, što kao domino efekat dalje utiče na ostatak te večeri. Palaye Royal nastupaju sa 40 minuta zakašnjenja, Sivert Høyem sat vremena kasnije od originalno zakazane satnice, a Goblini oko 3:30, u cik zore, izlaze na binu. To ih svakako nije sprečilo da apsolutno pokidaju s nastupom.
Veliki broj ljudi je bio suočen sa nemogućnošću da uopšte uđe na prostor festivala, nebitno da li su tu bili zbog Čolića ili drugih izvođača. Masa ljudi je, na kraju, i odustala od ikakvog pokušaja da uđe. Jedan broj ljudi se, tokom čekanja da uđe na festival, zatekao nasred pružnog prelaza u momentu spuštanja rampe jer nailazi voz. Pripadnici policije su morali da intervenišu kako bi se svi na vreme sklonili na bezbedno. Ogromni propusti, ili bolje reći selektivno popuštanje, organizacije na više frontova. Takođe i nepozanti uzroci daljih tehničkih problema u vidu nestajanja struje i gubljenja konekcije na video bimovima.
Optimalan broj pripadnika hitne medicinske pomoći, policije i vatrogasaca pratili su događaj kako bi se osiguralo da sve protekne u redu sa te strane. Međutim, apsolutno nedovoljan broj redara da isprati tempo prilivanja posetioca, kao i da u potpunosti efikasno vrši kontrolu ispred bina, u smislu ko je gde sa kojom propusnicom i pod kojim uslovima mogao da prođe.
Tu stižemo do selektivnosti koju pomenuh, a koja se ogleda u sledećem – jasno je da su mnogi bili uzbuđeni i zbog Čolića i zbog Bijelog dugmeta i zbog holivudskih zvezda, Dogstar. Skroz je u redu da Kijanu Rivs bude selling point ove posete jer je najpoznatiji domaćoj publici, ali promocija čitavog benda je valjda poenta ovde. Nigde ni pomena Roberta Mejlhausa za bubnjevima i Breta Domrouza na gitari i vokalu. Čak je u jednoj izjavi iz organizacije navedeno da Kijanu svira gitaru, a čovek cepa bas skoro trideset godina.
Uz sve to, imali smo i novinarsku patku da će Kijanu potpisivati svoj strip, što je logistički bilo gotovo nemoguće izvesti. Kako su drugi mediji objavili, sve je u potvrdnom obliku, osim jedne rečenice koja navodi da se organizacija trudi da ovo dogovori sa Rivsom. Logistički gotovo nemoguće jer je Dogstar već bio na putu za Italiju, gde su nastupali 29. juna. Još jedan dokaz kako je ove godine isključivo bio bitan publicitet po svaku cenu.
Elem, nazad na temu. Najsporniji momenti oko ove selektivnosti koju pomenuh svakako bejahu vezani najviše za nastupe Dogstar-a i Čolića. Evidentno je bilo da su određene propusnice bile uručene osobama kojima nije ni bilo mestu tu, samo kako bi mogli što bliže da priđu izvođačima.
Problem tokom nastupa Dogstar-a je taj da u okviru prve tri pesme, što važi za sve nastupe na Main stage-u, kada bi fotoreporteri trebalo da imaju slobodan prilaz ispred bine kako bi zabeležili događaj, dešava se da ispred bine imamo četrdesetak osoba, od kojih je samo desetak sa fotoaparatom u rukama. Druga stvar je što je i veliki broj reportera bio zadržan na ulazu koji vodi do Main stage-a uz reči da mora da se čeka, dok nastup naveliko odmiče.
Nekako najveća ironija u celoj ovoj priči je da redari nisu mogli da propuste ni zvaničnog fotografa iz same organizacije festivala. Ovo smo zatekli kada smo napokon uspeli da priđemo bini i videli sve ljude sa propusnicama reportera i fotografa naguranih ispred bine, a niko od njih zapravo sa fotoaparatom u rukama. Redari su i fotografa iz organizacije i ostale koji su tek u toku treće pesme pušteni da prođu morali da zadrže i odbiju prilazak ispred bine iz bezbednosnih razloga, obzirom koliko je ljudi već bilo tamo bez realne potrebe ili zvaničnog posla.
Kasnije je ovo dovelo do intervencije stage menadžera, koja je za svaku pohvalu. Avaj, ova nesuglasica organizatora i odgovornih na licu mesta bi trebalo da je raščišćena i pre nego je do ovakvih situacija uopšte došlo.
Na istu temu, što se Čolića tiče, izgleda da su VIP karte i propusnice bile beskorisne onima koji su ih kupili, jer po svedočenjima onih koji su uspeli da do lože stignu, u nju da uđu, nisu mogli. Sama gužva je uzrokovala da se jednom broju ljudi sloši, a više osoba je moralo da bude medicinski zbrinuta zbog uganuća i gubitka svesti.
Dalje imamo pogrešne navode poput da Palaye Royale dolazi iz Los Anđelesa, a momci iz Las Vegasa. Možda ih pobrkali s Dogstar-om, naopaka je ta Amerika, veliko prostranstvo.
Dok smo još na toj strani sveta s izvođačima, upitno je zašto je Nik West nastupala na Garden stage-u, a ne na Main-u. Kraljica bas gitare koja je svirala sa bendovima kao što su Prince, Glee, Quincy Jones, Dave Stewart bi trebalo da na festivalu alternativne muzike ima mesto na glavnoj bini uz sve ostale zvezde. U svakom slučaju, reklo bi se da nije zamerila, a posetom i odazivom je bila zadovoljna. Više u intervjuu koji možete čitati ovde u narednim danima.
Zbog velikog broja nastupa na Garden stage-u, neki izvođači su bili suočeni sa požurivanjem od strane organizatora. Oni koji su na bini javno odregovali na požurivanje su Mortal kombat i Mimi Mercedes. Danak organizaciji, po svemu sudeći, za neadekvatno planiranje vremena spram broja izvođača.
Budimo realni, bendove poput Mortal Kombat, Ritam nereda, Savršeni marginalci, Despite the Noise… Nema poente ni pokušavati da se ograniče jer narod zna šta hoće kada uživa na svirkama ovakvih bendova. Uvek je prisutna želja za još samo jednom pesmom jer energija i ritam nose i ne može se tek tako zaustaviti.
Za ova četiri benda pogotovo moram da ponovim koliko su dobri bili, koliko naroda privukli i koliko su neverovatno dobru atmosferu napravili. To su nastupi koji jednostavno predstavljaju otelotvorenje one izreke „ritam pokreće“. Za Ritam nereda, jedan meni jako simpatičan komentar koji u prolazu čuh je Boban „domaći Hetfild“, pevač Metalike.
Da sumiram –
Izvođači koji i pripadaju na ovakvom festivalu, oni koji su pomenuti u prethodnim izveštajima – kapa dole, svima do jednog. Nastupi fenomenalni, interakcija s publikom bliska, energija puca na sve strane, 10/10.
Organizacija, kao i izvođači kojima nije mesto na festivalu alternativne i rok muzike – svi smo svesni da je smena generacija, da su došli neki novi klinci ili da ovi prethodni daju poslednje trzaje pred zatišje. Takođe, znamo i da se vremena menjaju i da stvari posle skoro jedne i po deceije nisu i ne mogu baš biti kao na početku i u potpunosti verni originalnoj premisi. Ono što možemo je da se potrudimo da odamo počast začetnicima festivala, Mikici pogotovo, trudeći se da ne dozvolimo da jedan spektakl alternativne muzike dozvoli da se ponovi šta se ove godine desilo. Eventualno pokrenuti neku akciju ili inicijativu za sanaciju prostora. Iako je kompleks Arsenala kulturno dobro i kao takvo se ne može dirati u smislu rekonstrukcija, ulice i asfalt bi i te kako trebalo da mogu.
Organizatori, budite kreativniji i trudite se da budete verniji srži ovog festival; Izvođači, ne prihvatajte pozive ako tip festivala nije tip muzike koju izvodite, nebitno koji je festival u pitanju. 2/10
Posetioci – iako su se organizatori potrudili da jasno obeleže mesta za odlaganje smeća, kao i da uključe pano za reciklažu, ne može se reći da je preterano ispoštovana sredina, jer je gomila ostala svuda po kompleksu.
Prva linija odbrane – redari, obezbeđenje, stage manadžeri, tonci, tehničari… Svaka čast i vama, narode, na snazi, energiji i pozitivi da uspete da sve ovo iznesete.
Do narene godine – kud koji, mili moji, videćemo šta će biti.
Još fotografija sa festivala pogledajte u prilogu. Galerija će biti uskoro dopunjena.
