Brus, zar ne preživljavaju samo najsposobniji?
Imao sam kolekciju pesama sastavljenih samo za takve dane, ali onda sam otkrio ploču Brusa Springstina posvećenu Soul muzici i od tada je samo on u mom vozačkom etru.
Ima dana kada jednostavno ništa ne ide kako treba. Ali apsolutno ništa, počev od jutra, podneva, popodneva, ceo dan i noć. To se dešava svima, a šta god da radite ostatak dana, još je gore. Takav je dan, sastavljen od teških, tvrdih, nezgodnih trenutaka. U takvim danima jednostavno ili odeš na spavanje, da što pre prođe, ili…, ili ništa ne radiš. Samo sediš i blejiš, ili tako lutaš sam, ne treba ti niko da i njemu/njoj pokvariš dan.
Ili je možda najbolje jednostavno uzeti auto i voziti se dugo, besciljno, kako kaže Bodan Arsovki „Kad sam lud, kad nemam kud, imam autoput“. Jednog od takvih dana, eto mene u autu, eto autoputa, eto te duge vožnje bilo gde, i eto najbolje terapije za mene – muzike. Imam kolekciju pesama sastavljenih samo za takve dane, ali onda sam otkrio ploču Brusa Springstina posvećenu Soul muzici, i od tada je samo on u mom vozačkom etru.
I ta ploča tako lepa, sa toliko emocija, uspomena, ljubavnih i životnih priča koja nikako da mi dosadi. Neverovatno delo, kao da je stvoreno za autoput, upotpunjeno neverovatnim, predivno grubim glasom Gazde – Brusa, koji sija i grmi, koji u pojedinim trenucima kao pčela zaglavljena u tegli meda pokušava da pobegne iz nje, u nekim trenucima kao kadaif obavija telo, a u nekim dodiruje ženu. Tek nakon što je objavio ovu ploču, shvatio sam zašto kažu da su njegove autorske pesme pune duše, a soul muziku ne može svako da dohvati, tu Dušu, tu ljubav moraš imati bar malo u sebi.
Ploča se zove “Only the strong Survive“, a prepuna je obrada black soul, Northern Soul i Rockabilli muzike iz šezdesetih i sedamdesetih, najčešće u aranžmanima koje je sam Gazda pripremio za sebe. Te pesme su bile hitovi u tom periodu, pa se danas smatraju Evergrin. A imena pevača i kompozitora su vrh te vrste muzike. Four Tops, Jerry Butler, Dobie Gray, Commodores, Frank Wilson, Frankie Valli, The Walker Brothers, The Temptations, Ben E. King, Jimmy Ruffin, kao i pesme koje su oni napisali i otpevali “Only The Strong Survive”, “Soul Days”, “Nightshift”, “Do I Love You (Indeed I Do)”, “The Sun Ain’t Gonna Shine Anymore”, “When She Was My Girl”, “I Wish It Would Rain”, “What Becomes of the Brokenheart”, “Someday We’ll Be Together”. I zamislite samo taj osećaj, otvoren put, sam, gospodar puteva, sve okolo je samo privid nečega pored čega prolazite brzinom od 120-30 na sat, detalji koje i ne primećujete. A sa zvučnika Brus peva „Only the strong Survive”. Ova pesma je bila neprikosnoveni hit koji su prihvatili i belci i crnci, negde krajem 60-ih, gde je poenta teksta da šta god da se desi, 1000 puta da si pao na kolena, 1001-i put moraš ustati na noge, jer opstaju samo jaki. Ili “Soul Days” koju je napisao, izvodio Dubi Grej, i taj neverovatni tekst:
I woke up feeling the sunshin/ Drift across my face/ It took me back to emotions/ From another time and place/ Those yesterdays/ Cruising in my Chevrolet/ I held my baby in my arms/ But my first love was always those songs/ I’m talkin’ ’bout soul days/ Talkin’ about those sweet soul days/ I crawled out of bed real slowly/ Threw on some old blue jeans/ I found my favorite T-shirt/ And started rollin’ up my sleeves/ Like James Dean/ Thinkin’ I was still nineteen/ I walked outside and looked around/ My heart was pumping when I found/ It’s gonna be a soul day/ I laid back sunning/ Sweet summer soul days/ I think I’ll take my baby for a ride/ Down to the back road/ Out in the country/ Where the summer winds blow/ Over by the river/ There’s a barbecue shack/ Otis on the jukebox/ You know I like it like that, yeah/ Soul days/ Dancin’ with my baby/ Swayin’ to the sweet soul days/ And when the sun goes down/ And we’re on the road again/ Those white lines runnin’ down the highway/ Slowly reelin’ us in/ With the radio on/ Swinging to the sweet soul songs/ And the music’s playin’ through the night/ Takin’ us back to when everything was alright/ Soul days/ Talkin’ about those sweet summer soul days/ I’m talkin’ ’bout soul days/ I’m going back to the sweet summer soul days/ Soul days/ Soul days/ I wanna hear some Wilson Pickett/ And some Joe Tex/ I wanna hear some Sam & Dave/ Oh, listen here/ Hey, Sam, I wanna hear some Aretha/ I wanna hear some Ray Charles/ And some soulful Sam Cooke now/ What about that?/ I wanna hear some Arthur Conley/ Well, what about Edwin Starr?”
Ovo su stihovi tako jednostavni da odjekuju kod svih onih koji su nekada bili 19-godišnjaci (sada u srednjim/ poodmaklim godinama), uživajući u prelepom sunčanom danu ispunjenom soul muzikom, čekajući da se ona pojavi, kad srce počinje da preskače od ljubavi. Više ne prave ovakve pesme, ali zato ovi dragulji ostaju da nas podsećaju na neko drugo vreme. Mogu samo da zamislim Brusa Springstina (rođen 1949), kada je bio klinac, apsorbovao i gradio sebe na toj soul muzici, slušajući radio, gledajući TV, video je sve te divne soul muzičare uživo.
Jedan od najvećih muzičara, tekstopisaca, rokera, pevača svih vremena, onaj koji u svojim tekstovima preslikava život običnog američkog radnika, piše o ljubavi, o povratku vojnika koji se negde borio, o danu nezavisnosti, priče o ocu – izašao je iz svega toga i napravio ovo remek delo. Roker sa rokerskim hrapavim glasom uspeo je da uhvati ono što je danas u ovom društvu sa urušenih vrednosti izgledalo nemoguće. Čvrst, pravi, punoemotivan, praveći i nas na neki način ponosnim, nas koji još uvek verujemo u prave tradicionalne vrednosti. A ljubav je jedna od njih, ako ne i najveća.
