Kanda kodža i Nebojša: Onako kako zamišljam
Bulevar Books (13.12.2025.)
Sa Damjanom Babićem bend zvuči tvrđe, alternativnije, energičnije i sirovije, što je pokazao i novi singl „Što pre“. Kao da je i sam Damjan shvatio da nema baš previše vremena na raspolaganju, te da je prinuđen da se „što pre“ uklopi u novu ekipu. S druge strane, bend mu je ukazao visok stepen poverenja i dao mu značajnu slobodu u kreaciji. Rezultat je neki novi zvuk, neki novi bend. Ne iz nužde, već svesnom odlukom.
Sezona praznika u Srbiji, započeta novembarskim slavama, uveliko je u toku. Većina tih blagdana vezana je za određene datume, ali ima i onih „pokretnih“ poput Uskrsa i Spasovdana. Jedan od takvih (u Novom Sadu) je i „najsvetliji dan“, a to je, zapravo, svaki dan kada u Bulevar Booksu nastupa sastav Kanda kodža i Nebojša, transgeneracijski bend koji malo koga ostavlja ravnodušnim. Nakon duple aprilske doze, „kumovi knjižare“ su se i u decembru vratili tamo gde je (uvek) sunčano. A knjižara… Dupke puna, kao po običaju.
Dobro, znam za tradicionalni prvojanuarski koncert benda u Beogradu, ali taj događaj nikada nije imao baš slavljenički ton. Više je to prilika za rekapitulaciju godine za nama, uz obavezno isceljujuće dejstvo. Prosto, muzika KKN-a je takva: introspektivna i analitička, ali i oslobađajuća. U takvom tonu je i nedavno objavljeni novi singl „Što pre“, kojim se podvlači crta, svode računi, ali i traži rešenje. U najvećem broju slučajeva rešenje je sama interakcija i razmena sa publikom, kada svako donese svoje čaše i žuči i meda.
Još su mi u sećanju koncerti Olivera i ekipe u Bulevar Booksu od proletos. Bend se sprema da krene sa svirkom, svi gledaju ka bini i nikome ništa nije jasno. Nema dugogodišnjeg gitariste Janka Mostarlića, umesto njega je tu visoki i mršavi lik koga na prvu ne prepoznajem. Bole mi sa usana čita pitanje „gde je Janko?“ i pokazuje na novajliju. Upitno širim ruke, a odgovor dobijam u vidu gestikulacije koja je govorila „pričaćemo kasnije“. A kada je došlo to „kasnije“, neformalni šef KKN-a, bubnjar Vlada Rajović, rekao je da će se bend oglasiti saopštenjem.
Naravno, bilo mi je jasno da o tome ne žele da govore, pa to pitanje više nikada nisam ni postavio. I bend je „živa stvar“, pa jednako kao i sva ljudska bića prolazi kroz razne faze, probleme i turbulencije. Ono što je zaista važno je to kako će (to jest, da li će) ekipa uspeti da izađe na kraj sa tom situacijom. U miru i tišini, bez velike pompe, sastav Kanda kodža i Nebojša je integrisao i (ne baš zvanično) predstavio Damjana Babića, novog gitaristu benda. Dakle, problem su rešili na isti način na koji se odnose i prema stvaranju. Za poštovanje i svaku pohvalu!
Damjan nije nikakav anonimus, već poznato i priznato ime na našoj rokenrol sceni. Njegov prvi značajniji bend bile su beogradske Kriške, a potom i Crvi, koji se mogu smatrati njegovim primarnim sastavom. Jedno vreme je sarađivao čak i sa zagrebačkom Lollobrigidom, pa možemo reći da je muzičar sa velikim i raznolikim iskustvom. Rekli smo malopre da ga je KKN integrisao, što znači da se Babić nije „utopio“ u grupu, već da je ona prepoznala, prihvatila i na najbolji mogući način iskoristila njegove specifičnosti i kvalitete kako bi i sama evoluirala.
Naravno, to se u aprilu nije moglo primetiti, jer tada je sve bilo nekako previše novo i za Damjana i za bend. Pritisnut teretom odgovornosti i treme, on je na sceni izgledao malkice zbunjeno i uplašeno, a bogme i neprepoznatljivo sa neuobičajeno kratkom kosom. No, sada smo videli pravog Damjana, čoveka koji je sto odsto svoj, rasterećen i lišen bilo kakvog pritiska. Govor tela mu je odisao visokim stepenom samopouzdanja, što se i te kako odrazilo i na njegove sviračke performanse.
Priznajem, navikao sam se na Neška i Janka kao gitarski tandem i oni su mi dugo bili reper za visok stepen saglasja dvojice gitarista u bendu. Pribojavao sam se kako će Neško i Damjan zvučati zajedno, ali je ovaj koncert u Bulevar Booksu pokazao da su moje sumnje bile neopravdane i da su momci iz KKN-a veoma dobro znali šta rade Babićevim angažovanjem. Njegov potpis i pečat su veoma primetni, s obzirom da voli da eksperimentiše, isprobava nove stvari i sa sobom donosi niz kreativnih rešenja.
Sa njim bend zvuči tvrđe, alternativnije, energičnije i sirovije, što je pokazao i gorepomenuti novi singl „Što pre“. Kao da je i sam Damjan shvatio da nema baš previše vremena na raspolaganju, te da je prinuđen da se „što pre“ uklopi u novu ekipu. S druge strane, bend mu je ukazao visok stepen poverenja i dao mu značajnu slobodu u kreaciji. Rezultat je neki novi zvuk, neki novi bend. Ne iz nužde, već svesnom odlukom. Da budem iskren, nisam video baš mnogo sastava koji su bili spremni na tako nešto posle više od tri decenije postojanja. Stoga, sa nestrpljenjem očekujem ostatak EP-ja najavljenog za naredno proleće.
Razlika u zvuku dve gitare se jasno razaznaje, pa je veoma vidljivo kada Neško vodi, a Damjan ga prati i obrnuto. Opet, vidi se da i se njih dvojica polako uigravaju i da ćemo ponovo imati moćan gitarski tandem kao zaštitni znak benda. Uostalom, Kanda kodža i Nebojša je svirački izuzetno aktivan sastav na kraju ove, a biće i na početku naredne godine, pa se u ove tvrdnje i sami možete uveriti odlaskom na neki od koncerata. Posebno će biti interesantno kako novi singl zvuči uživo. U svakom slučaju, KKN u narednu godinu ulazi sa jasnim ciljem i putanjom. Samo neka sve bude onako kako razmišljaju i kako zamišljaju.
Da ne bude da je ovaj izveštaj posvećen samo novom gitaristi, iako za to ima pregršt razloga… I Bole je zaslužio koji red, jer… Ponovo je promenio bas gitaru za koncert u knjižari. Proletos je koristio G&L, odnosno „žuti bas“ prigodan za unplugged i jazz aranžmane. Za ovu priliku se vratio starom dobrom Fender Precisionu i dobro zategao žice na njemu. Nema šta, zvuk je bio kao iz bajke. Osim toga, na sceni se pojavio u crnoj majici na bretele, verovatno iz praktičnih razloga, s obzirom da je u knjižari bilo baš vruće. A kada se zalizao, umnogome je zaličio na Trokrilnog iz filma „U raljama života“.
Uvek je lepo videti Olivera u dobroj formi. Njegov govor tela na sceni ukazivao je na to da je baš uživao u koncertu. Znao je na momente da se sa čašom izgubi u publici, izdivani i nazdravi sa ljudima. Srećom, nije se dogodilo ono „izlazim i nema me ceo dan“. Karakterističnih komentara između pesama ovoga puta nije bilo u velikoj meri, ali nam je Oliver u jednom momentu sugerisao „da nama ne treba obojena, već seksualna revolucija“ uz opšte odobravanje okupljenih. Samo neka je on pokrene, što mu i priliči kao frontmenu jednog rokenrol sastava.
Osim što je zadužen za ritam, Vladin posao je i da sve drži „u vinklu“. Ponajviše zahvaljujući njemu, Kanda kodža i Nebojša izgleda kao dobro organizovan bend koji, uprkos svim izazovima, opstaje skoro tri i po decenije. Ne mogu ni da zamislim kakve sve on „tajne letenja“ krije… Na sceni beskompromisno udara u bubnjeve, a van nje je sasvim prizeman, odmeren i stabilan. Baš kakav i treba da bude lider jednog benda. Ako mislite da je lako… Skupite petoro ljudi, neka to budu vaši najbolji drugari, i pokušajte da pomirite njihove različitosti, temperament, karakter… I ostanete savršeno mirni.
Da ne zaboravimo Neška… Sjajnog gitaristu, uvek spremnog da iznova probija granice, pre svih one sopstvene. No, ono što ga izdvaja od drugih dobrih muzičara je velika erudicija, pa je sa njim uvek zabavno, a bogme i poučno razgovarati. Naročito nakon koncerta benda, jer tada vam Neškov intelekt dođe kao šlag na tortu. Baš kao i njegov smisao za humor, blago prošaran cinizmom i sarkazmom. Nekada je i sam pisao za dobro poznati magazin Popboks. Bacio sam pogled na njegove tekstove, ima baš dobrih! Nema šta, rodila ga majka za sve…
A kada ih, sve tako različite, skupite na gomilu i pustite ih da rade ono što najbolje znaju, svaki njihov koncert je dugo putovanje kroz decenije. Kao da ste se ukrcali na Transsibirsku železnicu, zaboravili na sat i prepustili se lepoti, beskraju i melanholiji prostor-vremena kroz koje prolazite. Samo se opustite, pustite mašti na volju i mislite dobro. Jer, na kraju će biti baš onako kako razmišljate i kako zamišljate. Mene trenutno baš kopka o čemu ekipa iz benda razmišlja i kako će izgledati njihove nove pesme. Želim da ih čujem, što pre!
