Rambo Amadeus: “Tribute samom sebi” ili Balada o prolaznosti
“Ajd vi, stariji, recite ovima mlađima kak’a sam ja legenda bio”
Bulevar Books koncert (Novi Sad, 16.02.2024.)
FAP mašina je svojevrsna metafora starećeg čoveka, onog koji oseća da dolaze mlađi, snažniji, prilagodljiviji i prete da zauzmu njegovo mesto pod suncem. No, ona je ujedno i simbol tradicije, žilavosti i beskompromisnog otpora zubu vremena. Mašina koja je svesnija i inteligentnija od nadolazeće veštačke pameti, pa tako svesna i neminovnosti odlaska na otpad, u sekundarne sirovine.
Nije nimalo lako biti FAP mašina u 21. veku. Limarija, mehanika, elektronika… Sve propada brzinom od četiri megabita u sekundi, pa je teško držati korak sa Ivecovim Stralisom i drugim drumskim aždajama… Kakvi kilometri na čas, brzina se tako merila u ono staro vreme. Sada je novo, lepše, digitalno doba. Nova normalnost, kako to predstavnici ovdašnjeg establišmenta vole da kažu.
Nije Rambo Amadeus slučajno napisao „FAP mašinu“, niti se ona slučajno našla na set listi prvog od dva novosadska koncerta u nizu u okviru „tribjuta samom sebi“. FAP mašina je svojevrsna metafora starećeg čoveka, onog koji oseća da dolaze mlađi, snažniji, prilagodljiviji i prete da zauzmu njegovo mesto pod suncem. No, ona je ujedno i simbol tradicije, žilavosti i beskompromisnog otpora zubu vremena. Mašina koja je svesnija i inteligentnija od nadolazeće veštačke pameti, pa tako svesna i neminovnosti odlaska na otpad, u sekundarne sirovine.
Sudeći po onome što se moglo čuti i videti na sinoćnjem koncertu u Bulevar Booksu, centralna referentna tačka Rambovog self-tribjuta bila je upravo prolaznost vremena. Što je i sasvim razumljivo, iz više razloga. Kada neko drugi radi tribjut Vama, teško da primećuje bogzna kakve mane u Vašem radu. Svrha tog tribjuta je veličanje i izdizanje nekoga u nebesa, do nivoa božanstva. No, iako je i sam božanstvo (Svjetski Mega Car), Rambo u self-tribjutu pristupa svom opusu sasvim objektivno i samokritično.
Da krenemo od samog benda i svirke. Da kojim slučajem ne znate ko je Rambo, već ga na ovom koncertu prvi put čujete i vidite u životu, zasigurno biste pomislili „jebote, kakva dobra fank žurka“. Nezaobilazni deo šou programa su i Rambove fore i fazoni, ali muzičkom performansu benda jednostavno nema šta da se prigovori. RASMC je oko sebe okupio plejadu vrsnih muzičara koji su sinoć više nego pošteno zaradili ’lebac, a to se može reći i za samog Ramba, koji je dobrano iscedio svoj Fender Telecaster.
Svirati fank na ovom nivou zahteva veliku muzičku zrelost, osećaj i uvežbanost. To, opet, zahteva vreme (čitaj: godine), koje neumitno prolazi. Kao što rekosmo, stand up filozof (kako je Rambo sam sebe nazvao) imao je svoje svetle momente, ali je mnogo veći fokus bio na muzičkoj predstavi. Mega Car je dobro sagledao sve svoje kvalitete i mane, te publici isporučio ono u čemu je najbolji, uz maksimalno iskorišćenje kapaciteta i vremena. Samim tim, on je i obesmislio tribjut, s obzirom da je sinoćni nastup bio bolji od originala. No, kako sve vreme govorimo o originalnom Rambu, više se i ne zna šta je original, a šta tribjut, pa je najpravednije reći da je u Bulevar Booksu sinoć nastupio Rambo 2.0 Amadeus.
Kako je ceo bend bio na visokom nivou, nije baš poželjno izdvajati bilo koga. No, eto, da pomenemo gošću iz Rijeke koja je bila u ulozi vanzemaljca sa albuma “O, tugo jesenja”. Ona je verno prevodila Rambove reči na marsovski, vanzemaljski jezik podsetivši na popularnog robota R2-D2 iz serijala “Ratovi zvezda”. Devojka zaista ima fantastične glasovne mogućnosti i ostaje žal što nismo čuli njenu interpretaciju Norvežanke iz numere “Laganese”. No, možda će tu privilegiju imati posetioci večerašnjeg, drugog koncerta u popularnoj knjižari.
Rambo je imao sijaset referenci na starenje i prolaznost vremena. “Ajd vi, stariji, recite ovima mlađima kak’a sam ja legenda bio”, izgovorio je u jednom momentu, istovremeno se vajkajući što mi u Srbiji ne negujemo filozofiju “lepote starenja” kao što to čine Japanci. “A šta meni fali što imam 60 godina”, upitao se on i ispričao priču o simpatiji iz škole koja ga ni onda, a ni nedavno na 40 godina mature nije… ni dva posto.
Ne mislim da Rambu išta fali, daleko od toga. I dalje dobro svira, ima dobru “žvaku”, raja se pali i žari kada ga čuje, lagano rasprodaje većinu svojih koncerata… No, zajebana stvar je taj self-tribjut, jer čovek onda krene sa detaljnom rekapitulacijom, a tada mu se svašta mota po glavi. “Vrijeme teče, život je kratak, guska se peče, a meni će batak”, da citiramo umetnika. Pa, pošto je batak i dalje na meniju, nema razloga za sekiraciju. Ćeraj, Rambo, i ne gledaj u tahograf. Motor u tvoga FAP-a i dalje dobro vergla, tako da još nisi zreo za penziju.
