Otvaranje Legata Milana Mladenovića – omaž „dečaku iz vode“
(Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 5.11.2024.)
„Treba mi soba da primi pet hiljada ljudi sa dignutim čašama“, otpevalo je 40 mališana iz RocHoir Kids hora pod dirigentskom palicom Jovane Obradović i najavilo otvaranje Legata jedne od najznačajnijih ličnosti naše muzičke i kulturne scene osamdesetih i prve polovine devedesetih godina.
Kao da je bilo nekad, kao da je bilo tu… Tako je generalno izgledao ovogodišnji 5. novembar, sve samo ne radostan dan. Već 30 godina njegove oči boje meda nas posmatraju sa nekog definitivno boljeg mesta. Za to vreme, mi i dalje i sve dublje tonemo. I dalje teško shvatamo većinu poruka koje nam je ostavio i ne učimo ništa iz sopstvenih grešaka…
No, možda će tekuće i buduće generacije bolje razumeti te poruke zahvaljujući novootvorenom Legatu Milana Mladenovića. Na inicijativu Zadužbine Milana Mladenovića i uz stručnu pomoć Narodne biblioteke Srbije, veliki umetnik je konačno ušao i u „knjige“. Tamo gde mu je i mesto, tamo gde je odavno trebalo da bude.
„Rokenrol kapsula“, kako je stalnu postavku rukopisa, pesama, fotografija i drugih ličnih stvari Milana Mladenovića nazvao Vladimir Pištalo, upravnik Narodne biblioteke Srbije, posetiocima pruža bliži uvid u život i delo jednog od najznačajnijih rokenrol umetnika na ovim prostorima.
Legat Milana Mladenovića je spomenik našoj urbanoj podsvesti. Ali, ne samo podsvesti, jer da je bilo po Milanovoj pameti, nikada ne bi došlo ni do jednog od ovih ratova, rekao je Pištalo na otvaranju Legata.
On je podvukao da u Mladenovićevom delu značajnu ulogu igra književni jezik, te da najdragoceniji deo Legata čine upravo rukopisi tekstova, odnosno sveske i pojedinačni listovi.
Ova neprocenjiva zbirka sadrži veliki broj pesama, ličnu biblioteku sa oko 200 publikacija, fotografsku zbirku od 260 snimaka, kolekciju ploča i kaseta, muzičkih instrumenata, kao i druge stvari koje je Zadužbina Milana Mladenovića predala na čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije. Sve to je u jednu celiku uobličila Dobrila Denegri, istoričarka umetnosti i kustoskinja.
Odlučila sam da mi u kreiranju postavke vodilja budu Milanove reči. Uz autentične pesme mogu se videti citati u kojima on objašnjava kako se osećao u tom trenutku, kako je video određenu pesmu i, generalno, opisivao je stanje svoje svesti u tim trenucima, istakla je Denegri.
S obzirom da dolazi iz sveta likovne umetnosti, nju lično je, kako je navela, najviše dotakla slikovitost Mladenovićevih reči, odnosno njegova želja da tim rečima oslika neka dešavanja, momente i emocije.
Velike ovacije dobio je pisac, muzičar i muzički kritičar Aleksandar Žikić za opasku da najbolji sinovi jednog naroda dolaze iz rokenrola.
Takvi ljudi nemaju često priliku da se nađu u ovakvom okruženju i da se njihovo nasleđe slavi na način na koji od večeras slavimo Milanovo. On nam je ostavio mnoštvo razloga za ponos i kajanje. Otvaranjem ovog Legata razlozi za kajanje se ublažavaju, rekao je Žikić.
U rad je zvanično pušten i sajt milanmladenovic.com, na kojem će moći da se vide i materijali koji nisu u stalnoj postavci Legata, naveo je Nebojša Krivokuća iz Zadužbine Milana Mladenovića.
U Legatu ćete imati prilike da se upoznate sa drugačijim Milanom, da otkrijete nasmejanog, raspisanog i radoznalog Milana koji sluša neverovatnu muziku i piše neverovatne stvari. Ali, najvažnije je to što ćemo u tom prostoru ponovo biti u prilici da budemo sa Milanom nasamo, jedan na jedan, istakao je Krivokuća.
Milan Mladenović nam evidentno nedostaje, s obzirom na to koliko se njegova muzika i dalje sluša i koliko se piše o njemu, a o tome možda najbolje govori otvaranje ovog Legata, napomenuo je poznati muzički kritičar Petar Janjatović.
Bilo bi zanimljivo pretpostaviti kakvu bi on muziku sada pravio, ali bi sasvim sigurno bio veoma tužan zbog toga u kakvoj zemlji živimo“, istakao je Janjatović i dodao da je on lično najemotivniji prema albumu „Katarina II”, jer tada je prvi put prepoznao Mladenovićev poetski pristup.
Legat je zvanično otvoren i za posetioce, koji postavku mogu videti u radno vreme Narodne biblioteke Srbije – radnim danima od 8 do 20 i subotom od 8 do 15 sati.
