Ludwig Ludwig objavio novi singl “Gvozd”
“Zvuci iz krošnje ’26” je audio-video live kompilacija kruševačkih bendova koji vežbaju, nastupaju ili džemuju u AKC “Gnezdu”, među njima i proslavljeni kruševački dark vejv duo Ludwig Ludwig
Na kompilaciji su učestvovali, uz Ludwig Ludwig: Crveni Karton, Treća Smena, Arson, Telescope, Ukor, Stavros, Skolopendra, Eleven, Ryan and The Ghetto Dogs, F-037, Gnezdo FM i Gnomad. Snimanje, miks i master audio – Marko Cvetković; snimanje i edit videa – Nenad Dimitrijević.
U nastavku pročitajte šta o novoj pesmi “Gvozd” promišlja Ljubiša Jovanović, frontmen grupe Ludwig Ludwig:
Prinuđen sam da evociram uspomene, ali i da duboko zaronim u arhetipsko sećanje. Između Lotreamonovih Maldororovih pevanja i Gvozda dogodila se svesna fluktuacija — prelaz koji je otvorio niz novih puteva. Upravo u tom međuprostoru spoznao sam da sam Isidor. Nakon tog čitalačkog iskustva otpočeo je moj sunovrat. Govorim to bez zadrške, jer je neumoljiva istina: to saznanje je moju gordost uzdiglo do metafizičkih visina. Odvelo me je na najvišu moguću planinu koja je u svom podnožju bila siva, da bi potom potpuno ozelenela… sećam se, ulaznicu za taj uspon platio sam Crvenom knjigom.
To je bio prvi san. Drugi mi je prorekao očevu smrt. Neposredno nakon toga, konfrontirao sam se sa suštim zlom. Nikada u životu nisam pomislio da je takav susret moguć. Svestan sam da to zlo sebe ne doživljava fatalnim; upravo u tome leži njegova esencija — ono nema svest o sopstvenoj destruktivnosti.
Ako je istorijski Isidor ostavio svoja Pokajnička pisma, onda ja — kao njegova reinkarnacija rođena iz pepela Maldororovih pevanja — logično, nisam mogao napisati drugačiji tekst od poeme GVOZD. Ovo je, brate Rizi, moja konačna ispovest. Odlučio sam da je kucnuo čas da je nekome poverim. Zašto baš tebi? To ostaje misterija. Isidor spoznaje kroz mene, a ja kroz njega, jer sva životna raskoš na kraju dođe na naplatu — iznenada, nenajavljeno, zauzimajući fiksnu poziciju tek u trenutku kada joj uzvratim pogled. To nije način na koji se svet razume; svet ima ukus topljenog metala u ustima.
Kada je Sale komponovao muziku, znao sam da je trenutak da progovorim. Bilo je vreme da zatvorim krug koji teži beskonačnosti, da svu tu patnju, kojoj sam se nekada divio, nanesem na sopstvene rane i konačno ih zacelim. Sale je moj Demijan, mada ne uvek i ne konstantno.
Gvozd danas sija intenzitetom kvazara. Toliko bih imao da kažem: sva je bol predodređena za svojevrsno uživanje. Nekome je udeljena topla kupka i mirisno cveće, a nekome je suđeno da je puni sopstvenim suzama. Uzgred, zlo je savršeno u svojoj formi. Ono nema ni lice, ni naličje. Ništavilo je jedino dobro i njega ne treba isticati.
„Pomozi mi“, vikao sam nem, u želji da zagrlim sve zvezde i čitavu noć, ali put je bio paradoksalno krivudavo prav — i tako u nedogled. Sve do Sašine gitare i gvozdene oštrice pravde, zbog koje bejah proglašen krivim za delo koje nisam počinio, pored toliko drugih neokajanih grehova. Zato ovu pesmu posvećujem onima koji, raspeti između svetova, svedoče o čistoj patnji.
Gvozd je stigao.
