Rokstrvce: Muzika koja premošćuje obale
U Arilju će 22. i 23. avgusta prvi put biti održan rok festival pod nazivom Rokstrvce. Iza svega kao i obično stoje entuzijasti, odnosno nekoliko mladih ljudi iz Arilja koji smatraju da je u ovom vremenu u kojem su sva dešavanja na polju kulture skrajnuta i gde kič zlokobno izviruje gotovo iza svakog ćoška, potrebno ponuditi nešto drugačije, nešto zbog čega se vredi boriti i uložiti maksimalan trud
Radomir Obradović, jedan od organizatora, kaže da je ideja o pokretanju festivala nastala sasvim slučajno, kada je sa par svojih prijatelja rešio da konačno realizuje nešto što je kod njega bilo prisutno već dugi niz godina. Iz te njihove želje iznikao je projekat koji je apsolutno na volonterskoj osnovi.
Interesantno je da je festival na neki način počeo sam od sebe da se razvija i dospeo je u mnogo veće okvire nego što su to i oni sami u početku mogli pretpostaviti. Ideja im je sinula kada su se jednom prilikom našli na reci Rzav, odnosno onom delu koji Ariljci nazivaju Uski Vir. Na tom mestu se i u okviru poznate manifestacije Arlem već godinama održavaju koncerti, ali tu svakako nije prisutna alternativna muzika, što je ekipi koja je planirala pokretanje ovog festivala bio primaran cilj. Kasnije im se priključilo još par prijatelja pa su rešili da konačno zajednički ostvare sve ono što su godinama želeli.
Jedan od onih koji su se nešto kasnije priključili je i Bratislav Luković, što je bilo važno s obzirom da on već imao određenog iskustva oko organizacije ovakvih događaja. Po Bratisavljevim rečima on se priključio samo četiri-pet dana kasnije ali je ubrzo shvatio da je dosta toga oko samog festivala već bilo osmišljeno, već su se manje-više znali bendovi koji će nastupiti, šest-sedam ih je već bilo u opticaju, plus još nekoliko imena koji su se provlačila kao nekakva potencijalna mogućnost. Kako sam kaže, Radomir je već zaokružio čitavu priču, samo je sve to trebalo malo uokviriti, odnosno trebao im je neki oblik liderstva što bi ih usmerilo na pravi put, kako za ovu, tako i za sve naredne godine. Lukovićevo iskustvo potiče iz činjenice da je nekoliko godina bio direktor Turističke organizacije u Arilju, pa je samim tim već organizovao slične manifestacije, mada one nisu bile u ovakvom obimu.
U početku, njihova ideja je bila da tih šest-sedam bendova nastupe u jednom danu, što svakako nije najbolja zamisao jer bi program u tom slučaju trebao da počne već u 17h, pa su se dogovorili da sve to ipak podele na dva dana, odnosno “tvrdi petak” i “mekanu subotu” kako su sve nazvali, a do konačne potvrde da će svih osam izvođača nastupiti tokom dve večeri festivala došli su zahvaljujući maksimalnoj saradnji koju su imali između sebe. Takođe, želeli su da ovaj događaj ne bude usmeren samo na ljude koji slušaju i vole rok muziku već i da drugima ponude nešto što će im privući pažnju i što će im prijati u ovim vrelim letnjim danima.
Upravo sa takvom idejom krenuli su u realizaciju festivala, odnosno bila je prisutna želja da naprave program za što je moguće širu publiku. Na moje pitanje da li su se uplašili finansijske konstrukcije, s obzirom da je za ovakve manifestacije ipak potreban ozbiljan novac, Radomir je odgovorio da to možda i jeste bilo tako u prvom trenutku, ali kada im se priključio Bratislav sve je bilo puno lakše, jer je on dosta pomogao oko načina predstavljanja festivala mogućim donatorima, koji su zahvaljujući dobro osmišljenoj prezentaciji shvatili da je u pitanju ozbiljna organizacija pa su mnogi od njih prihvatili da pruže podršku i to ne samo preduzetnici iz Arilja već i iz okolnih gradova. Po njegovim rečima, iako postoji stereotip da se rokenrol više ne sluša, istina je da se sluša više nego pre i bez obzira što smo svedoci da se smišljeno gura u stranu, mladi ipak vole da slušaju tu muziku pa je to nešto što je svakako neophodno današnjoj generaciji jer promoviše prave vrednosti. To je muzika bunta, muzika slobode, znači muzika mladih ljudi.
Na ovu priču nadovezao se Bratislav koji kaže da su mladi pokretačka snaga svakog društva, pa je sve ono što oni kao organizatori preduzimaju i usmereno na njih s obzirom da mladi treba da budu ne samo posetioci već i redari i volonteri, dakle deo same organizacije festivala. Naravno, to ne znači da se time isključuju starije generacije, njihovi saveti su i te kako dragoceni i potrebni, ali ideja je da se mladi ljudi zadrže, da ostanu u svom mestu, da se stvori neki dodatni sadržaj koji će pokazati da u okviru te zajednice oko njih, bez obzira na lokalnu samoupravu, ipak postoji neko ko o svemu tome misli i da oni pokušavaju da stvore neki sadržaj koji će im, ako ništa drugo, omogućiti nekakav prostor kada dođu ovde tokom leta da se opuste i uživaju. Takođe je napomenuo da su dobili podršku lokalne samouprave ali i mnogih drugih činilaca na teritoriji opštine Arilje, pa time smatraju da su uradili veliku stvar jer su u vremenu kada je kriza u društvu sasvim očigledna, shvatili da su se ljudi okrenuli ljudima, što je pomoglo da se stvori mreža saradnika za koju nisu mogli ni pretpostaviti da se može formirati.
Zbog svega toga može se dogoditi da kapacitet samog ostrva, koje može da primi oko tri do tri i po hiljade ljudi, možda i ne bude dovoljan za sve zainteresovane, što svakako komplikuje stvar, ali da ne bi došlo do neželjenih situacija svakako i o tome razmišljaju. Interesantno je da je uz momke kao velike podrška prisutna i devojka po imenu Valerija, koja kaže da joj je sve ovo jako interesantno i da je to zaista veliki projekat, pa iako je sve u samom startu pokrenuto dosta skromnije ipak je sve poprimilo sasvim drugačije razmere tako da joj učestvovanje u svemu ovome donosi veliko zadovoljstvo i da ništa nije teško ako je zarad nekog višeg cilja.
U ekipi vezanoj za organizaciju je i Srđan Simeunović koji kaže da je nekada davno u Arilju postojao sličan festival pod nazivom “Neka Rzav mirno teče“, ali da je ovoga puta ipak ostao zatečen kada su mu Radomir i Bratislav predočili kakve ideje imaju i šta zapravo planiraju da urade. Kako se i sam bavio organizacijom koncerata i nastupa u svom lokalu odmah mu je bilo jasno kolika je to odgovornost s obzirom da će u dve večeri nastupiti osam izvođača i da je u sve uključeno zaista dosta ljudi.
Takođe, ističe da mora pohvaliti lokalnu samoupravu ali i sve lokalne preduzetnike koji su im nesebično izašli u susret što se tiče sponzorstva, bilo novčanog ili u robi i uslugama i kako veruje da će se naredne godine steći uslovi za organizuju još većeg festivala koji bi trajao i više dana uz propratne akcije kao što su muzičke radionice, promocije i slično i da se shodno tome nada još većoj podršci. Posebno je želeo da pohvali njihovu sugrađanku Danijelu Veselinović koja svira trubu i koja im nesebično pomaže u promociji festivala iako rokenrol nije njen fah, ali njeno iskustvo i poznanstva predstavljaju dragocenu pomoć.
Bratislav je kroz razgovor napomenuo da će posebnu pažnju usmeriti na bezbednost svih prisutnih, pa će pored policije kojoj je dužnost da obezbeđuje svaki prijavljen skup, biti angažovana i agencija koja će rasporediti deset svojih ljudi od kojih će četiri biti na ulazu i oni će vršiti kompletan pretres, uz obavezne detektore metala kako bi se izbegao svaki mogući rizik.
Dodatno će iz lokalne sredine biti organizovana i redarska služba kao podrška obezbeđenju kako bi uvid u celokupnu situaciju tokom održavanja festivala bio što bolji. Ograda koja će biti postavljena predstavljaće fizičku barijeru prema reci, a posetiocima će biti predočeno da ne smeju da je preskaču, ulaze u vodu i da se kupaju, što je svakako veoma važno jer Rzav ma koliko izgledao kao pitoma reka uvek sa sobom nosi i određene opasnosti, pa ništa ne treba prepustiti slučaju.
Ono što je ovde svakako važno napomenuti jeste da je festival neprofitabilnog karaktera, ali će biti postavljen kutija u koju će posetioci moći da doniraju svoje novčane priloge koji će potom biti iskorišćeni kao humanitarna pomoć onima kojima je to potrebno u njihovoj lokalnoj srtedini. Možda o entuzijazmu ovih ljudi najbolje svedoče reči koje su mi preneli na kraju razgovora, a to je da će po završetku ovog festivala, već istog dana krenuti da razmišljaju o sledećem. Nije toliko ni važno da li će baš oni biti u toj organizaciji koliko je prisutna želja da ne dozvole da se ponovo stvori vremenski jaz od više od dve decenije između dva festivala, s obzirom da se poslednji dogodio 2004. godine, upravo na istom mestu na kome se održava i Rokstrvce.
I da rezimiramo: Prvo veče festivala pod nazivom “Tvrdi petak” biće održano 22. avgusta. Program počinje u 20h, završava se u 1 sat po ponoći, učestvuju sledeći izvođači:
357
ISKAZ
BRAT
BAOBAB
Drugo veče festivala pod nazivom “Mekana subota” biće održano 23. avgusta. Program počinje u 20h, završava se u 1.30 nakon ponoći, a učesnici su sledeći:
