Six Pack spakovao veliko “Ua!” na razvalini starih snova
UA! je bluz odsviran u pankrok maniru, ogoljen do srži… U jedva tri minuta songa, kazano je poprilično onog što bi trebalo biti i zapisano i glasno izrečeno, no ima i onih momenata koji su prikriveni ispod kože, trenutaka koji su odćutani na usnama, ali koji svaki čas mogu biti inicijalna kapisla za rok vrisak koji budi dremljive sanjare. Nema snova na udobnim dušecima i mekim jastucima, sanja se po ogolelim kaldrmama i prašnjavim drumovima. A dotle, zatočena duša ne prašta…
Piše: Miodrag Marković
Foto: Bojan Antunović
Tutnje dani, oporog ukusa, bez mirisa, sažetih misli sa sumorno bezvoljnih oblaka koji prosto klize kroz božje šake, izlivajući potoke nade optočene kroz neupamćene snove, onako prkosno, pakosno, neumorno i usput pripito u pribežište oronulih sećanja. Priča uvek ista, tužna i sa tri tačke na kraju, kao ledeni dah u prvim zimskim danima. A proleće se privodi kraju, leto se već lepi na vrata samotnjaka i šalje im svoj ubogi dar u vidu vreline koja će sve spržiti u tom mimohodu čovekovog sanjarenja.
Tako na razvalini starih snova niče i nova pesma, nov singl pankrok grupe Six Pack, kratkog, ali i poučnog naziva – UA! Počinje se sa onim od čega čovek nikada nije i neće pobeći – pohlepom u njemu samom i svim onim nepitkim stvarima koje ga vode u iskrivljenu svest, sa onim rečima koje ga održavaju u životu. Pohlepa se kači na zločin, to nije strast to je ljudska potreba za samoodržanjem, zabluda održavana vekovima unazad sa samo jednim ciljem – biti pobednik i onda kada si izgubio sve, te ostaje samo goli kostur čednosti primata pribeležen na otisku poslednje crte istorijskog razapinjanja na vlastiti krst.
U songu se pominje cinizam u raznim oblicima, rasizam i prava data licima koja su nedostojna da isti vazduh sa normalnim ljudima dišu, a kamoli da izražavaju svoje obolele stavove, gde je pravda samo mrtvo slovo na papiru priveska svetskih moćnika i njihovih posrnulih pomagača što se kriju pod nadobudnim lažnim moralom. Odavno su sve krinke pale iz luksuznih ručica carskih samodržaca i njihovih obljubljenih gospi. Taj planetarni maskenbal je ništa drugo no nuđenje hleba i igara. Jesu arene postale savremenije i konfornije, ali su zveri iste, nezasite, krvoločne i večito gladne. Svetski pul je uvek okrenut isključivo ka sebi samom. Trgovina dušama je odnavek bila unosan posao, samo što Mefisto ima drugačije, umilnije, lice.
Ne, Six Pack nije tražio istinu u ovoj temi, samo je udenuo maleni putokaz u kom smeru ista se kreće. A ide u smeru netolerancije, snobizma, nejednakosti i siromaštva. Ta materijalna beda nije ni blizu one duhovno-misaone, koja tavori u čovečjem kukavičluku i lenjosti. Dodirnih tačaka sa kulturom nema, ali prikaz kriminaliteta i te kako valja u svom temelju ljudske gluposti i nezainteresovanosti. Da, na golu nema golmana, a sotona šutira penal… Naravno da neće promašiti, ne nadajte se, davao je on pogotke i sa pola terena kompletnim ekipama. Znam, nameštani su rezultati, prodavani mečevi. Hajde, da jednom odigramo pošteno, za sebe samog, za ponos i budućnost, da nikada više nema stida i nameštenih mečeva.
Miki Radojević i ekipa kroz dva slova rekli su sve što treba da dopru do onih kojima je urlik upućen. Umerenog ritma, zavodljive solo deonice i vokala koji je apsolutno nebitan u skrivenoj lepoti poruke koja miluje reči i donosi osveženje na rok sceni, manje više statičnoj i posvećenoj izgubljenim ljubavima i snovima, jer ta poruka Six Packa prosto prži usne i gori dušu.
U samo par trenutaka ljudske intime, gde se spajaju i rasturaju svetovi svih poznatih civilizacija, bend utiskuje jedno teško jutrenje i svetlo odlazećeg sunca kroz dekor ptica koje nadleću sumrak i odlaze u večni sjaj. Iz tmine se samo letom izlazi put sunca. Oni to znaju i zato su želeli da maleni trenutak uma podele sa svima nama. Budimo pametni, otvorimo kišobrane i spremimo kaljače za blato, zasučimo rukave i budimo ono što jesmo, ne ono što bi drugi želeli da budemo. Zato, ono UA!
