Kako je bilo na In front of art festivalu (foto galerije)

Prošao je prvi festival alternativne i rok kulture u Sremskoj Mitrovici „In front of art“ tokom kojeg su posetioci i turisti između 17. i 20. avgusta mogli da uživaju u pet večernjih koncerata, jednom događaju za decu, kao i u dve književne promocije i jednoj stand-up večeri. U svemu ovome su posetioci mogli da uživaju na čak tri različite lokacije u krugu centra Sremske Mitrovice i njenog savskog priobališta. No, krenimo redom.

Drugi dan, 18. avgust, počeo je u divnom kafiću „Book Bar“, lociranog u blizini savskog priobališta. Povod za smeštanje na ovu divnu lokaciju koja oduzima dah bila je promocija knjige „Moja Engleska“ Igora Todorovića Zgroa, u kojoj je opisao svoju ljubav prema fudbalu i Engleskoj kroz putešestvije od Morkomba do Blekpula. Moderator programa bio je Ivan Lončarević, nekadašnji glas pokojnih beogradskih radio-stanica „Index“, „B92“, „Politika“ i „Studio B“, a sada voditelj muzičkog podkast serijala „Pop depresija“, po kojoj je nazvao i svoju izdavačku kuću i koncertnu agenciju. Ovaj javni razgovor počeo je najpre u bašti, a potom nastavljen u zatvorenom delu kafića zbog kiše koja je tog popodneva padala. Večernje aktivnosti 18. avgusta vratile su se na „Partizanovo“ igralište, gde su u 21 sat na scenu sišli Kolja i Grobovlasnici, dok su nezaboravno veče protkano kombinacijom zvuka bluza, džeza i fanka u 22 sata i 40 minuta smenili moderni elektro tonovi kakve propagira tajanstveni duet Nipplepeople.

Nikola Pejaković Kolja je u društvu svojih muzičara održao skoro sat vremena opuštajuće svirke na kojoj je izveo 11 pesama, od toga jednu na bis. U pauzama između interpretacija svog plodnog repertoara, ovaj talentovani višestrani umetnik zahvalio se publici što se našao baš u Sremskoj Mitrovici, govorio je i kako ga je scena rashladila jednako kao i vremenske prilike, dok je najave pesama sa svog nadolazećeg studijskog izdanja „Sreća i druge priče“ publika prvo propratila zvižducima jer su tražili više poznatih kompozicija, da bi se sve to na kraju smirilo nakon premijernih izvođenja pesama „Svetozar i Dragan“ i „Jesi tu“, koje će naći mesto na navedenom novom dugosvirajućem izdanju, čiji je izlazak zakazan za septembar; čak je Kolja otkrio da će prvospomenuti premijerni hit spopadati radio-stanice čim ga lansira kao promotivni singl. Najbolju reakciju izazvale su upravo poznate pesme: „Svako veče isti program“, „Meksikanac“, „Mladoženja“, „Da li venem ili zrim“, „Pedofilija“, „Zulu uštipci“, „Užički heroin“ i na bis je izveo „Može malo sutra“.

Bal pod maskama sa Nipplepeopleom počeo je u 22:40 i ovo rasplesano i vokalno energično sint-pop veče trajalo je sat i 20 minuta, sa jednim bisom. Nastup, protkan autorskim numerama i probranim obradama, počeo je sa „Balkan Expressom“, posetioci su čuli i: poznate pesme „Bolji“, „Broj“, „Ne volim te“, „Disco epileptic“, „Tajna“, „Sanjam“, „Dajem ti sve“… pred okupljenim građanima i posetiocima prestonice sremskog regiona premijerno su izveli i novi hit „Zvuk“, ali najbolju histeričnu reakciju na prve taktove izazvale su opštepoznate pesme „Sutra“ i „Frka“; na oba navedna hita svi su izvadili mobilne telefone kako bi svako iz svog ugla zabeležio ova dva nezaboravna izvođenja. Višenagrađivani i nebrojeno mnogo puta emitovan hit u medijskom etru “Sutra” izveli su pred bis, da bi na bis otpevali “Nikada” i ponovo “Frku”. Usput su otkrili da planiraju da naredne godine konkurišu za Pesmu Evrovizije i samim tim dodali da će ujedinjena jugosfera imati za koga da glasa na Evroviziji ukoliko prođu predselekciju. Da li će ostati pri toj nameri, i da li će hrvatska delegacija imati sluha za njihov dosadašnji uspeh i reputaciju, saznaćemo do idućeg maja. No, bitno je da su posetioci iz Sremske Mitrovice dobili priliku da ih isprate na te opsežne pripreme za dalji tok karijere.

Treće veče, 19. avgust, bilo je koncertno. Prvo su na scenu u 21 i 14 minuta sat sišli legendarni Partibrejkersi, koji su posetiocima i ovog puta priuštili nezaboravan nastup kroz neprolazne hitove koje su Cane i Anton napravili tokom 41 godine rada. Nešto pre pola 12, na scenu su sišli članovi mostarskog rege-pop sastava Zoster, koji su opustili publiku pesmama koje ukazuju na razne društvene anomalije.

Brejkersi su oduvek bili bend koji je imao izuzetno zanimljive naslove svojih hitova i albuma protkanih isto tako dobrom lirikom, pa zato rezime njihovog nastupa zaslužuje jedino da bude opisano po nazivima njihovih pesama, istaknutih filozofskih stihova i pojedinih njihovih albuma. Očekivano, rođeni loši lideri Brejkersa, kraljevi pomalo zaboravljene stare škole bunta Zoran Kostić Cane i Nebojša Antonijević Anton su sa ostatkom sviračke postave zatekli veliku reku hipnotisane gomile posetilaca čija je namera da se sjate na igralište “Partizana” bila baš takva da je jedan poziv na kupovinu karata promenio sve što je noć predvidela kada su čuli ime Partibrejkers. To je bio jasan signal da na vreme krenu prema navedenom igralištu smeštenom u samom srcu grada, gde su nekada živeli antički vladari, i u kom sad važi kompromisna igra za sve. Ko se među okupljenima nalazio u sirotinjskom carstvu, to apsolutno nije bitno, ali ko ne kapira Caneta, taj nije mogao ni da prosi za sitnu lovu da bi obezbedio upad do popunjenosti kapaciteta. Od prve do poslednje pesme Brejkersi su te subotnje noći u najvećem sremskom gradu naterali publiku da u isto vreme veruju Canetu i da misle svojom glavom kada je u pitanju razmena utisaka. Put Caneta, Antona i ekipe ovog puta vodio je ka severu Srbije, na kom nisu nigde žurili da odsviraju svoje, niti su posetioci tražili tretman lobotomije posle završene svirke jer upravo Brejkersi su puna dva sata zavodili red. Cane je svojim stihovima izuzetno dobro objasio da se najbolje putuje kada se sam vraćaš pun dobrih utisaka. Među posetiocima svih generacija zapostavljen je spomen sunčevljevih sinova, ali su zato mislili na mesečeve kćeri. Da ne bi posetioci slabijeg pola ostali uskraćeni, posvetili su im pesmu o sjajnijoj budućnosti u kojoj su se ponovo pronalazili i pripadnici jačeg pola. Posetioci nisu ništa gadno pojeli pre nastupa ovog slavnog novobeogradskog benda da ne bi dobili stomačni virus, ali su pravili krš i lom tokom zabave koja je trajala dva sata uz jedan dugačak bis od pet pesama odsviranih posle 18 regularnih. Canetu su posetioci zahvaljujući Bajaginoj poruci od pre dva dana na početku koncerta poželi puno lepih reči za navršenih 59 godina života, pa samim tim ta čestitka nije bila samo ćutanje. Srce je svima spontano kucalo u zemljotresu punim neprolaznih stihova koje posetioce nagnaju na razmišljanje i spoznaju sebe. Ničiji ljudski život ne traje 1000 godina, ali će Canetovo stvalaštvo nadživeti ovog vrsnog umetnika.

Dobar deo kompozicija iz kojih su bili korišćeni stihovi neprolaznih rok evergrin hitova orio se “Partizanovim” igralištem te večeri. U pauzama između izvođenja odabranih hitova iz set-liste, Cane je uputio žalbu toncu na loš monitoring, i opomenuo je jednog posetioca da ne drži stalno majicu sa likom Gavrila Principa.

Da bez Caneta neće biti teško, pobrinuli su se gosti iz Mostara, članovi benda Zoster čiji žanr isprva nije bilo lako definisati jedinstvenim izrazom, ali ono predstavlja prevashodno spoj rege i pop zvuka. Od samih početaka su pevali o problemima koje potresaju današnje društvo. Zosteri će ove godine najzad objaviti svoj peti studijski album „Najgori“, sa kojeg je u ove tri godine lansirano pet najavnih singlova između 10 u tekstualnom smislu konceptualno povezanih pesama. Od tih pet, posetioci su na ovom koncertu čuli četiri: „Mozak na pašnjak“, „Čovjek zvani činjenica“, „Čovjek želi da je ptica“ i „Kuda idu svi ti ljudi“. Ostalih 13 pesama su bila podsetnik na hitove sa prva četiri studijska izdanja: „Sve u svoje vrijeme“, „Policija“, „Sve čega nema“, „Banana stejt“, „Utopija“, „Ko je jamio“, „Ja znam da izgledam“, „A gdje sam bio ja“, „Izbjeglica“, „Volio sam te“ i „Američki film“, koje su odsvirali u regularnom toku svirke. Na bis su otpevali i „Srce uzavrelo“ i mladima uputili jasnu poruku da budu svoji po nazivima svoje pesme. Dobra atmosfera nije izostala ni sa ovim bendom, te su posetioci imali razlog više da se vrate sa dobrim utiscima.

Tokom treće večeri na ulazu su bile prisutne i promoterke novog izdanja rumskog festivala „Start“, koji će 1. i 2. septembra na bazenu „Borkovac“ okupiti osam bendova koji sviraju obrade poznatih muzičkih klasika priznatih regionalnih i svetskih imena.

Poslednji dan bio je opet podeljen u različite celine. Prvo smo se tog 20. avgusta posle dana pauze vratili u knjižaru „BookBar“, gde je beogradski novinar i muzičar Branko Rosić, svojevremeno odlikovan priznanjem pokojne kraljice Elizabete Druge za promovisanje i unapređenje kulturnih veza između Velike Britanije i Srbije, održao promociju svoje aktuelne knjige, romana „Dolazak matadora“, koja govori o dvojici najboljih drugova različitih sudbina koje je spojio isti poslovni interes. Moderatorka programa bila je Jovana Coka Stanković, PR direktor u menadžersko-pablišing kući „Odličan hrčak“ i voditeljka jutarnjeg programa na beogradskom Rock Radiju. U odnosu na utorak i promociju Igora Todorovića Zgroa, organizatori su ovog puta imali više sreće sa vremenom. U 19 časova deca su mogla da uživaju u nastupu „Cirkus animatora“ u blizini platoa ispred tamošnje gradske biblioteke „Gligorije Vozarović“, da bi večernje aktivnosti bile završene stand-up nastupom Nenada Danilovića, poznatog kao Neša Bridžis i svirkom vrbaško-beogradskog pop-rok benda Ničim izazvan. Neša Bridžis je na scenu „Partizanovog“ igrališta sišao nešto posle 21 sat, dok je binu članovima benda Ničim izazvan predao posle 22:30.

Neša Bridžis je naprosto oduševio sve prisutne u za standarde Sremske Mitrovice najvećoj stand-up večeri upriličenoj na otvorenoj pozornici. Iza sebe imao je podršku svoje supruge Suzane, a tokom skoro sat i po vremena nastupa pričao je najpre o odrastanju, potom o selidbi iz užurbanog Beograda u mirniji Novi Sad, a osvrnuo se i na upoređivanje nekadašnjih i sadašnjih kafana, kao i na analizu noćnog života kroz sagledavanje različitih tipova ljudi koji se mogu sresti po klubovima. Tokom ovog nastupa, slušali smo i priče o klupskim pevačima, njegovoj želji da bude operski pevač, a dočarao nam je i svoj doživljaj salse uz grupu okupljene dece na kraju nastupa. Među prisutnima u publici našao se i još jedan od kumova srpskog stand-upa Srđan Dinčić, za kog je rekao da mu je drago što je još neko ugledan drži humoristička pripovedanja pred sremskomitrovačkom publikom. Izvinjavao se u više navrata mlađoj publici na tome što je upotrebljavao i eksplicitne izraze.

Bend Ničim izazvan pokazao je još jednom da je po ko zna koji put opravdao titulu najboljeg benda svoje generacije sa prostora Jadrana, jer ovo prestižno MTV-jevo priznanje iz 2017. po sopstvenom mišljenju autora po prestižu prevazilazi sve nagrade dobijene na nacionalnom nivou. Jadranski MTV se posle tog priznanja ugasio poslednjeg dana te 2017. godine, a Ničim izazvan nastavio je da praši, i prašiće dokle god bude bilo voljnih da čuju Borisa Bakalova, Bojana Gluvajića i ekipu. Na svu sreću, takvih ljudi i dalje ima. Iako bend u diskografskom i koncertnom smislu deluje više od decenije, posetioci Sremske Mitrovice su se uverili u to zašto je na njihov prvi veliki koncert u centru antičkog Sirmiuma vredelo čekati ovoliko dugo. Nastup su započeli solističkom varijantom hita „Daleki kraj“, a potom su se nizali i neki od sledećih uspešnih stvari, uglavnom ljubavnog karaktera: „Jer te više ne volim“, „Odlaziš“, „Heroj“, „Hajde, dođi da popraviš stvari“, „Ljuto nebo“, „Sve tvoje želje“, „Tužne devojke“, „Mama ti je rekla“, „Pokorimo noć“, „Trideset“, „Da li želiš“… Regularan deo koncerta završili su sa pesmom koja ih je poslala u regionalan medijski etar — „O tebi“, da bi na bis izveli društveno angažovanu pesmu „Bože, kako si? (Biće bolje za milion godina)“.

Zaključak:

Tačka na prvi „In Front of Art“ festival je stavljena i polako se prelazi na pripreme za naredno leto koje će biti premoštene serijalom sezone nastupa u zatvorenim prostorima od jeseni i zime, pa sve do perioda buđenja ranog proleća. Lineup je opravdao sva očekivanja, oni koji su imali prilike da sve okupljene slušaju i ranije, kao i da na TV-u gledaju snimke njihovih koncerata, znali su ranije šta mogu da očekuju. Atmosfera nije izostala, svaki od izvođača je oduševljavao publiku na različite načine. Najviše se izdvojio duet Nipplepeople čiji nastup nije bio samo svirački, već i plesni doživljaj, što smo navikli od njih za sve ove godine. Ostali su išli na svirački princip. Nebitno kakav je ko pristup nastupa imao, bitno je da su svi komunicirali sa vernom publikom koja je znala reči probranih istaknutih pesama. Jedino što mogu da zamerim jeste to sam primetio da je poslednje večeri bio nešto manji broj ljudi nego na prve tri. Mogli su prvi nastupi Neše Bridžisa i Ničim izazvanih da se proprate na jednakom nivou kao što je kapacitet bio ispunjen na prve tri večeri, ali svakako odaziv na poslednji festivalski randevu nije bio ravan katastrofi. Međutim, u globalu je sve proteklo kako treba, u čemu je umnogome doprinela agresivna reklama putem kanala na društvenim mrežama, kao i klasična promocija preko tradicionalnih prestižnih elektronskih i štampanih medija. Izvođači su se iz Sremske Mitrovice vratili puni dobrih utisaka, što je doprinelo tome da će se organizatori narednih godina truditi da nadmaše sebe i svoje mogućnosti.

Sve ovo je dokaz da postoje i ljudi koji su bili željni da čuju nešto što nije hiperkomercijalno, a „Art Front“ je dokaz da su ljudi okupljeni oko družine na uspešan način uspeli da prenesu poruku da najbolji talas promena kreće iz malog mesta. Sve što biva nagrađeno najboljem u maloj sredini zaslužuje da se čuje i u celoj Srbiji. Za skoro godinu dana intenzivnih aktivnosti „Art Front“ je pokazao da sve više izrasta u ozbiljno udruženje građana koje želi da publici pokloni sve najbolje od regionalne kulture na nivou celog grada. Kao što su istakli na svom sajtu (artfront.sm), u ovom udruženju mahom su se okupili ljudi rođeni kasnih osamdesetih i ranih devedesetih upravo sa željom da obogate gradski život, mada ima i pokoji radoznali mlađi član, ne mlađi od ’99. ili otprilike ’00. godišta, koji uspešno odgovara organizatorskim zahtevima. „In Front of Art“ festivalom zatvorili su jedno uspešno poglavlje eksperimentalnog tipa. Iz probne faze se izašlo, u još luđu jesenje-zimsku sezonu kreće se sa novim velikim i još boljim poduhvatima. Sve same pohvale autor ima na račun rada ovog udruženja, te samim tim portal Rockomotiva najavljuje i nastavak saradnje sa ovim entuzijastičkim timom.

Autor se zahvaljuje timu Art Fronta na podršci pri realizaciji ovog teksta, a posebno fotografima Čedomiru Nedeljkoviću i Slobodanu Maksiću, čije smo fotke priložene u sklopu ovog članka objavili uz dozvole autora i organizatora.

Tagovi: festiva, In Front of Art I, Sremska Mitrovica