Kao da je bilo danas: Luna – Nestvarne stvari
Kultna novosadska grupa Luna je na današnji dan 1983. godine završila rad na prvom i jedinom albumu koji je početkom naredne godine objavio Helidon pod nazivom “Nestvarne stvari”.
Legenda o novosadskoj Luni uvijek je bila upadljivo različita od drugih velikih priča iz zlatnih godina jugoslavenskog novog vala. Nastala je iz jednog malotiražnog albuma, rijetkih pojavljivanja na televiziji i svega petnaestak koncerata pa se baš nikako nije mogla uklopiti u zajedničke uspomene na slavnu novovalnu epohu.
S druge strane su nepokolebljivo stajali oni koji su ranih ‘80-ih godina na bilo koji način okusili muziku grupe Luna. Premda je Bale (gitarist) s grupom Pekinška Patka ranije snimao za Jugoton, odmah se pokazalo kako Siniša Škarica nije nimalo impresioniran grupom Luna. Jugotonovi novovalni aduti, tijekom vremena su postizali velike tiraže i zlatne ploče pa nekomercijalni sastav s pjesmama ‘Luna je ogledalo Lune‘ i ‘Balder na prozoru‘ tu nije imao što tražiti. Međutim, na kratkoj hrvatsko-slovenskoj turneji zapazio ih je Marko Brecelj i nagovorio urednika izdavačke kuće Helidon Borisa Belea da im objavi album.
Za snimanje su dobili najbolje moguće uvjete u beogradskom studiju Aquarius, s producentom Sašom Habićem koji je iz njih doista izvukao maksimum, iako, po njegovim riječima, grupi i nije bio potreban producent, pošto su u instrumentalnom dijelu bili uvježbani do maksimuma. Bale je pokidao gitaru, Firči rasturio bubnjeve, ali Tišma (vokal) nikako nije uspijevao izvući pjesmu “Okean” pa je uskočila Mina (klavijature) i iz prve snimila intrigantnu vokalnu izvedbu.
Album “Nestvarne stvari” zvučao je kao jedna od rijetkih ploča domaće proizvodnje koja se može staviti u kontekst izdanja grupa (uzora), poput Siouxie & The Banshees, Joy Division ili Echo & The Bunnymen, ali Luna se zbog prejakih tenzija između Baleta i Tišme ugasila odmah nakon izlaska iz studija, pa je Helidon objavio ploču u simboličnoj nakladi od 920 primjeraka.
U recenziji “Nestvarnih stvari”, objavljenoj u jednom rock časopisu iz devedesetih godina, Dragan Kramer je pisao:
Srce novosadske novotalasne scene s početka osamdesetih, Luna, je u par sezona svog napornog života koncentrisala kvalitete koji je kasnije u raznim glasanjima godine čuvaju kao favorita najnaprednijeg dela ovdašnje RnR kritike. Strukturno, od uobičajenih pop-formi u pozadini, čudne Lunine pesme vanrednim muzičarskim sposobnostima i zamislima razorene su u pravoj meri. Toliko da odišu ubitačnom lepotom kriptično sažetom u simbolične, na svoj način ponekad i religiozne stihove modernog pesnika i rock veterana Slobodana Tišme.
Rijetki sačuvani (originalni) primjerci danas se prodaju na eBayu čak za 350 dolara.
Na sreću, 2020. godine je “Šareni Dućan” ponovno objavio LP za sve sretnike koji su je propustili u vrijeme originalne objave ili one koji su iz tko zna kojih razloga svoj original tako lako odbacili iz svoje kolekcije.
Foto: Predrag Popović
Artur (Slobodan Tišma), vokali
Balder (Zoran Bulatović Bale), gitara, prateći vokali
Firchie (Ivan Fece), bubnjevi
Jasmina Mitrušić, sintesajzer, prateći vokali
U martu 2017. uoči promocije monografije o Luni Slobodan Tišma je za ZTZ Media progovorio o tim sada davnim vremenima:
Oni su mene spasli, ko zna šta bi sa mnom bilo, da li bih uspeo da se bavim umetnošću. Oni su mi pomogli da preživim. Između nas je postojala velika empatija, ljubav, zaista smo se voleli. Bio sam puno stariji i ipak su me prihvatili, i pored zezanja „deda“, tu nema vređanja, bilo je dobronamerno.
Zašto ste se posvađali?
Bale i ja smo se posvađali oko autorstva. Priznajem, ja sam kriv, ispao sam matora budala. Bio sam frustrirani, propali pesnik i video sam utehu u bavljenju muzikom i rokenrolom i krenuo je neki uspeh „Lune“. Onda sam se napalio da sam ne znam ko i onda je počelo „šta je ko napravio“, pitanje autorstva, što je bilo besmisleno. Razumem da je Baletu bilo stalo, puno je uložio i „Luna“ je sigurno više njegov projekat nego moj. Ja sam imao „La Stradu“, gde sam plasirao autorski rad. Ovde nije bilo razloga za to. Trebalo je da pređem preko toga i prihvatim njegove zahteve, a ne da delimo instrumentalnu muziku, vokalnu muziku, gluposti.
Rekli ste da je s Baletom ipak bilo teško izaći na kraj?
Uz monografiju se dobija album „Nestvarne stvari“. Najvrednija je muzika, instrumentalna pre svega, to je Baletov rad pre svih. Izvanredno je urađeno, majstorski. Firči ga uvek optužuje da je bio diktator, ali to je najvrednije. Ti aranžmani, to je ozbiljan umetnički rad. Ne pravim se sada važan, moj doprinos je minimalan, moji su tekstovi hajde da kažemo, a nisam zadovoljan ni sa tekstovima. Pravljeni su programski, znao sam tačno šta treba da uradim, kakav tekst muzika zahteva. To je različito od onoga što sam pravio za La Stradu, koja je bila više moj osećaj, ovo je bila nova psihodelija i to je koliko-toliko pasovalo.
U redu, ali usuđujem se reći da je danas klasika.
Neki nivo ima sigurno. Ipak, tekstovi nisu ništa posebno u odnosu na muziku koja je izvanredna.
