Ukorenjenost: Da li su domaći „irski“ bendovi zaista poreklom Kelti?
Multikulturalnost je prirodno stanje duha jer smo neprekidno izloženi uticajima stranih kultura. Ovo je posebno izraženo u graničnim regionima, gde se hiljadama godina prepliću različiti narodi i njihove običajnosti. Kada takvi procesi traju dovoljno dugo, često nismo ni svesni da naša vlastita etno-kultura već sadrži naslage istorijskih migracija.
Neke od ovih kulturnih sedimenata je lako prepoznati jer potiču iz dominantnih etničkih grupa ili moćnih imperija. Na balkanskom području, to su nesumnjivo slovenske, vlaške, vizantijske, otomanske te moderne evropske i anglo-američke komponente. Međutim, nijedan od navedenih kriterijuma ne možemo primeniti na irsku tradicionalnu muziku. Iako se vezuje za Britanska ostrva, ovaj muzički izraz ne pripada imperijalnom centru niti nam je nametnut kao pop-kulturni proizvod.
Kada se ovdašnji konzument ili muzički stvaralac identifikuje sa hip-hop ili trep kulturom, uzroke ćemo bez problema locirati u decenijskom mejnstrimu koji je imao globalni doseg. Slično bismo mogli tvrditi za eurodance, pop-punk ili numetal kao nekada sveprisutne zvučne pejzaže. Ali kada se neko predstavi kao Ortodoksni Kelt, Irski gulaš ili Scordisci, početna tačka identifikacije biće daleko manje očigledna.
Prvobitni ansambl iz plejade domaćih „Irish“ bendova nastao je daleke 1992. godine. Pričamo o vremenu pre streaming servisa, društvenih mreža i uopšte dostupnog interneta, dakle svega što nam je omogućilo izobilje audio-vizuelnih sadržaja. Kako je tada tipični Beograđanin ili Srbin mogao doći u dodir sa tradicionalnim irskim zvukom? Možda je video proslavu Dana Sv. Patrika u američkim filmovima, načuo keltske instrumente kod legendarnih The Pogues ili u najgorem slučaju zapazio kičasti šou-program plesne grupe Riverdance?
Ako su ovo bili inicijalni podsticaji, teško da su mogli biti dovoljni za potpuno preuzimanje irskog akcenta, muziciranja, plesa, pa čak i specifičnog načina odevanja. U prvom trenutku ste suočeni sa nevericom okoline, podsmešljivim komentarima i vrlo upitnim prospektima za pronalaženje saradnika i prostora za javne nastupe. O masovnoj publici, razvijenom tržištu i mogućnostima zarade bilo je izlišno i fantazirati. Pa ipak, upravo se to desilo i proizvelo nekolko generacija slušalaca i umetnika koji su sledili sličan obrazac.
Posegnimo na ovom mestu za divljom spekulacijom i pretpostavimo da uzroci ovog fenomena prevazilaze usputne kuriozitete i fascinacije. Opšta kultura nas podseća da su Kelti živeli na prostorima Balkana, zajedno sa Ilirima, Tračanima i drugim predslovenskim žiteljima regiona. Istorijski izvori su uvek nepotpuni i nepouzdani, dok su jezičke paralele zgodne za proizvoljna učitavanja. Od čvrstih tragova, arheologija je otkrila tek poneku nekropolu, obično ugrađenu u temelje rimskih objekata.
Genealoška mapa Balkana (izvor-Eupedia)
Ali šta je sa živim ljudima i njhovim genetskim nasleđem? Moderna biotehnologija je svakome omogućila da testira svoje duboko poreklo i pronađe svoju originalnu predačku grupu. Analize srpskog naroda su pokazale da su današnji Srbi sastavljeni od najmanje osam prepoznatljivih etniciteta – Dinaraca, Balto-Slava, Tračana, Kelta, Gota, Greko-Anadolaca, Kavkažana i Uralo-Finaca, pri čemu je keltska grupa zastupljena sa solidnih šest procenata.
„Rod prastari svi smo, a Goti mi nismo, Slavenstva smo drevnoga čest…” poručuje stih čuvene koračnice iz Drugog svetskog rata. Ono što autor i pesnik Vladimir Nazor nije mogao znati jeste da između tri i devet odsto pripadnika balkanskih naroda ima poreklo u švedskom Gotlandu (I1).
Dodaću još jednu nategnutu hipotezu i podsetiti na rane 1950-te kada su Krik i Votson izolovali DNK molekul, a jungovski psihoanalitičari požurili da u tome vide dokaz kolektivnog nesvesnog. Imajte ove primedbe na umu kada sledeći put požurite da nekoga etiketirate kao wannabe Irca ili nordijsko-paganskog metalca. U svakom slučaju, harizmatični Aca Seltik bi komotno mogao da okupi Srbe sa genetskom grupom R1b i legitimno formira manjinsku partiju Kelta.
