Re-Connected (izveštaj & foto galerija)
Koncert Stereo MC’s u Hangaru (Beograd, 30.11.2023.)
Bilo je zadovoljstvo videti sijaset generacija, pa čak i cele porodice, kako se njišu i pevaju uz „Lost in music“, „Elevate my mind“, „Creation“, „Deep down and dirty“ i druge hitove benda koji su obeležili prelaz iz devedesetih u treći milenijum. U nekim momentima imao se utisak da, zapravo, publika izvodi set listu, a da Rob Birch samo diriguje poput Herberta fon Karajana.
Nipošto ne potcenjujem uticaj i značaj elektronike, jer i sam u njoj ponekad potražim odmorište od rokenrola. Beogradski Hangar je uglavnom poznat kao dom techno, house i dance muzike kakvu stvaraju Ellen Allien, Boris Brejcha, Hot Since 82, Adam Beyer, Deborah De Luca… No, čini mi se da u Luci Beograd odavno nije bilo „kurentnije“ robe, i to po diskontnoj ceni. Da li vam pada na pamet neki bend ili umetnik koji je sposoban da napravi transgeneracijsku konekciju koja obuhvata nekoliko decenija? Dobro, Rolling Stones… Ali, da se ne lažemo. Zagrižene fanove Stonesa možemo komotno spakovati u dve dekade. Dobro, tri… Ali, ono što sam prethodne večeri video u Hangaru više nego prijatno me je iznenadilo: publika u rasponu od 50+ do 20- godina. I niko ne blene kao tele u šarena vrata, već svi u dobrom raspoloženju, plešu, pevaju… Svi znaju gde i zašto su došli. Stoga, možemo da zaključimo da je Stereo MC’s ispunio svoju misiju. They finally got us all „Connected“. Again!
Oni koji su imali tu privilegiju i sreću da prisustvuju prvom koncertu britanskog benda u Srbiji (7. decembar 2001. godine) kažu „da se Hala sportova (na Novom Beogradu) više nikada neće ponoviti“. I neće, to je sasvim sigurno. Iznureni višegodišnjom izolacijom, bombardovanjem, demonstracijama, borbama sa ličnim demonima… mladi u Srbiji su vapili za ponovnom konekcijom sa Evropom i svetom. A ko je mogao da bude bolji egzekutor takvih želja nego bend koji je devedesetih bio na vrhuncu popularnosti, naročito nakon kultnog albuma „Connected“ iz 1992. Bend čija pesma „Fade Away“ sa istoimenog albuma je bila jedna od himni studentskih protesta i motivisala mlade da istraju u borbi za slobodnu Srbiju. Bend koji ume da vas digne na noge i kada je u svom najsporijem modu. O samom koncertu iz 2001. reći ću samo to da mu je prisustvovalo oko 8.000 ljudi, bar 20 odsto više od onoga što je Hala sportova u to vreme mogla da primi. To je bio jedan od retkih koncerata za koji sam kartu morao da kupim od tapkaroša, a svedočio sam i tuči između dva momka koji su se borili za naklonost preprodavca i nudili besomučne sume novca, kao poludeli bogataši na aukcijama. Akustična kao retko koji prostor u Srbiji, puna toliko da pepeo cigarete nema gde da padne, Hala sportova je bila svedok istorije i oslobađanja godinama taložene energije srpske mlađarije. Bend je više puta izašao na bis, a glavni vokal i zaštitno lice benda Rob Birch našao se u čudu videvši da svi uglas pevaju bukvalno svaku pesmu benda i okupljene nazvao „manijacima“. Definitivno, taj koncert Stereo MC’s označio je povratak u život za mnoge od prisutnih.
A sada, povratak u budućnost… U kojoj je Stereo MC’s imao još nekoliko nastupa u Srbiji, ali nijedan samostalni. Poslednja dva bila su pod otvorenim nebom (Beer Fest 2017. i prednovogodišnja žurka ispred Narodne skupštine, 30. decembra 2018.). Na osnovu dosadašnjih iskustava očigledno je da bendu više prija zatvoreni prostor, po mogućstvu skučeniji i intimniji, s obzirom da Birch insistira na konstantnoj interakciji sa publikom. Od poslednjih nastupa u Srbiji došlo je i do izvesnih promena u samom bendu. Nažalost, dugogodišnji bubnjar Owen If (Ian Frederick Rossiter) preminuo je u julu prošle godine, a bend je kraći i za jedan ženski vokal, s obzirom da Aina Roxx više nije u Stereo MC’s. No, fenomenalna Cath Coffey je svojom energijom, plesnim i glasovnom mogućnostima učinila da se taj nedostatak uopšte i ne primeti. Naravno, ključni „igrač“ u celoj priči je „The Head“ (Nick Hallam), a o Robu Birchu… Pa, šta reći za čoveka koji neprestano skače i tetura se na sceni poput čigre, iako je ušao u šezdeset i treću godinu života.
Stereo MC’s je definitivno ispucao svu energiju iz svojih baterija. Bilo je zadovoljstvo videti sijaset generacija, pa čak i cele porodice, kako se njišu i pevaju uz „Lost in music“, „Elevate my mind“, „Creation“, „Deep down and dirty“ i druge hitove benda koji su obeležili prelaz iz devedesetih u treći milenijum. U nekim momentima imao se utisak da, zapravo, publika izvodi set listu, a da Birch samo diriguje poput Herberta fon Karajana. To je definitivno njegova uža specijalnost, da vas u stilu majstora hipnoze ubaci u downtempo mod, ali vas ne uspava… A sledeće što doživite je „watch your spirit rise“, dok noge poskakuju same od sebe. Na kraju imate utisak da biste tako mogli još dva sata, koliko je koncert i trajao. Mi bismo možda i mogli, ali treba imati milosti prema Birchu koji je istrošio i poslednju kap iz svog rezervoara. Na kraju, sve pohvale Strangefearu za odličnu organizaciju koncerta, u svakom smislu reči. Ozvučenje je bilo odlično, prostor dovoljno prostran i komforan, kako za bend, tako i za publiku, uz više nego profesionalne uslove za predstavnike medija. Samo neka Bircha i Hallama posluži zdravlje, pa da dočekamo još koju „konekciju“ sa Stereo MC’s. A ko zna, možda se još koja generacija navuče na zarazne melodije harizmatičnih Britanaca…
