Kako objasniti jednu više no poluvekovnu instituciju u muzičkom svetu, koja sa uvek novim žarom raspiruje nove zvukove, nadograđuje rifove i uvek unese poneki novi momenat u nestvarni notni univerzum onoga što zovemo muzika za široki auditorijum… Ne za probrane, već za one obične, svakodnevno sumorne ljude, ljute, manje više raspamećene u celovečernjem iščekivanju nikada nadošlog godovskog stvaralaštva, ostatke od odbačene elite, prostije rečeno malog, džangrizavog, ali nadasve poštenog čoveka po finansijskoj rekapitulaciji njegovog ličnog računa, ali uvek spremnog na nove zgode da se uhvati u borbu sa onim što se svuda zove jednim imenom Goli Život. Boreći se za njega, u svojim purpurnim dubinama, ponovo je bend večitih mladića, po duhu pre svega, još jedanput uspešno proplivao.

Zadnjeg dana meseca aprila Deep Purple je objavio svoj novi singl “Portable Door” i tako, po malo i zagonetno, najavio svoj sledeći album “=1“. Jednako jedan. Da li to znači da se sve na kraju iživljenog, svede na jedan prost broj. Videćemo u drugoj polovini jula ove godine, tačnije 19., za kada su najavili izlazak pomenutog materijalan. Kako je još pre dve godine status gitariste u bendu Stiv Mors (iz porodičnih razloga, koje lično duboko poštujem, a što samo govori o njemu kao čoveku sa veliko Č), privremeno zaledio, na njegovo mesto lagano je pristigao Mekbrajd (Simon McBride) da bi ovog proleća definitivno učestvovao u izradi novog albuma zajedno sa Gilanom, Pejsom, Gloverom i Donom, te producentom Bobom Ezrinom. Sačekaćemo pomenuto nadahnuće da izađe, a dotle se zavrteo promotivni singl “Portable Door“.

Sama tema urađena je u mladalačkom, “parplovskom” stilu, samo sa nijansom nižeg vokala. Gilanov glas je i dalje siguran, moćan, ni na trenutak da zatreperi, bogatstvo njegovog vokala gotovo je vremenski ostalo netaknuto, tragovi prošlosti svakako postoje, ali ne narušavaju sam integritet pesme. Gitarski uvod je nenametljiv, ali nežno nosi numeru ka refrenu. Umerenog ritma, neiscrpnog nadahnuća, kada u sredini nastupi kreativnost novog gitariste kroz briljantni solo, kada klavijaturski ego Donovog virtuizma preplavi pesmu, britko se vraćajući na refren, te kroz još jedno raspevavanje uvoda lagano, preko refrena, stiže se u umirujući kraj.

Numera govori o teskobi koju pojedinac povremeno oseća, tesna mu je koža, u samo nekoliko minuta drži reč, a kada više nema gde da je ubaci, juri kroz svoja prenosiva vrata. Svet se brzo menja, okreće se, a prenosiva vrata su nešto što podseća na kakav takav odbrambeni mehanizam savremenog zbivanja. Između okova razuma i nečega što proizilazi iz zvaničnog zakona, treba pokušati izabrati svoj put, a pobednik je taj koji uzima sve.

Maršruta ljudskog nadahnuća i osavremenjavanja postojećeg života, delom vodi i kroz samu kratku priču benda, koji se svestan vremenskog tesnaca, u koji ga lagano zarobljava vlastito vreme, nudi još poneki zdravi trzaj za onim što se zove ličnom slobodom, zdravom mišlju i perspektivnom starošću. Biti svoj u vlastitom ogrtaču životnih iskušenja, ne povrediti druge, ne pognuti glavu, a izaći neporažen… Prosto, sportskim jezikom rečeno, odigrati na nula – nula.

U predvorju novog izdanja visokoproduktivnog benda u poslednjoj deceniji njihovog stvaralaštva i postojanja, koncertnih aktivnosti, od kojih je jedan uredno zakazan i u kod nas za 13. jul, kao uvod u predstavljanje novog gitariste Mekbrajda koji će svakako, hteo on to ili ne, uneti i novine u ono što je rađeno sa Morzom, ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što svaki gitarista ostavlja neki svoj upečatljivi zapis na projektu koji zajedno zidaju iskusni rokeri. Njegov galopirajući rif na “Prenosnim vratima“, daje mi pravo da verujem da i solo deonice neće biti puka klasika, nego napor da se lična kreativnost kao pribadača zadene u ostale pesme budućeg albuma.

U poslednjih desetak godina Parpl je objavio tri studijska albuma i jedan sa izborom obrada tuđih standarda. Zavidna aktivnost benda ne može se tumačiti željom da radi rasterećeno, bez ikakvog pritiska, što finansijskog, što bilo koje druge vrste, da još uvek imaju to umetničko nadahnuće i bez obzira na to što je više od pola Parpla u ozbiljnim godinama, da još uvek nisu ispucali iz sebe sve one rokenrol strelice što ih je Svevišnji obdario. Zato, uživajte u singlu “Portable Door“.