Grejs – crna jamajčanska pantera u Skoplju
Skoplje 6. jul 2024.
U Pantere spadaju Tigar, Lav, Jaguar i Leopard, a svi zajedno su deo familije mački. U zoološkom smislu Pantera je Leopard, i kao takva je jedna od najinteligentnijih, najbržih životinja.
Njihova sposobnost da se penju na drveće, da odlično plivaju, da love noću, samo pokazuje koliko su prilagodljivi na sve uslove i zato spadaju u grupu najrasprostranjenijih mačaka na planeti.
Ako bi sve ove karakteristike bile pretočene u ljudski obliki i kada bismo potražili osobu ljudskog obličja koja bi bila savršeno kompatibilna njihovim karakteristikama to bi, bezpogovorno, bila ona, njeno visočanstvo – Kraljica Grace Jones.
Poznata po svojim transformacija, sa njenim androgenim tamnoputim izgledom, a ipak jednako svoja, jednako uspešna na modnoj pisti, na filmu i kao muzički izvođač, ikona njujorške guy scene, ali i muza jednom Saint-Laurentu, Kenzo Takadi, Hans Feureru, Helmut Newtonu.
Njeni albumi spadaju u sam vrh mešavine funk, disco, reggae, pop, rock muzike, a muzičari koji stoje iza nje su sam vrh u svojim kategorijama (bubnjar Sly Dunbar i basista Robbie Shakespeare). Dosta pesama koje je otpevala na svojim albumima su prerade (Iggy Pop/David Bowie “Nightclubbing“, Roxy Music “Love Is the Drug“, The Pretenders “Private Life“… ) i svima njima je davala svoj pečat.
E ta Pantera je održala neverovatno dobar koncert u Skoplju 6. jula 2024. na stadiounu ARM, u organizaciji Avalon Produkcije, kao deo Skoplje Calling. Sama organizacija je bila besprekorna, sve na svom mestu, sa fantastičnim stage-om, sa svim propratnim stvarima. Publika je bila u rasponu od 18 do 68 godina starosti.
Koncert počinje u 23:30. Prvo izlaze muzičari, njih sedam (bubnjar je Grejsin sin), i za njima- ona, pokrivena maskom zlatne boje. Ovacije u publici. Mnogima od prisutnih ona je idol mladosti. Počinje sa pesmom “The Key” sa novog albuma, koji ima neverovatan funky ritam uz koji se njiše skopska publika. Taman toliko da zagreje narod. A onda slede veliki hitovi „Love is the Drug”, “Pull up the Bumper”, “Demolition Man”, “My Jamican Guy”… Kako koja pesme prolazi tako se Grace presvlači i stavlja razne maske. Uz svaku pesmu drugi styling.
A njeno pevanje, držanje, interakcija sa publikom su neverovatni, kao da joj je 25 godina, a ne 76. Svaka čast, pravi profesionalac, koji zadovoljava sve uslove za dobar koncert, gledan iz očiju oduševljenje skopske publike.
Muzičari koji je prate su posebna priča, pravi profesionalci. Znaju da iscede maksimum iz sebe. Jedno sveopšte veselje. Muzika i onaj odnos Grace sa publikom ne ostavlja nikoga ravnodušnim.
Nakon jednog sata neprekidnog pevanja i igranja Grace se povlači sa scene, publika traži još. I eto je na prvom bisu sa nezaobilaznim hulahopom kojeg kotrlja 12 minuta koliko traje bis. Ponovo se povlači, ali džabe – niko neće da ode, pa ni sama Grace. Izlazi na drugi bis i peva, a kapela, francusku pesme sasvim sama, bez muzike. Publika je oduševljena. I to je to.
Koncert završava, oseća se još ona pozitivna energija publika koja polako odlazi. Verovatno će se o ovom koncertu pričati još dugo,dugo vremena.
