Blastelica – udvoje

Jedan od najautentičnijih likova “nove balkanske rock scene”, autor osebujnog talenta i impulsivnih reakcija u javnosti, lider čudesnog Repetitora Boris Vlastelica dočekao je trenutak za lansiranje drugog solo singla “udvoje”.

Koncept i režija: Pavle Pavlović / Scenografija: Dina Nedelkov i Beta Santibanjez Božić / Montaža: Pavle Pavlović i Marija Gojačanin / Kolor korekcija: Ana Žeželj / Rasveta: Svetislav Radonjić – Ra.sveta / Robotom upravljao: Bogdan Stefanović

Boris je pre mesec i po dana, kada je prvi put obznanio svoj samostalni rad kao i audio debi ove pesme, poetski objasnio alhemiju postanka svog solo projekta:

Blastelica je rođen iz zbirke sirotinjskih pesama nastalih poslednjih godina, poznat kao pevač Repetitora, njegova solo inkarnacija, iako stilski drugačija od one njegove matične grupe, ostaje nemirni narativ večne borbe i sirovih emocija.

U prilično delikatnoj ličnoj emotivnoj situaciji, uz objavu o premijeri spota “udvoje”, Boris je na svojoj fejsbuk stranici vrlo direktno objasnio pozadinu svog novog muzičkog dela koju prenosimo u celini:

“Sa velikim ponosom vam predstavljam spot za pesmu ‘udvoje’ – link u komentaru. Ogroman teret mi pada sa srca jer ovim i simbolički stavljam tačku na jedno mučno razdoblje.

Naime, 2023. bila mi je bez ikakve sumnje najmračnija i najteža do sada i nemam nikoga da krivim. Osamio sam se, izolovao, zatvorio u sebe, distancirajući one koje najviše volim ili ih terajući da se oni udalje od mene. Bio sam teret okolini, malo davao, puno tražio, dezorijentisan, nesiguran, defokusiran i slab. Rođenje sina donelo mi je u isto vreme mir, radost, ponos i ispunjenost kakvu nikad pre nisam osetio, ali i unutrašnju oluju i premetačinu ličnosti i prioriteta kroz krizu bez presedana. Staro je umrlo a novo nije bilo zrelo da se rodi.

Preko 15 godina živeo sam jednim istim, divljim, prezanimljivim i spontanim, ali istim životom, i odjednom nisam znao šta sam, šta osećam i šta treba da budem i osetim. Gledao sam Ivu kako se sve više povezuje sa Damjanom, dok u meni raste usamljenost i krivica zbog onoga što osećam, a još više zbog onoga što u tom trenutku još uvek ne osećam, bar ne kao sada, bar ne kao ona. Ostao sam u međuprostoru, zaglavljen kao pola čoveka. Najteže od svega, osećao sam kako gubim u ljubavi, kako gubim osobu čija mi je bezrezervna ljubav i pažnja vremenom postala noseći stub samopouzdanja, ženu koja mi je dala sreću, koja mi je bila srce i ruke i bez koje sam mislio da ne mogu da budem ni to pola čoveka. Uzeo sam i nju i sebe i nas i našeg sina i naš mali ekosistem zdravo za gotovo, ne slušajući sam svoje stihove i upozorenja.

Noć, pisanje pesama i poroci bili su mi beg i utočište. Ne bih ni jeo ni spavao danima a u želji da postignem sve bih samo fejlovao u svemu. Ili bih bio potpuno bezosećajan i distanciran ili emotivno zahtevan i naporan. U tom svom egocentričnom, samosažaljivom klatnu samoizolacije bi svaki pokušaj da bilo šta popravim doprineo da potonem još malo dublje. A “opravdanja” kolko voliš, svi su drugi krivi i sve je protiv mene. Kriv je ceo svet, a niko ne vidi kako ja blablalba.

I tako su u aprilu prošle godine, umesto da se pogledam dobro u ogledalo i odem na terapiju dok sam još mogao da je platim, nastali ovi stihovi. Zapravo čitav ovaj snimak vokala. I taj prvi usnimak je na kraju objavljen. Snimljen u neku aprilsku zoru, u mojim kolima, na mikrofon telefona i na melodiju gitare uhvaćenu na isti mikrofon par godina ranije u karantinu. Za njim je usledila bujica drugih tekstova, pesama, ideja i skica. Upozorenje za upozorenjem. Telegrami iz podsvesti ih zovem sada. Podsvest je opet mnogo ranije razumela o čemu je reč, upozoravajući kroz stihove na stvari koje su svesti bile tek daleki tamni obrisi na horizontu.

Zato se teško bilo nositi sa ovom pesmom, zato godinu dana od nastanka do objave, zato mesec i nešto od objave do spota. Jer ne mora baš more skroz da bude mirno, ali za podeliti ovu vrstu intime mora ponovo da bude čvrst pod pod nogama.

Hvala najviše na svetu Pavlu, Dini i Beti na predivnom spotu, mojoj sestri Tamari i drugovima koji su bili uz mene u prošlom periodu. Hvala Ivi i Damjanu što postoje i hvala svima koji slušaju, gledaju a posebno onima koji šeruju i doniraju.”

udvoje

Odmah padam grešim opet
samom sebi ja sam otet
nemam nikoga da krivim
zato krivim ceo svet

Svaki dan je sa mnom proklet
ja bez tebe nisam čovek
nego pola ili manje
kako s tobom kako bez

Zato hajdemo u dvoje
da se svađamo zbog boje
koje krase ukrase
što stavljamo na zidove

Odmah padam opet grešim
samog sebe loše tešim
nemam nikoga da krivim
zato kriv je ceo svet

Tagovi: Blastelica, Boris Vlastelica, Repetitor, Udvoje