Crveni Karton se vratio u daleku prošlost – objavio “Bekstvo u realnost”
Nešto više od dve nedelje prošlo je od zvaničnog publikovanja albuma “Zanat preživljavanja“, a Take It Or Leave It Records danas kompletira dosadašnji diskografski opus kruševačkih pank junaka, grupe Crveni Karton, puštanjem u javnost legendarnog prvenca “Bekstvo u realnost“…
Ovo izdanje svim njihovim pomnijim pratiocima predstavlja dragu uspomenu na gotovo pa tinejdžerske početke uz famozne prve hit singlove “Hoću da budem fenser”, “Lobotomija”, “Pica majstor”, “Sofija”, “Zelena pesma” – koji se i danas, petnaest godina nakon osnivanja, nalaze na standardnom repertoaru Kartona. Zanimljivo je i da se album “Bekstvo u realnost” tek sada u celini pojavljuje u punom zvučnom kapacitetu na digitalijama i pod etiketom zvaničnog izdavača.
Najpre je, pre decenije i po, snimljen Ep (Sofija, Hoću da budem fenser, Lobotomija, Rok trajanja), u studiju “Pirana”. Tadašnji gitarista i frontmen benda Sweeper Dandi Nešić radio je produkciju, a na tom snimanju se upoznaju sa saksofonistom Aleksandrom Rilakom Riletom, koji je u to vreme svirao u bendu Dab orchestra (preteča ZAA), koji ubrzo postave i saučesnik u Crvenom Kartonu. Nakon Ep-a ulaze u studio kod Zlatka Petkovića u Makrešanu, gde su u to vreme snimali svi KŠ bendovi, od Scarps-a do ZAA, i snimaju materijal koji je od danas pred publikom – “Bekstvo u realnost”.
iTunes: https://bit.ly/47LS7Y1 Amazon: https://bit.ly/3Wqeps5
Tidal: https://bit.ly/47rCGCX Spotify: https://bit.ly/3JAemqE
Deezer: https://bit.ly/43EkaGr
Lider sastava Stevan Pavlović ovako se danas seća tih vremena:
Sada shvatam da tih 13 pesama odlično oslikavaju period u Srbiji, u Kruševcu, te 2015. godine. Ono što je zabrinjavajuće je da se ama baš ništa nije promenilo. Kao u seriji “From”, vrtimo se u krug i nikako da izađemo iz istog. Neverovatno, ali još tada, pominjali smo rastući problem oko diskutabilnih vakcina, pevali o medijskom mraku, korupciji među političarima, partijskim knjižicama, maminim i tatinim sinovima koji su se debelo uvalili u sistem, nepotizmu, ali i obračnim problemima mladih bračnih parova, dotakli se i teme o iskorišćavanju mladih devojaka, borbi sa ličnim demonima, depresijom, apatijom… Prvi album prolazi jako zapaženo i bend kreće na turneju po Srbiji u svom, crvenom, Yugiću 55, sa dvogrlnim karburatorom, koga sam pazario za neverovatnih 750e. Ne pamtim mesto koje nismo obišli, od Vršca na severu, pa sve do Ladovice i Babušnice na jugu. U medjuvremenu sam zamenio karburator za standardni jer je gutao benzin kao aždaja. Kako smo se, nas petorica, smestili tada u taj auto, to ne znam. Ličili smo na klovnove, kada njih 20 izlaze iz fićke. Ko smo bili nas petorica u to vreme? Mikica Rus je bio bunjar, Mihajlo basista, a Prca, Rile i ja smo i dalje tu.
Na MMF– u (Međunarodni Muzički Festival) u Kruševcu osvajaju nagradu za najperspektivniji bend u Rasinskom okrugu, što im nije donelo nikakve benefite, sem ličnog zadovoljstva i samoostvarenja u polju muzike.
Ekipa sa prvog albuma se razišla posle kobne svirke u kragujevačkom Domu omladine, beše mart mesec 2011. godine.
