Bas i Stega u Bulevar Booksu: Mali bend, velika radost
Bend je na nastupu 7. novembra predstavio tri nove pesme: „Sjaj“, „Sunce“ i „Ruke“. Sve zvuče poprilično „darkvudovski“, što me je veoma obradovalo, a moj favorit su „Ruke“, veoma ritmična numera koja ima izuzetno jak plesni groove.
Zahvaljujući Olji (Ognjenki Lakićević) iz Autoparka, saznao sam (i prihvatio) važan muzički termin: omiljeni mali bend. Priznaćete, svi mi imamo svoje „velikane“ zbog kojih bismo i na kraj sveta, ali sigurno je da postoji barem jedan lokalni ili regionalni, manje afirmisan sastav koji nam je izuzetno drag iz samo nama znanih (ličnih) razloga. Pa, koji je to bend u vašem slučaju?
Za mene nema nikakve dileme: to je pančevački, pomalo i omoljički, za dlaku i pazovački, nesumnjivo i vršački, neupitno i kumanovski, a neizbežno i beogradski… sastav Bas i Stega. Za njih sam prvi put čuo 2018. godine. Tada mi je Youtube, znajući da volim Darkwood Dub, preporučio „Novu stvar“ od gorepomenutog „malog benda“.
Zazvučala je na prvu i ostavila veoma jak utisak, pa sam u narednom periodu intenzivno baštinio njihov dub i funk, odnosno psychedelic rock, kako to i sami vole da istaknu. Nisam se pošteno ni zasitio istoimenog („Nova stvar“) prvog albuma, a „banatski psihodeličari“ su 2019. godine objavili drugo izdanje „Negde daleko“ koje donosi i dah Orijenta, ali i topot banatskih, „Todorovih konja“.
To je bilo kao da ste primili drugu dozu Pfizer vakcine protiv koronavirusa, a efekti prve još nisu bili potpuni. Koronu ne pominjem nimalo slučajno. Početkom februara 2020. godine, kada je taj fabrikovani virus neprimetno krenuo da se širi svetom, razgovarao sam sa Srđanom Đurđevićem iz novosadskog Bulevar Booksa, a fokus je bio na bendovima koje planira da dovede u knjižaru.
Srki ima sjajan muzički ukus, po mnogo čemu se i poklapamo, tako da u njegov izbor nikada nisam sumnjao niti ga dovodio u pitanje. No, u tom trenutku mi se učinilo prikladnim da mu predložim Bas i Stegu. Pustio sam mu dve pesme, videlo se na prvu da su mu bile zanimljive, ali izraz lica mu nije bio preterano obećavajući. „OK, barem sam pokušao“, pomislio sam u sebi i okrenuo se drugim mislima.
Nekoliko dana je prošlo od tog momenta, već sam i zaboravio na celu priču. Budim se uz neizbežne jutarnje rutine: kuvam kafu, sipam rakiju, otvaram Facebook… I odmah atomski zdesna! Bulevar Books najavljuje koncert Basa i Stege za 22. februar 2020. godine! Skačem od sreće, delim „event“ i tagujem Srđana i knjižaru. Nedugo zatim stiže i „like“, a potom i zahtev za prijateljstvo od Dragana Galeta Vlajića, frontmena benda.
Gale ubrzo dolazi do mog broja, zove me i zdušno se zahvaljuje za preporuku. Dogovaramo upoznavanje i predstavljanje benda na Rockomotivi i… nestrpljivo iščekujemo koncert. Kako sam i očekivao, bili su sjajni uživo i napravili su fantastičnu atmosferu u knjižari. Na koncert nije došlo baš previše ljudi, ali je, bez ikakve sumnje, svako od njih prezadovoljan napustio Bulevar Books.
Ovaj novembarski nastup bio im je četvrti po redu u knjižari. Naravno, bio sam na svakom od njih i svi su bili priča za sebe. Sada se već i pojedinačno dobro poznajemo, imamo i pregršt tema za razgovor, internih fora i zajebancija. Gale uvek sa sobom donese dobru domaću rakiju, a kako je nedavno prestao da pije, svoju čuvenu pljosku je na jedno veče prepustio meni. Nisam se bunio…
Ni na jednom „bulevarskom“ nastupu Basa i Stege nije se okupilo ovoliko ljudi. To je i razumljivo, jer bend je posle nekoliko koncerata Novosađanima uveliko ušao u „krvotok“ i tamo se trajno nastanio. Neke pesme se sada već horski pe… Dobro, urliču, pošto u muzici Basa i Stege baš i nema mnogo pevanja. Poslednji album „Na istom putu“ bio je skoro u celosti zastupljen. I to je razumljivo, s obzirom da su jedino na njemu učestvovali svi članovi aktuelne postave.
Treba napomenuti i to da je sastav predstavio tri nove pesme: „Sjaj“, „Sunce“ i „Ruke“. Sve zvuče poprilično „darkvudovski“, što me je veoma obradovalo, a moj favorit su „Ruke“, veoma ritmična numera koja ima izuzetno jak plesni groove. Bogme se i skakalo, igralo i plesalo bez prestanka, a Gale je često inspirisao masu ulazeći u istu sa gitarom i svirajući ljudima na uvce, samo za njihovu dušu.
Bubnjar Uroš Đura Kiš je, kao i uvek, bio na visokom nivou. Za njega je ovo bio izuzetno zahtevan koncert s obzirom na česte promene brzine i ritma, ali šta je to za čoveka koji „grize groove kao pitbul“. Zanimljivo je bilo videti i čuti „profesora“ Stevana Đorđevića na novoj bas gitari. Steva se stalno unapređuje na za njega i dalje novom instrumentu i zaslužuje veliko poštovanje za žrtvu koju je položio za bend prelaskom sa gitare na bas.
Mlađani „šaolinac“ Miloš Spasić dobio je pregršt novih zadataka i odgovornosti, pošto je sa Galetom zadužen za produkciju novog materijala. Sudeći po novim pesmama, možemo reći da mu sasvim dobro ide, pa ima smisla njego zaključak „da su ga godine obdarile dobrim stvarima“. Pre svega fokusom i posvećenošću, od čega bend uveliko profitira.
Posle još jedne žurke za pamćenje, sada sa nestrpljenjem očekujemo završetak i objavljivanje četvrtog studijskog albuma Basa i Stege. Koska je bačena, ali na njoj je i puno mesa. Preostaje nam da još malo sačekamo na ceo oval. No, sa sigurnošću mogu da kažem da bend nastavlja svoj hod „na istom putu“ kojim neumorno galopira brzinom i ritmom Todorovih konja.
