Top 5 u 2025: Ljupčo Davčev
Naš stalni saradnik iz Skoplja Ljupčo Davčev je „pozitivno zaprepašćen“ novim albumom riječkih majstora, pa su Let 3 i njihov „RKTRD NDRD“ na prvom mestu njegove liste regionalnih izdanja.
Kraj godine je vreme za rekapitulaciju mnogih aspekata života, pa tako i ostvarenja u oblasti muzičke industrije. Stoga, odlučili smo da (i mi) odaberemo najbolje albume na prostoru „od Vardara do Triglava“. Kako bismo izbegli subjektivnost u tim ocenama, odlučili smo da u pomoć pozovemo renomirana imena iz zemalja nekadašnje zajedničke države. Želja nam je da okupimo ljude koji prate i dobro poznaju scenu na ovim prostorima, pa, shodno tome, njihov vrednosni sud ima specifičnu težinu. Rezultate ove ankete objavićemo početkom 2026. godine.
Kao na Evroviziji, vreme je da pozovemo i „studio u Skoplju“, a odande nam se javlja naš stalni saradnik Ljupčo Davčev Makedonec. Po zanimanju mašinski inženjer, a po interesovanjima, znanju i iskustvu sjajan poznavalac muzike i vrstan pisac. Koliko je samo sjajnih izveštaja, analitičkih tekstova i intervjua objavio na našem portalu… Toliko da ga možemo smatrati „našim“ iako je iz Makedonije. No, to ga ne sprečava da predano i posvećeno prati muzičare i bendove iz svih zemalja nekadašnje Jugoslavije, pa je njegova lista poprilično šarena. Ovo je njegovih Top 5 u 2025.
1) Let 3 „RKTRD NDRD“ (Dallas Records)
Mrle, Prlja i cela ekipa u najboljem izdanju: čisto, sirovo, pevljivo, igrivo… Jednostavno, njihovo najbolje izdanje do sada. Nema skrivanja iza glamuroznosti, poziranja i teatralnosti, a nema ni potrebe, jer ovo je verovatno pravi, ponovo rođeni Let 3. Ono što su skrivali decenijama, ili nisu znali da imaju u sebi, sada je izašlo je iz njih i verovatno stvorilo novu armiju slušalaca koja uživa u ovim fantastičnim pop-rock pesmama. Takvo vrištanje gitara, takav ritam, pevanje, tekstovi, takve neverovatne i lude pesme odavno nisam čuo, a nisam to očekivao od nekoga ko je 40 godina na sceni. Ja sam pozitivno zaprepašćen.
2) Vel „Koski Koski“ (Q Records)
Sredinom osamdesetih u Makedoniji je nastao novi stil muzike koji nije zaživeo previše. Ali, dobili smo nekoliko najboljih: Padot na Vizantija, Mizar, Arhangel, Telo-Nauka sovršena… Grupe koji su istraživale vizantijsko i staroslovensko pevanje sa makedonskim narodnim motivima, a sve to utkano u neki dark stil koji su mnoge grupe pokušale da kopiraju. Koja je veza između bitolske grupe Vel i tog zlatnog perioda makedonske alternative? Vel je uspeo da poboljša taj zvuk, dodajući malo grungea, malo noisea, elektronike, ali na svoj jedinstven način, postajući svojevrstan unikat koji se ne može svrstati nigde. Ovo je album koji pokreće neka suštinska pitanja, koji donekle daje i odgovore, ali ništa se ne može uraditi ukoliko se sami ne promenimo, jer odsustvo stida i pripadnosti je u velikom zamahu, što nas utapa u bunar iz kog ne možemo da izađemo.
3) Bohemija „Odiseja u nemiru“ (Pop Depresija)
Kada sam prvi put čuo ovu ploču, uopšte nisam znao za Bohemiju. Prvo sam mislio da je ovo zbirka hitova benda, pošto je na ploči svaka pesma hit. Erupcija niza vulkana, Bing Bang u najsurovijoj formi, ovo je Mjolnir u rukama pravih mađioničara muzike. Ovo je album koji moraš imati za svaku prilku, za svaki posebni i slatki momenat. Možeš ga slušati do besvesti na nekom nosaču zvuka i onda ga isključiti i prestati sa slušanjem. Ali, džaba, mozak i podsvest ga iznova sami sviraju duboko u tebi. Sa ovom epopejom zvukova nikada nisi sam. Svaka čast!
4) KOIKOI „O sreći u snovima“ (KoiKolektiv Records)
Koi-Koi je japanska igra kartama. Kada igrač hoće da produži igru, on kaže „Koi- Koi“. Verovatno je beogradski bend uzeo ovo ime zato što i oni i publika žele da produže igru stvaranja muzike. I to kakve muzike, mešavine svega i svačega, ali u neverovatno postavljenom poretku. Pesma po pesma, otvaraju se vrata samoće, ljubavi, izolacije, mira, straha, sreće, bukvalno neverovatna zbirka tekstova koja daje judo ippon u prvih nekoliko sekundi početka svake pesme. Ponekad kao da čujem rani B52’s, ponekad minimalizam Repetitora, ponekad Obojeni program, a ponekad imaju takav zvuk kao da čujem najbolje emo bendove. KOIKOI se ne šale, sede gore na vrhu i igraju karte, ali sa skrivenim džokerom u rukavu.
5) Parussion Group „Ater“ (Tempo Production)
Jedno izuzetno izdanje bubnjara Mihaila Paruševa, čoveka koji meša razne stilove stvarajući neverovatno bogat i koloritan zvuk. Uz zvukove sa ovog albuma možeš da plešes sam sa sobom, ali i sa hiljadu drugih ljudi koji isto tako plešu na te zvučne slike. Isto tako, možes i da radiš, pešačiš, vodiš ljubav, sanjaš, da se smeješ i plačeš u isto vreme. Parušev stvara neverovatan zvuk koji kao da dolazi sa druge strane Antarktika, a možda ga je tamo i stvarao, jer ima nekih zvukova i ritmova koje teško možeš da nađeš na drugom mestu. U njegovim pesmama se jasno osećaju i makedonski narodni motivi, arapski, romski uticaj (Ferus Mustafov), jazz, fusion, sempleri, gitare, ali osnova svega je ritam.
U prodaji reizdanje osmog albuma Električnog orgazma “Zašto da ne!”
