Bajagin skopski koncert: 40 godina “Pozitivne geografije” kasnije
Eto nas opet u onoj istoj sali u sadašnjem “Mladinskom kulturnom centru”, a tadašnjem “Domu mladih 25. maj”. Isti prostor samo različito ime. Isto kao što smo pre „samo nekoliko godina“ bili na promociji prvog albuma Momčila Bajagića, a danas već (kad pre) slavimo četiri decenije ovog neverovatnog komada plastike.
Ništa se nije promenilo, osim boje kose i brade i ponekog Bajaginog Instruktora. Sala je puna poštovalaca njegove muzike, starosti od 20 do 60 godina.
Izlazi na binu Žika i priča nešto na makedonskom, ali tako dobro kao da je Makedonac, u stvari on je glavni, kako je uglavnom uvek i bilo, šoumen tokom celog koncerta. Posle se ispostavilo da mu je neko to napisao, a on pročitao. Ali, u svakom slučaju prijatno iznenađenje.
Polako, za njim, izlaze i ostali muzičari (njih 5), a među njima i Aleksandar Saša Lokner. Muzički uvod traje taman toliko da se uši i oči naviknu na muziku i atmosferu.
I eto ga on – Njegovo visočanstvo Momčilo. Publika gromoglasno pozdravlja svog junaka.
I počinju se ređati, ali ne po ovom rasporedu: ”Marlena”, ”Limene trube”, ”Mali slonovi”, ”Papaline”, ”Berlin”, ”Znam čoveka”, ”Kosooka”, ”Plavi safir”, ”Tekila-gerila”, ”Poljubi me”, ”Tamara”. Koje pesmečuge, jednostavne pop-rock minijature koje su ostale u kolektivnom sećanju, koje su se vrtele besomučno na svim jugoslovenskim radio-tv stanicama u tom periodu. I svaka pogađa neku tačku, bilo pozitivnu, bilo negativnu.
Da je album izašao i danas, kao prvenac, bio bi pravo osveženje, sa neverovatnom energijom koja pogađa sve one koji ga čuju. Ovo je album koji je obeležio ne jednu nego mnogo generacija.
Publika peva u jedan glas sve pesme. A sve bi bilo različito da tamo negde 1983-84. nije došlo do nekih, ispašće epskih, neusoglasica između Bore Čorbe i Bajage u ta vremena dok su još svirali i stvarali zajedno u Ribljoj Čorbi. Uvek sam govorio da dva velika umetnika/ dva velika ega ne mogu zajedno, čast izuzecima. I dobro je što je došlo do razlaza i što je Bajaga osnovao Instruktore. Jer, ne znam kako bi (i da li bi?) Bora pevao “Papaline”, “Berlin”, “Poljubi me”, da je Bajaga ostao u Čorbi. Ali zato znam kako Bajaga peva svoje “Nemoj srećo, nemoj danas” – njegova je muzika, “Muzičari koji piju”, “Kad hodaš”, za obe Baja je sačinio i muziku i tekst.
Tih “drevnih” 11 pesama sa prvorođenčeta, i onih nekoliko iz vremena kada je Bajaga bio u Čorbi, ove večeri posred Skoplja su odsvirali za oko sat vremena. Ali zato je bilo nekoliko biseva na kojima su ponovili nekoliko pesama, ipak su svirali samo prvi album.
Koncert je bio u organiziciji “Avalon Produkcije” i to je prvi nastup, od ukupno za sada poznata tri, koji će odsvirati još u Zagrebu i Beogradu.
Završava se koncert i vidim srećne izraze na licima onih odabranih koji su prisustvovali ovom, verovatno legendarnom, koncertu.
Ne znam za vas, ali ja ću se potruditi da budem i na koncertu na kojem će se obeležavati pola veka od “Pozitivne geografije“.
