KaliKamo „zbija redove“ pred dolazak u Boogaloo 14. novembra
Plan benda je da objavi nekoliko live numera iz Močvare i Bulevar Booksa. „Lajava kera“ iz zagrebačkog kluba je već u etru, „Stratus“ će biti objavljen 12. novembra, a potom i „Šimike“ i „Gličer“ iz novosadske knjižare.
Poslednje dve godine, 2024. i 2025, bile su, i još uvek to jesu, godine ratova, gladi, genocida, cionističke propagande, zveckanja oružjem, ekonomskih turbulencija, inflacije, zastrašivanja nepodobnih, drugačijih, neshvaćenih, godine prevrtljivih političkih odluka, protestnih šetnji, policijske brutalnosti, napada na strane radnice i radnike, godine nasilja u porodici, nasilja nad ženama, nasilja u školama, godine apsurdnog ukidanja slobodnog umetničkog izražavanja, korporativnog divljanja, ekoloških katastrofa, devastacije prirode, istorijskog revizionizma, krvavih koruptivnih zločina, desničarskog ludovanja, loših izgovora, bestijalnih laži i totalnog pomračenja uma.
Koliko god sve ovo zvučalo zastrašujuće, baš kao što i jeste, to je, sa druge strane, idealno okruženje za kreaciju „reda duba i nereda punka“, odnosno „perkelt diska“, kako se definiše muzika koju stvara hrvatsko-srpski sastav KaliKamo.
Nakon sjajnog prvenca, realistično-apokaliptičnog albuma „Jedinstvo“, bend se okreće novim izazovima i projektima. Oni će, opet, biti zasnovani na zajedništvu sa braćom i sestrama, solidarnosti sa radnim i vrednim svetom, poštovanju i drugarstvu sa ljudima otvorenih očiju, ušiju i srca. Ili, kako to i sam bend sublimira: „Vreme je da zbijemo redove. Najgore tek dolazi“.
KaliKamo se aktivno sprema za dve novembarske svirke. Jedna će se održati 14. novembra u zagrebačkom klubu Boogaloo u sklopu Sound System Rendezvousa, prve takve večeri u gorepomenutom prostoru. Drugi nastup rezervisan je za 29. novembar i staro mesto zločina – AKC Nigdjezemska u Zadru. Muzička sekcija se sastaje jednom ili dva puta nedeljno i svira, improvizuje, razrađuje ideje, upucava instrumente… Miroslav Csatalinac a.k.a. Chakka Svraka, „crvena ptica zloslutnica“ i kreativni lider KaliKama, smatra da dve nove kompozicije benda imaju moć da uđu na novi album bez ikakvih kvalifikacija.
Ognjen i Roko su odsvirali i usnimili jedan sjajan album (Balkan Dub System), pa se i ta energija lagano pretače u sve što radimo. Roko još svira i sa Dunjom Knebl, Đuro aktivno bubnja u još nekoliko zagrebačkih sastava (Nemanja, Je Veux), a Dino je nezaobilazni faktor kada se priča o zvuku u Močvari. Čovek zna svoj posao i dobro ga je imati u timu. A ja sam pre par meseci pozvan u jedan uzbudljiv projekt, šiljim se za izlazak novog albuma sa bendom Joke iz Pariza, a imam i neku ideju za zbirku tekstova, ali sve u svoje vreme. Step by step… Ujedinjeni u različitosti, eto, to smo mi, ističe Chakka bez Zulua.
Poznata izreka kaže „Ne laje kera sela radi, nego sebe radi“. U KaliKamu bi želeli da se to promeni, jer „ako ne počnemo lajati sela radi, onda nam pomoći nema, jer selo gori i nema se vremena za bapske frizure“. Chakka uveliko priprema i apokaliptičnu zbirku poezije nazvanu „Gulag Diskont“, a ovo je prva od pesama u njoj:
Ali ne vredi, male su reči.
Šta znače postovi dečaka bečkih…
Nomada dokonih iz digitalnih čergi…
Nude se poslovi pod uslovima smešnim…
Ali ne vredi, male su reči…
Šta znače protesti obespravljenih ćerki…
Komentari otrovnih iz podruma svesti…
Ruše se mostovi na usponima teškim.
Osećam gorčinu u grlu danima
I prazninu koja naprosto me mami da…
Povučem se u tminu i gledam kako ginu
Svi što dečju igru prekidaju s rafalima…
U svakom srcu gore svetla, a u mome je restrikcija.
U blagom grču bes sedlam i borim se sa mislima.
Na sliku majke koja decu skriva pred vojnicima.
Kraj počupanih maslina u spaljenim borićima.
Jer gadi mi se svet što svoje bolesti ne leči.
I uvek se glatko razbolim pred Dnevnik…
Prošlost me opija, a sadašnjost me ne trezni…
I uvek se k’o Vlatko kasno setim pravih reči.
Ni meni se kao Baretu ogledalo ne smeši…
Magli se um kao staklo svaki sat kad krenu Vesti.
Na proboj zvučnih zidova i lavež pasa besnih
Krv mi se ledi i koža mi se ježi!
Ali, ne vredi i opet grešim.
Opet se lažem, opet se tešim…
Opet se povlačim, u tami drečim…
U tamu se oblačim da pred tamom klečim…
Ali ne vredi, ko može da spreči?
Genocidne namere džukela besnih…
Gospodara oholih i sužnjeva bednih…
Slepih bulumenti za sivi dom spremnih…
A svet žmuri iz obesti i pakosti.
Lagano učahuren u miru i jednakosti…
Teško anesteziran, ujedinjen u gadosti.
Valovi sablasni mržnje prema mladosti.
Zakrpane koncima deke pune stenica
u zapaljenoj bolnici, proširenih zenica.
Polupanim loncima maše gladna dečica
Kraj pocepanaih zastava i zgaženih lubenica.
Jer gadi mi se svet što svoje bolesti ne leči.
I žuč kroz display staklo kad ucuri u dnevni….
Stanje ratno i pregovori teški…
I uvek se kao Vlatko kasno setim pravih reči.
Ni meni se kao Baretu ogledalo ne smeši…
Magli se um kao staklo svaki sat kad krenu Vesti.
Na negirani genocid i na palež masa gnevnih.
Krv mi se ledi i koža mi se ježi!
Rock expressije mladog Rogošića: Elvis Jr. Kurtovich – Put za Gvantanamo (2018)
