Samanta Fiš & Džesi Dejton – “Death Wish Blues”: Svi tonovi boja razlivaju po užarenom asfaltu
Pre dve nedelje, tačnije 19. maja, svoj novi album objavila je američka kantautorka Samanta Fiš (Samantha Fish), sa jasnim, ciljnim opredeljenjem, nošena suviše jakom željom da u ranim četrdesetim godinama nadgradi svoj punokrvni rok aranžman.
Znam da u njenoj svirci ima dosta šarolikosti, da, ako se pogleda sveukupna karijera, ima dosta kantrija, fankija, ali njeno je muziciranje vezano za savremeni rok, sa nizom bluz segmenata koji joj samo daju jednu zvezdicu više. Njen čisti, besprekorni vokal, došao je do punog izražaja na albumu “Death Wish Blues“, prevešću ga kao Više Nego Jaku Želju Za Bluzom, znam da ne odgovara pravom nazivu, ali ko želi da razume, prihvatiće ovaj prevod.
Na albumu nije bila sama, umnogome joj je pomogao, kako glasom, tako više i gitarom Džesi Dejton (Jesse Dayton). Džesi je i kompletni autor jedne pesme. Sve ostale teme na albumu, a ima ih, klasično, dvanaest, pripadaju Samanti Fiš. Sjajni muzičar i dokumentovani roker svakako je doprineo da “Death Wish Blues” bude baš takav kakav jeste. Jak, na momente arogantan, zvuči na nekim mestima i te kako razorno. Pevljiv je i nošem raskalašnom vokalnom skalom Samante koja na albumu ne štedi ni sebe ni druge.
Album otvara “Deathwish“, gde su svojski zasukali rukave Samanta i Džesi, uz pomoć Džima Mek Kormika, napravivši definitivno jednu snažnu triling ekipu koja definitivno ima hit u svetskim razmerama. Kako prašte gitare, tako i vokali, sjajna muško-ženska kombinacija, jednostavno, rokerski, razbija uho. Razgaljuje dušu i okrepljuje telo. Sledeća “Down In The Mud” spušta malo loptu, ali samo na trenutak. Vešto preplitanje solo gitara i muško-ženskih vokala daje poseban narativ pesmi. “Riders” je sledeća stvar koja vešto koristi male replike vokala, odnosno kao da se isti u trenutku nadziđuju jedan na drugi.
Razvučenost rifa i snažno produženog sola na gitari daje lagani zanos kao da slušalac jaše na vetru svojih želja. Govori o muzičarima koji posećuju razne gradove i ostvare veze sa istima za samo jednu noć. Vokalno vatreno se završava pomenuta tema. “Settle For Less” je jedna skromna umerena pesmica koju nosi isključivo Samantin vokal. Inače, odnosi se na preispitivanje sopstvenih vrednosti. “Trauma” je sledeća numera, ide od sporijeg ritma do ubrzanja i nazad. Solo u istoj kao da para poslednje oblake pred kišu.
“No Apology” je jedan nežni bluz, nošen krhkim, zvonkim, ženskim glasom. Na ivici je plesne teme. Raskošni talenat je u punom zanosu. Malo odudara od tzv. običnih ljubavnih pesama. Zatim ide “Flooded Love“. Umerena ljubavna pesma, čiji je nosilac Džesi Dejton, u kojoj je Samanta očigledno vokalno liderstvo prepustila jetkim muškim vokalima. Za njom sledi “Lover On The Side” song koji je urađen u rokabili stilu. Kratki, briljantni solo, daje specifičnost, odnosno kao da se svi tonovi boja razlivaju po užarenom asfaltu. “Rippin and Runnin” – umerena tema, bez nekih posebnih pretenzija, urađena u maniru klasičnog roka. Interesantno je to nonšalantno dobacivanje između dve gitare, kao da su vokali ostali, svesno, u drugom planu.
“Dangerous People” ima ritam, a fazon je što je ritam davan i kroz udarajke po limenkama od piva. Malo čudan, rasejan tonalitet, ali nudi osobiti gušt, posebnu raznovrsnost, pa da kažem i senzibilitet, od mnogih drugih projekata današnjice. “Supadupabat” je vrlo zanimljiva – bluz fanki ritam, odvojenost solo gitare i bubnjeva, kratka, reperska pričica, oštar solo, vrisak, i to sve u samo dva minuta muzike. Obratite pažnju, čućete razovrsnost stilova, ali i bliskost glasova koji su je nekako uparadili za iznetu priču. “Know My Heart” je lirska, ljubavna priča, sa ostacima klasičnog kantrija u teškoj pozadini. Ne morate znati ni reč engleskog jezika, sve ćete shvatiti. Ista zatvara album sa svom onom dubinom koju ljubav ume da uznese iz ljudskog bića, ali i da ostavi rez na duši.
“Death Wish Blues” je zajedničko delo Samante Fiš i Džesija Dejtona. Oboje su sjajni gitaristi, odlični su i kao vokalni solisti. Spoj talenta, iskustva, ali, pre svega i, vremena uloženog da se stvori nešto kvalitetno, malo drugačije od ostalih, a da to ne bude klasična tezgaroška šema u cilju samopromocije muzičara, bez da ostave neki trag za sobom.
Album je prepun emocija koje nisu grubo usidrene u njihove stilove, već se prepliću i nadahnjuju jedno drugo. Ipak, dama ima prednost. Zato sam je i stavio u prvi plan. Samanta Fiš je pokazala i dokazala da ravnopravno može da se nosi sa odličnim gitaristima, ne samo sa američkog kontinenta, nego i sa ostalim virtuozima na gitari, bez obzira odakle dolazili i gde stvarali. Ipak, oboje su uradili jedan sjajan album. Čvrst i sažet. Vredi ga čuti i imati u kolekciji.
I na kraju, ali ne manje bitno nego bilo šta što pročitaste gore u tekstu, ovo nije samo podrška za Samantu Fiš, ovo je moja lična podrška svim ženama da mogu ravnopravno da se nose sa izvikanim muškim svetom, da je često taj ženski karakter jači nego bilo koja muška sujeta unakažena kroz ljubomoru i nekakvu lažnu strast, papirološki jačeg pola. Ne postoje samo muški ili samo ženski poslovi, ne postoje lakše ili teže staze kojima se korača kroz život. Postoje samo dobri ili loši ljudi. Vama po nahođenju, nađite se…
