Toni Starešinić – Eksterminator ’81
Činjenica da su i Andrej Jakuš i Janko Novoselić nekada bili deo benda Chui umnogome je oslobodila izražajne kapacitete ovog trija. Ima tu i jazza, progressive rocka, elektronike, funka, soula, improvizacije… Ali, ponajviše od svega ima lične slobode, odnosno muzičke kreacije potpuno neopterećene bilo kakvim formatima i okvirima.
Obećao je da će se „osvetiti“. Životu, takvom kakav jeste, odnosno surovoj stvarnosti oko nas. A kako izgleda njegova „osveta“? Veoma prosto. Što je vreme luđe i kompleksnije, Toni Starešinić je sve produktivniji. Naravno, muzika koju kreira je refleksija te zbilje, kako njegove lične, tako i one „stvarnosti opšte prakse“. Podsetimo, Toni se na poslednjem albumu svog sastava Mangroove bavi krizom srednjih godina, dok njegov drugi (matični) bend Chui istražuje kosmički prostor svojevrsnim izrazom koji sami članovi opisuju kao horror jazz.
-
- Toni Starešinić
-
- Andrej Jakuš
-
- Janko Novoselić
Albumom „Eksterminator ’81“, snimljenim u saradnji sa trubačem Andrejem Jakušem i bubnjarem Jankom Novoselićem, Starešinić „isteruje“ preostale „duhove“ kojima se do sada nije „osvetio“. Da uprostimo, ovaj eksperimentalni, hibridni projekat traži put do umetničkih svetova za koje ni ne znamo da postoje, odnosno do publike koja sa Tonijevim delom još nije došla u kontakt. A to je ekvivalentno traženju igle u plastu sena, odnosno života u svemiru. No, Tonija to neće obeshrabriti, naprotiv. Što je izazov veći, to je veća i njegova posvećenost istome.
Ovaj projekat možemo i na drugi način posmatrati. „Eksterminatorom ’81“ (Toni je, inače, rođen 1981. godine) Starešinić sebe „isteruje“ iz sopstvene kože, dajući sebi dugo željenu slobodu improvizacije. Stoga, nije nikakvo čudo što gotovo sve pesme na albumu (izuzev „Glazbe za ekološki osviještene uši“) traju po petnaestak minuta, izuzetno su sinematične, ali i pop-artistične u originalnoj definiciji navedenog umetničkog pravca. Svakako, veliki je i doprinos saradnika koje je Toni odabrao, s obzirom da su i Jakuš i Novoselić veoma bliski elektronskom zvuku koji Starešinić revnosno baštini.
Slušajući ovaj album, često sam u Jakušu prepoznavao eksperimentalni nerv Roba Mazureka, a u Novoseliću istraživačku ambiciju Billa Bruforda. A kome bi, u skladu sa time, Toni Starešinić mogao da bude ekvivalent? Pa, rekao bih da je Jimmy Smith ovako svirao Hammonda, mada se Toni okružio i brojnim drugim instrumentima, pa je imao tu „privilegiju“ da mu obe ruke budu u potpunosti zauzete. No, mislim da je najveći kvalitet ovog albuma činjenica da je on uživo odsviran. Ovaj trio je krajem maja 2025. godine nastupio na festivalu „Glazba za ekološki osviještene uši“, a ton majstor Filip Pacak je Toniju ponudio snimanje celog koncerta. Da, najlepša je istorija koja spontano nastaje…
Dakle, sve što nije rekao kroz Mangroove i Chui, Toni Starešinić je (gromo)glasno izgovorio albumom „Eksterminator ’81“ (obilato se naslonivši na gorepomenute sastave. Činjenica da su i Andrej Jakuš i Janko Novoselić nekada bili deo benda Chui umnogome je oslobodila izražajne kapacitete ovog trija. Ima tu i jazza, progressive rocka, elektronike, funka, soula, improvizacije… Ali, ponajviše od svega ima lične slobode, odnosno muzičke kreacije potpuno neopterećene bilo kakvim formatima i okvirima. A u takvom, beskonačnom prostoru Toni se oseća najbolje. I može da se „sveti“ kome god hoće, do mile volje.
