Dogodilo se na današnji dan: Bijelo Dugme objavilo “Šta bi dao da si na mom mjestu”

“Šta bi dao da si na mom mjestu” je album grupe Bijelo dugme iz 1975. u izdanju diskografske kuće Jugoton. Pjesme za album su napisane i pripremljene u Borikama, malom mjestu kraj Rogatice u Podrinju, a snimane su u Londonu novembra 1975. Album je prodat u više od 200.000 primeraka.

Snimanje albuma počelo je novembra 1975. godine u Londonu. Album je producirao Nil Harison, koji je prethodno radio sa Cockney rejects i Gonzalesom. Bas gitaru na albumu svirao je pevač Željko Bebek, pošto je bas gitarista Zoran Redžić povredio srednji prst neposredno pre početka snimanja albuma.

Tokom snimanja materijala, bend je snimio pesmu na engleskom jeziku “Playing the Part“, koja nije objavljena na albumu, ali se pojavila na promo singlu koji je distribuiran novinarima. Tekst pesme “Playing the Part” napisao je Dejv Taunsend. Izvršni direktor Jugotona Veljko Despot, koji je tokom snimanja albuma boravio sa bendom u Londonu, tražeći nekoga da napiše tekst na engleskom, kontaktirao je umetničku agenciju koja je poslala Taunsenda.

Muziku i tekstove za čitav album uradio je Goran Bregović, osim pjesme „Šta bi dao da si na mom mjestu“, čiji je tekstopisac bio legendarni sarajevski pesnik i televizijski voditelj Duško Trifunović.

Album je postigao veliki komercijalni uspeh u Jugoslaviji, pesme “Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac“, “Došao sam da ti kažem da odlazim“, “Ne gledaj me tako i ne ljubi me više” i “Požurite, konji moji” postaju hitovi širom zemlje i album se prodaje u više od 200.000 primeraka. Nakon prvih 50.000 prodatih ploča, Šta bi dao da si na mom mjestu postao je prvi jugoslovenski album koji je upisan u istoriju kao dijamantska ploča. Posle više od 100.000 prodatih primeraka, postala je prva platinasta ploča u istoriji jugoslovenske diskografije, a nakon što je dostigla tiražu od 200.000 primeraka, označena je jednostavno kao „dijamantska ploča“.

Odmah po izlasku albuma zakazana je početna promocija na novogodišnjem koncertu 1976. godine u beogradskoj hali sportova uz Pop mašinu, Buldožer i Cod kao predgrupe. Međutim, pet dana pred Novu godinu, bend je otkazao koncert zbog poziva da nastupi za predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK) u Zagrebu u okviru proslave Nove godine.

Nastup za osamdesettrogodišnjeg predsednika nije išao onako kako je bend očekivao, o čemu je Bregović pričao u raznim medijskim istupima nakon raspada Jugoslavije:

Po onome što smo saznali, razlog zašto je uopšte znao za nas bili su neki od njegovih unuka koji su voleli da pevaju uz „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac“, pa su njegovi savetnici zaključili da će mu se svideti da to čuje lično. Već smo svirali kada su Tito i Jovanka ušli u pozorište da zauzmu svoja mesta i za nekoliko sekundi se pokrio ušima jer nije mogao da podnese buku. To je bio momentalni signal predsednikovim ljudima koji su počeli da nas šuškaju: ‘Tiše, tiše’ nakon čega je ni minut kasnije usledila naredba ‘Prekinite sve’. Oterali su nas sa bine, i doveli operu i balet… To je bio naš nastup za Tita — dvadeset taktova muzike. Još jedan utisak iz te noći bila je erotska energija koju sam osetio kako visi u vazduhu u trenutku kada su Tito i Jovanka ušetali u pozorište. Prostor bekstejdža bio je pun balerina i pevačica iz hora i mogli ste da čujete jauke u ovom skoro histeričnom uzbuđenju…

U godinama nakon toga i Bebek se osvrnuo na nastup za Tita. 1976. godine, mesecima nakon nastupa, pričao je za časopis Džuboks o osećanjima koje je događaj izazvao u njemu. U objavljenom delu, pevač izražava oduševljenje što je dobio priliku da nastupi za „najpoštovanijeg i najdražeg sina naših naroda“, dok povlači paralele sa uzbuđenjem svog jedinog prethodnog ličnog viđenja Tita na Štafeti mladosti u Sarajevu. Međutim, tokom televizijskog intervjua 2018. godine, on se mnogo drugačije prisetio nastupa Bijelog dugmeta za Tita:

Naš menadžer (Vladimir) Mihaljek nam je rekao: ‘Zvali su iz Predsjedništva, morate za Novu godinu svirati za Tita u HNK u Zagrebu’, a mi smo bili u fazonu: ‘Dobro, ako moramo’. Problem je bio u tome što smo već bili najavljeni za veliki koncert u Beogradu koji će nam doneti ekvivalent od 100.000 dolara u današnjem novcu — veoma unosna suma za jednu svirku koja bi bila odlična za naš slabašan finansijski rezultat u to vreme . Ali Titovi momci su nas uveravali: ‘Ma ne, nema problema, nema potrebe da se osećate loše zbog otkazivanja svirke u Beogradu jer ćete ovde dobiti platu’. I bili smo plaćeni, ali je bilo samo 2.000 dolara. Pojavili smo se u HNK dan prije predstave i nismo smjeli otići do sutradan. Zaglavili su nas u podrum pozorišta, a obezbeđenje nije dalo da izađemo napolje niti da se krećemo po zgradi. U osnovi smo bili zarobljeni u podrumu HNK dva dana. Bacili su nas na scenu kao pacove, a onda nas odmah povukli sa nje posle kratkog izvođenja „Patim, evo, deset dana“. Bilo je ponižavajuće. Celo iskustvo je ostavilo veoma gorak ukus u mojim ustima. Što se tiče utiska koji smo na njega ostavili, on nije ni razmišljao o nama. Puhao je u lulu, pokazujući vrlo malo interesovanja za to ko smo i šta radimo.

U jugoslovenskoj štampi je bilo izveštaja da je nastup Bijelog dugmeta za Tita možda imao nešto, barem delimično, sa iznenadnim otpuštanjem menadžera benda Mihaljeka koji se desio nedeljama ranije. Mihaljeka su navodno u decembru 1975. kontaktirali Titovi predstavnici iz jugoslovenskog predsedničkog protokola koji nisu znali da on više ne predstavlja bend. Znajući da je Bijelo dugme već bilo rezervisano za unosan novogodišnji nastup u Beogradu i svestan da će verbalna obaveza prema Predsedniku Jugoslavije na ovaj ili onaj način morati da se ispoštuje (čak i ako je to značilo otkazivanje već dogovorenog beogradskog nastupa i bendu nanosilo veliku finansijsku štetu), Mihaljek je, kako se navodi, odlučio da uzvrati svojim bivšim klijentima prihvatanjem predsedničkog poziva iako nije bio ovlašćen da to učini. Govoreći o navodno podmukloj ulozi Mihaljeka u nastupu benda za Tita, novinar Dušan Vesić je rekao:

Čak i da je Mihaljek uspeo da se osveti tako što ih je naterao da izgube sav taj novac, on im je nesvesno učinio dugoročnu uslugu, jer sam taj čin nastupa za Tita poslao je snažan i implicitan signal svim izvršnim aparatčicima na jugoslovenskoj televiziji da je bend sada nedodirljiv kada su u pitanju TV nastupi u Jugoslaviji.

Rekordna prodaja albuma, kao i ogromna popularnost numere „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac” među svim slojevima jugoslovenskog društva, pored velike emitovanosti na jugoslovenskim radio stanicama, podstakli su režiserku Soju Jovanović da uvrsti ovu hit pesmu u njen TV film Televizije Beograd iz 1976. godine Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo.

Album se 1998. godine našao kao 17. na listi 100 najvećih jugoslovenskih rok i pop albuma. 2015. godine omot albuma Šta bi dao da si na mom mjestu zauzeo je 10. mjesto na listi 100 omota jugoslovenskog roka.

Članovi grupe
Željko Bebek – vokal
Zoran Redžić – bas-gitara
Ipe Ivandić – bubnjevi
Vlado Pravdić – sintisajzer
Goran Bregović – gitara

Tagovi: Bijelo Dugme, Šta bi dao da si na mom mjestu