Dogodilo se na današnji dan: Legendarni Žika Jelić napunio 81.

Živorad Žika Jelić rođen je 7.12.1942. godine u Šumaricama kod Kraljeva, gde i završava prvi razred osnovne škole. Nakon preseljenja sa porodicom u Beograd, školovanje nastavlja na Bežaniji. Želju za sviranjem dobija slušajući ploče Elvis Presley-a, Little Richard-a, Fats Domino-a kao i mnoge druge pionire R’n’R muzike.

Počeli smo da sviramo sada baš davne 1962. godine. Dragi je tada imao 15 godina. Otac je hteo prvo mene da okrene na neku drugu stranu, pa mu nije uspelo, a najviše mu je bilo krivo što se i najmlađe dete zarazilo muzikom. Ali samo da ti kažem, nisam ja Dragog nikad terao da krene tim putem, jednostavno je to tako pošlo.

Nastanku benda prethodili su Džentlmeni, koji su bili veoma popularna beogradska grupa. Nastupali su i pred predsednikom Titom za njegov rođendan, a tu priču ljudi mogu da čuju i u njihovom aktuelnom dokumentarnom filmu “Trenutak sna“.

Kad su oformili grupu 1970. godine, gostovali su na radiju Studio B kod Zorana Modlija, koji im je predložio, pošto nisu imali ime, da u diskoteci koju je držao u Zemunskoj sinagogi pitaju publiku kako da se zovu.

Tog 29. novembra 1970. godine Miroslav Stanivuk, jedan od prisutnih u diskoteci koju je u Zemunu vodio Zoran Modli, dao je predlog da se zovemo YU grupa i ja nisam dalje ni čitao ostale predloge. To mi je jednostavno bilo veliko, snažno, vrlo prepoznatljivo u to vreme i kada su Evropa i svet bili u pitanju. YU je bila skraćenica za Jugoslaviju, a u Jugoslaviji u to vreme uopšte nije bilo loše živeti. Naprotiv, bilo je dobro. Sve ove godine su prošle, izdešavalo se šta se izdešavalo i, od pre jedno 30-ak godina, kada je Jugoslavija prestala da postoji u onom smislu u kojem je postojala, taj naziv YU za mnoge danas znači neku vrstu nostalgije, za one koji su rođeni nešto ranije, a za mlade koje to interesuje mogu da saznaju kako je to bilo i šta se dešvalo u bivšoj Jugoslaviji.

Bilo je i momenata kada je predlagano da promene ime, međutim mi – Dragi i Žika, ali i ostali koji su dolazili i odlazili iz YU grupe, nikada nisu tako nešto hteli da urade.

Prva pesma benda, „Nona“, snimljena je krajem decembra. Pesma je inspirisana narodnom muzikom sa Kosova, čime YU grupa postaje jedan od pionira takozvanog etno-roka, kombinujući rok i elemente narodne folk muzike. Njihov prvi veliki koncert je u organizaciji šahovskog majstora Nikole Karaklajića i novinara Pece Popovića, urednika Radio Beograda i emisije “Veče uz radio”. Koncert je održan u pozorištu Dadov 21. 1. 1971. Tokom godine održali su veliki broj koncerata, uglavnom u Srbiji. Snimaju četrnaest pesama za potrebe Radio Beograda, deo tih pesama je kasnije objavljen na vinil singlovima. Sve kopije njihovog prvog singla „Nona“ prodate su odmah nakon objavljivanja, ali PGP RTB je odbio da objavi novi broj primeraka, i tako YU grupa prelazi u Jugoton.

Bend nastupa na festivalu Beogradsko proleće s pesmom „Tajna“. Pesme „Drveni most“, „Mali Medved“ i „Mala Džoj“ su dobro prihvaćene na svim njihovim koncertima. Leto provode na nastupima u prestižnom klubu Lanterna u Rovinju. U martu 1972. bend je otišao na turneju po Bugarskoj, tokom koje su održali četrdeset koncerata. S obzirom na činjenicu da je emisija Veče uz radio imala kultni status u Bugarskoj, publika je znala sve njihove pesme, ali jedan deo tamošnje javnosti bio je šokiran njihovim izgledom.

Nakon što su se vratili u Jugoslaviju, nastupaju na rok večeri Beogradskog prolećnog festivala, u dvorani Doma sindikata zajedno sa Korni grupom, Time i Mladi Levi. Zatim YU grupa nastavlja kao trio, ostaju braća Jelić i Ratislav Raša Đelmaš, kao novi bubnjar. Sledećih nekoliko godina nastupaju po celoj Jugoslaviji, gde dobijaju nove obožavaoce u Sloveniji i Hrvatskoj.

U februaru 1973. YU grupa odlazi u London i snimaju jedan demo. Veoma brzo im se ukazala prilika da naprave i svetsku karijeru, nastupili su u legendarnom klubu “Marki”, dobili od tamošnjih menadžera vrlo primamljive ponude, ali ih je srce vuklo nazad, u njihov Beograd:

Nikad nisam zažalio što nismo ostali u Londonu. Godine 1973. bili smo popularni u Jugoslaviji. Ponuda je došla u pogrešnom trenutku, a Dragog je najviše vukla nostalgija. Cela ta priča nam nije odgovarala. Morali bismo tamo da budemo početnici, a u Jugi smo bili na vrhuncu.

Vraćaju se u Jugoslaviju kako bi održali koncert u beogradskoj Hali sportova, i drže visoku poziciju na jugoslovenskoj rok sceni, bend je odbacio karijeru u Engleskoj.

U leto 1973. izdaju svoj album prvenac “YU grupa” koji će ostati zlatnim slovima upisan u istoriji diskografije ovih prostora. Pola veka nakon objave kultnog albuma, objavljeno je i bogato opremljeno vinilno reizdanje kultne ploče, sa ekskluzivnim fotografijama, tekstovima i remasterizovanim snimcima na 180-gramskom vinilu. Album je doneo i brojne hitove u bluz stilu: „More“, „Trka“, „Čudna šuma“, kao i kultnu baladu „Crni leptir“.

„Čudna šuma“ ima preneseno značenje – ona tretira debele, mršave, zle, naopake, oni koji vole da bocnu pa da pobegnu, predstavljeni su i kao miš i kao zec i kao medved i kao sova. Interesantno je deci zbog tih životinja koje se pominju, a sve to može da se prebaci i u ljudsko obličje.

Sa pesmom „Kosovski božuri“, nastupaju na Boom pop festu u Ljubljani. Početkom 1974, YU grupa izdaje svoj drugi studijski album „Kako to da svaki dan?“. Album je muzički raznolikiji, ali nema brojnih hitova kao prethodni. 9. novembra učestvovali su na Skopskom festivalu, gde su izveli pesmu “Neda“. Na kraju godine, Dragi Jelić je otišao na odsluženje vojnog roka. Godine 1975, najbolji jugoslovenski gitaristi sudeluju na koncertu Kongres rok majstora, na kojem su bili Žika Jelić i Đelmaš.

Dragi se vratio u junu 1975. Iste godine izdali su treći album, na kome se izdvajaju hitovi „Oprosti ljubavi“, „Novi zvuk“ i „Ja moram dalje“. U septembru 1976. je pušten kompilacijski album YU Zlato, na kojem se nalaze njihove singl pesme. Na Boom festivalu, u Beogradu, nastupaju sa pesmom „Sama“. Godine 1977. izdali su svoj četvrti studijski album „Među zvezdama“. Sledeći album “Samo napred“, objavljen je 1979, najpoznatije pesme su „Identitet“, „Udaj se dobro“, „Ideš mi na nerve“ i „Autobus za raj“. Na albumu su gosti poznati muzičari Laza Ristovski, Bebi Dol i Slađana Milošević. U vreme velike popularnosti novog talasa bendova u Jugoslaviji početkom 1980-ih, kao i velike popularnosti YU Grupe, dolazi do iznenadnog povlačenja grupe sa scene.

Grupa nije svirala nekoliko godina. O tome sam pričao hiljadu puta. Kombi s kompletnom opremom izgoreo nam je ’81. godine. A ja sam bio u njemu. Da ne širim priču, benzin mi je bio isprskao nogu, pa kad se vatra proširila od motora, plamen mi je obuhvatio nogu. Imao sam strašnu povredu. Od kolena do prstiju ostao sam bez kože. Nakon toga punih šest godina nismo svirali. Po povratku snimili smo ploču na kojoj je bila pesma “Od zlata jabuka”. Zahvaljujući toj pesmi i našoj originalnosti – jer ništa slično se nije pojavilo u međuvremenu – mesto na rok sceni kao da nam je bilo rezervisano i samo smo nastavili tamo gde smo bili stali.

Oko mene ljudi prožive život a da nikad nisu gledali u smrti u oči, a ja preživeh razne stvari. Za punih osam decenija života jedno pet ili šest, ma možda i više puta mogao sam da poginem. Preživeli smo požar kombija sa opremom. Struja me je na bini udarala dva puta: u “Crnoj mački”, na početku karijere, i 2014. u Foči. Nekoliko puta mogao sam da nastradam u saobraćaju, a ništa nije bilo mojom krivicom. Jednom me je na semaforu kod Sajma udario autobus otpozadi. Tu sam mogao da poginem. Drugi put me je udario pijani vozač, a treći put sam ispao iz automobila prilikom prevrtanja s Dragim. Najgore je bilo pre dvadesetak godina. Ne znam kako sam tada ostao živ i jedino mogu da zahvalim Bogu. A nisam vernik. Vadili su me iz slupanog automobila tako što su morali da ga seku. Sećam se glasa medicinskog tehničara koji je rekao: “Tebe je Bog pogledao, pa ti si živ!” Izgleda da je Bog rekao – tu si, na liniji, ali nećeš ispod nje i da ideš kod mene.

Tagovi: YU Grupa, Žika Jelić