To je za ovaj list potvrdila njegova bliska prijateljica. Pravdić, kako se navodi, je preminuo uoči svog 74. rođendana. Poslednjih meseci borio se s teškom bolešću.

Vlado Pravdić rođen je u Sarajevu, 6. decembra 1949. godine. Osim kao originalni član Bijelog Dugmeta bio je poznat i po radovima sa takođe sarajevskim velikanima – Ambasadorima i Indeksima.

Sa sedam godina se upisao u muzičku školu gde je svirao klavir. Završio je nižu i srednju muzičku školu. Posle gimnazije je upisao studije fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu i dogurao do statusa apsolventa.

Muzičku karijeru počinje 1965. godine u grupi Vokinsi. Nezadovoljan novom postavom i sit klavira, u jesen 1966. je napustio grupu. 1968. godine postao je član grupe Kost.

U septembru 1970. prešao je u Ambasadore i s njima prvi put ušao u studio. U to je vreme vokalni solista bio Zdravko Čolić, pa je Zdravkova ploča „Plačem za tvojim usnama“ (1971) ujedno i Vladin diskografski debi. Na Vladinu nesreću, cela je stvar prošla prilično neslavno, pošto je orkestar potpuno prekrio orgulje, pa se od Vladinog prvenca ne čuje ni jedan jedini ton.

U proleće 1971. zamenio je u Indeksima Ranka Rihtmana, kupivši od njega orgulje „Hammond T 202“. Sam je napravio „Leslie“ pojačalo. S manjim prekidima zbog obaveza prema fakultetu, svirao je s Indeksima sve do jeseni 1973. i snimio ukupno tri i po singla: „Sanjam“ (1971), „I tvoje će proći“ (1973), „Samo su ruže znale“ (1974) i pesme „Povratak Džeka Trbosjeka i ostalog zla“ i „Ugasila je plamen“ na singlu „Plima“ (1972). Odlaskom Davorina Popovića i Bode Kovačevića u vojsku, Indeksi su morali „na čekanje“, pa se Vladi ukazala prilika da za stalno pređe u grupu Jutro, koja se od 1. januara 1974. zove Bijelo dugme.

Sa Bijelim dugmetom je snimio dva albuma „Kad bi’ bio bijelo dugme“ i „Šta bi dao da si na mom mjestu“ pre odlaska u vojsku 1976. Njega je u Dugmetu zamenio Laza Ristovski.

Vlado se vratio u Bijelo dugme 1978. Od 1978. do 1987. je sa Dugmetom objavio pet albuma: „Bitanga i princeza“, „Doživjeti stotu“, „Uspavanka za Radmilu M.“, „Kosovka djevojka“ i „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“. Nakon turneje Dugmeta pod nazivom „Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo“, 1987. godine, Vlado se povukao i posvetio kompjuterima. I dalje je smatran članom grupe jer – niti je isteran, niti je iz nje otišao.

Za njega kažu da je uz Zdravka Čolića i Bodu Kovačevića bio najveći frajer na nekadašnjoj estradnoj sceni.

Pravdić se devedesetih godina preselio u Ameriku, gdje se bavio svojim drugim zanimanjem – informatikom. Izgleda da je ipak proradila nostalgija i adresa ovog Sarajlije već izvjesno vrijeme je u Splitu. Posljednji put s Bijelim dugmetom je svirao 2005. godine, kada je slavna grupa imala mini povratničku turneju u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu.