Dogodilo se na današnji dan: Rodio se Janković – Karajlić

Nenad Janković, poznatiji po svom pseudonimu dr Nele Karajlić (rok muzičar, kompozitor, glumac, pisac i televizijski režiser), rođen je u Sarajevu 11. decembra 1962. godine.

Nele je kao dečak bio veoma nestašan. Svoj “doktorat” i nom de guerre Nele je zaradio od komšija vršnjaka, pošto su se svi oni u polušali identifikovali sa partizanima. Završio je Drugu gimnaziju u Sarajevu i upisao studije orijentalistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, ali je napustio studije, kada je postao apsolvent, zbog muzičke i TV karijere.

Ranih osamdesetih, sa ekipom iz kraja i škole, osniva rok grupu Zabranjeno pušenje, koja veoma brzo postaje svejugoslovenski fenomen. U isto vreme radi na Radio Sarajevu, kasnije i na Televiziji, satirično-humorističku emisiju “Top lista nadrealista“, koja ostavlja dubok trag na celokupnom jugoslovenskom medijskom prostoru. Jedan je od osnivača pokreta Novog primitivizma.

Nele se često upuštao u ono za šta je znao da će izazvati kontroverze i burne rasprave. Neke od ovih, poput čuvene epizode ​​posle Maršala, danas deluju zaista smešno, iako su izazvale dosta zabune u sistemu posle Tita. Pomenuti slučaj dogodio se 1984. godine, kada se tokom koncerta pokvarilo pojačalo, što je Nele prokomentarisao kao „Crko Maršal“, publika je prihvatila, a vlast je to protumačila kao ironičan komentar na Titov račun. Zbog toga su usledile neprijatne sankcije. Zanimljivo je da to zapravo nije Marshall pojačalo, već Vox.

Konferencije za štampu benda, koje su prethodile nastupima, često su imale formu debatnog kluba gde je Nele šarmirao novinare pre nego što je govorio o pitanjima, koja su varirala od fudbala niže lige do Manifesta Karla Marksa. To je delom bilo sredstvo publiciteta, delom društveno-političko pozorište.

Izvođački dr Nele Karajlić je verovatno bio prvi jugoslovenski rok frontmen koji je zauzeo zaista aktivan pristup pred masama. Koristeći u potpunosti scensku opremu, penjao se na njene zidove, skakao u publiku, skidao se, simulirao felaciju na mikrofonu, pokazivao srednji prst publici…

Neletova grupa je za kratko vreme postigla uspeh. Njihov prvi album “Das ist Valter” pojavio se u junu 1984. godine i ubrzo je postalo jasno da njihova popularnost neće biti ograničena samo na područje Sarajeva. Usledila je turneja po Jugoslaviji, zbog čega je veća pažnja usmerena na Neleta. On i njegovi momci odsvirali su rasprodati koncert u Hali sportova u Beogradu kapaciteta 6.000 mesta.

U narednih sedam godina Zabranjeno pušenje je snimilo još tri albuma, i održalo bezbroj rasprodatih koncerata, a nakon 1991. Nele i Sejo Sekon su odlučili da se rastanu i raziđu. Njihov odnos je uvek bio u srcu benda, jer su pisali tekstove i komponovali muziku za većinu pesama.

Okolnosti pod kojima je Zabranjeno pušenje prestalo da postoji, barem one prve, još uvek nisu sasvim jasne. U kasnijim intervjuima, Nele je izričito naveo da je Pušenje prestalo da postoji kada je Sejo 1991. rekao Neleu da više neće svirati u bendu i da to nema veze sa ratom. Naprotiv, Sejo sugeriše da se prestanak postojanja implicitno dogodio nakon Neletovog odlaska u Beograd u proleće 1992. godine, kada je počeo rat u Bosni i Hercegovini.

Jedini put kada je uzeo učešće u političkom životu, bilo je uoči prvih višestranačkih opštih izbora u SR Bosni i Hercegovini 1990. godine, kada je javno podržao Savez reformskih snaga Jugoslavije, koji je predvodio Ante Marković, predsednik Saveznog izvršnog veća SFR Jugoslavije. Ogranak Saveza u BiH je predvodio dr Nenad Kecmanović.

Početkom rata u bivšoj Jugoslaviji seli se u Beograd gde sa grupom Zabranjeno pušenje izdaje još jedan album, “Ja nisam odavle“, sa kojeg je pesma “Ženi nam se Vukota” u izborima brojnih TV stanica proglašena hitom 20. veka.

Za Radio-televiziju Srbije 1996. snima humorističku seriju “Složna braća“, koja će četvrt veka kasnije dobiti i nastavak..

Godinu dana kasnije Dr Nele Karajlić sarađuje sa filmskim režiserom i bivšim basistom Zabranjenog pušenja, Emirom Kusturicom, na saundtreku za film “Crna mačka, beli mačor“, odakle nastaje ideja o osnivanju grupe The No Smoking Orchestra. Grupa postaje svetski priznata i nastupa u svim većim gradovima. Dr Nele Karajlić svira u grupi The No Smoking Orchestra sve do 2011. Potom je bio glumac, reditelj i koscenarista serije “Nadrealna televizija”.

U prestižnoj operi Bastilja u Parizu piše libreto i igra u pank operi “Dom za vešanje” u režiji Emira Kusturice.

Napisao je 2014. godine knjigu “Fajront u Sarajevu“, a 2018. godine knjigu “Solunska 28“. Kao autor potpisuje i knjigu “FBI-Dosije Tesla“, krimi priču u stihu, po kojoj je 2016. izveden pozorišni multimedijalni performans u Beogradu, Novom Sadu i Banjaluci.

Za svoj prvi roman „Solunska 28“, dobio je Nagradu Momo Kapor, koju dodeljuje Zadužbina Momčilo Momo Kapor. Odluku o dodeli nagrade je doneo žiri koji su činili Muharem Bazdulj, Dragana Marković i Vule Žurić.

Dugoočekivana završnica trilogije “Solunska 28” – “O seksu, drogi i rokenrolu“, Dr Neleta Karajlića objavljena je 16. oktobra 2023, a pisac je na promociji istakao da je u Jugoslaviji osamdesetih godina najviše vredela pop kultura o kojoj piše. Treći deo trilogije “O seksu, drogi i rokenrolu” donosi priču Milana Jankovića rođenog na adresi iz naslova knjige, o tome kako je krvavi raspad Jugoslavije izbegnut zahvaljujući poverenju svih njenih naroda i narodnosti u večni – rokenrol.

Muzičar i pisac je podsetio da su prethodna dva romana govorila o jednom teškom periodu istorije Beograda i na mikroplanu istoriji porodice Janković koja je živela od kraja 19. veka na toj adresi Solunske 28.

Dok su ti romani pripovedali o vremenu Prvog i Drugog svetskog rata, ovaj treći deo govori, po mom skromnom viđenju, o najlepšem periodu ovog grada, a to su ’70-te i ’80-te godine 20. veka. Mi sada taj period sa ove tačke gledišta posmatramo sa velikom nostalgijom, kao neko zlatno doba, približio je Karajlić svoj završni nastavak planirane trilogije.

Dalje smatra da će istorija govoriti sasvim suprotno, da to nije tačno, “da su ’80-te godine bile pod ekonomskom i društvenom krizom, i na kraju je sve to eksplodiralo ratovima“.

Ipak, ocenjuje da “po čemu mi ’80-te godine pamtimo po dobrom, to je ta eskplozija popularne kulture“, o čemu govori novi roman “O seksu, drogi i rokenrolu”.

Nova knjiga prikazuje na koji način je živeo rokenrol u Beogradu osamdesetih godina iz vizure jednog svedoka saradnika. U pitanju je mladi ambiciozni menadžer koji se rodio na Dorćolu upravo u ulici Solunskoj 28. On je igrom slučaja dobio jedan fantastičan zadatak, a to je da napravi bend sa kojim bi možda mogao da spasi Jugoslaviju, zaintrigirao je Karajlić čitaoce i napomenuo da jedino o tome može da priča i dalje ne bi da otkriva o radnji romana.

Ako osim početka otkrijem sredinu i kraj, onda sigurno niko neće hteti da čita. Onda je bolje da ostavim ovako da visi u vazduhu. Dakle to je jedna priča o rokenrolu i priča o Jugoslaviji i njenom kraju ili početku. Zavisi na koji način se shvati roman i iz kog ugla se posmatra, analizirao je svoje delo Karajlić.

Pisac smatra da ono najbolje što je ostalo iz zemlje kakva je bila Jugoslavija, jeste njena – kultura.

Tu spada upravo popularna kultura – muzika, film, knjige, stripovi. Istina je da je sve to nadživelo zemlju u kojoj smo se rodili, i živeće verovatno još mnogo duže nego što smo mi i sanjali o tome. Mislim na nas koji smo bili deo te kulture, jer da mi je neko rekao da ću ja za 40 godina od moje prve ploče sa bendom Zabranjeno pušenje sedeti u SKC-u i govoriti o tome svima, kao danas, ja bih mu rekao da nije normalan.

On smatra da će publika sa trećim nastankom pomisliti da je u pitanju jugonostalgija, ali pisac smatra da je to “naravno zamka“.

Tačno je da ja ne mogu da pobegnem od jugonostalgije, jer mene za ovih 35 godina koliko više nema Jugoslavije, još uvek niko nije ubedio da je ovo što od tada živimo nešto bolje. Nikome to nije pošlo za rukom da mi pokaže da je bilo šta bolje od Jugoslavije. Međutim, ova knjiga se ne bavi jugonostalgijom, već pravom svakog čoveka i pojedinca da gleda na stvarnost i istinu oko sebe na svoj način. Glavna ideja na neki način i jeste da svako ima pravo na svoju istinu.

Tagovi: dr Nele Karajlić, nenad janković, O seksu drogi i rokenrolu, Solunska 28, Top lista nadrealista, zabranjeno pušenje