Kolektivna Therapy?(ja) uživo u Srbiji

Priznajem, ja nikad nisam bio jedan od onih die hard fanova severnoirskog benda Therapy?, jer mnogo toga sam čuo i video uživo u životu, ali iskren da budem, ipak se rado sećam 1994. godine i sveopšteg ludila koje je zavladalo svetom kada su objavili svoj danas već kultni album “Troublegum”.

Ipak je to bilo već vreme nenormalnog i neovlašćenog kasetnog umnožavanja, naročito u Istočnoj Evropi, u osvit rezanih digitalnih audio diskova i diskova sa mp3 formatom. Kasnije će se ispostaviti da je u masi sličnih bendova i izdanja to bio jedan od svakako najboljih svetskih albuma, ne samo u prvoj polovini devedesetih, već i cele poslednje dekade 20.veka.

Možete misliti, koliko li je tek piraterija bila dobra od svega toga? Ne postoji mnogo svetskih bendova koje su slušali i metalci i pankeri i korovci i darkeri i ne samo zbog toga uvek je praznik kad Therapy? sviraju. U ranijim slučajevima kad su nastupali u Srbiji, sticaj okolnosti je bio uvek takav da nisam mogao da ih gledam iz mnogo razloga, ali konačno su se sklopile kockice da subota, 23. marta, bude dan D. Za put do Beograda i pronalazak Hangara trebalo je ipak malo više vremena. Meni putniku namerniku iz Paraćina, prvo je bila prava avantura blablakarom do Mostarske petlje, pa 23-ojkom do Pančevačkog mosta, i kad navigacija zakaže, pa se promaši stanica, onda čovek bude prinuđen da se vrati nazad i do pravog mesta dođe pešice i onda sve može malo duže i malo dalje da potraje, ali stari sam ja đak pešak, zar ne? Još čuvena Žorža Klemensoa ulica… Preko vode, do slobode.

Pozitivno me je iznenadio izgled samog Hangara, koji je ranije bio poprište nekih tehno žurki, a kako sam čuo postoji i hala za manje događaje. Zaista, evropski prostor kapaciteta više hiljada ljudi u zavisnosti gde i kako se postavi pult sa glavnom audio i lajt miksetom, i bina, ali u svakom slučaju u pitanju je respektabilni prostor na koji glavni grad može i treba da bude ponosan. I prilično dobro sve zvuči u njemu bez obzira na atipičnu visinu plafona, koji nije klasičan plafon već aluminijum i lim, veličinu i dubinu samog prostora, ali to vam je uvek tako kad je koncertni prostor u industrijskim kvartovima i delovima bilo kojih velikih evropskih gradova u pitanju, a nekako Hangar i ostali silosi u Luci Beograd, upravo jesu baš to, značajani magacinski prostori srpske plovne industrije, prilagođeni različitim namenama i upotrebnim svrhama.

Organizator koncerta je bila Strangefear agencija koja je u poslednjih 10-tak godina bila vrlo aktivna u organizaciji koncertnih delatnosti, što znači da se radi o zaista iskusnoj ekipi koja u svakom trenutku zna svoj posao. I to radi baš kako treba. Vrhunski digitalni marketing koji podrazumeva dobar web sajt, stranicu, te adekvatnu sponzorisanu reklamu po društvenim mrežama i plakatiranje tek onoliko koliko je potrebno, te marketing po RTV stanicama, ispostavio se kao dobitna kombinacija i iako je ovo njima tek drugi koncert u Hangaru, sve je bilo besprekorno. Kad to kaže dežurno gunđalo kao što sam ja, narode – veruj da je to tako. Cena ulaznica od 2 400 i 2 800 dinara u pretprodaji širom Srbije i onlajn, do 3 000 na dan koncerta, kao i mogućnost kupovine onlajn na web sajtu samog benda, koji je nešto najbolje, najpreglednije i najfunkcionalnije što je autor ovih redova do sad video…

Malo je koncerata gde glavni bend nema predgrupu, a nekako uvek se na kraju ispostavi da mu i nije potrebna. Beogradski koncert je bio deo aktuelne “Hard Cold Fire” turneje na kojoj proslavljaju 30 godina od objavljivanja albuma “Troublegum”.

Sastav poštovanog publikuma u subotu je bio raznovrstan, sreća pa nije bilo klinaca, već uglavnom sredovečne gospode, reklo bi se u najboljim godinama i to ne samo iz Srbije, već sam video i ljude iz Makedonije, Belgije, Rumunije, Poljske, Bugarske. Izgleda da nam je poslednjih dana nekako svima bila potrebna kolektivna terapija. U subotu smo je i dobili, a doktori specijalisti za dobro raspoloženje bili su dobroćudni Andrew James Cairns, rif master, gitarista, pevač i alfa i omega benda, pomalo misteriozni Michael McKeegan na bassu i čovek ritam, a ne mašina, Neil Cooper za bubnjevima.

Iako samo sa jednom gitarom, koja zvuči kao simfonijski orkestar, ni najveći srpski gitaristi ne mogu da otkriju kako Andy i šta zapravo sa njom uživo radi. Dobro, prilikom snimanja albuma pre tri decenije, zvuk gitare studijski pomogao je i Page Hamilton iz Helmeta, ali stvarno srce para uživo ta distorzirana Andy-jeva gitara. Srdačnost, prava ljubav i koketiranje sa publikom, te rođendan bubnjaru je ipak izgleda deo dobro režirane predstave u kojoj posebno mesto imaju svetlo i efekti.

– Izvinite zbog mog lošeg srpskog, ali ja sam Irac, pa je i moj engleski loš, reče uz osmeh Andy Cairns koji je u više navrata ponosno naglašavao svoje poreklo. Pred početak koncerta prigušenim crvenim svetlom dominantno je smanjena vidljivost u hali, i u tom konstantnom polumraku nisam dobro ni video sve prijatelje, pa ako se nisam nekom javio na koncertu, ovom prilikom se izvinjavam. Vrlo namerno, na početku mnogo je plavog svetla na bini, pa su izgleda, mnogi ljudi muku mučili sa svojim digitalnim telefonima i fotoaparatima da nameste fokus, osim profesionalnih fotografa koji su za to imali vremena u vidu prve tri pesme u posebno obeleženom prostoru, neposredno ispred bine.

Kompletan spisak pesama koje su Therapy? u subotu izveli u Hangaru, u Beogradu, dostupan je na: https://www.setlist.fm/setlist/therapy/2024/hangar-luka-beograd-belgrade-serbia-7baa0258.html, ali na početku se čini da Therapy? uz intro kreću pomalo bojažljivo, iako nisu prvi put međ’ Srbima. U pokretima Andy Cairns-a vidi se utrnulost, i možda mu je samo trebalo malo vremena da se zagreje i opusti na bini, ali ipak to tehnički sjajno funkcioniše. Igraju na sigurno, u pitanju su muzički veterani i prekaljeni borci, koji pored svojih danas već ozbiljnih godina daju sve od sebe. Nema tu više ekstravagancije i neočekivanih scenskih pokreta, tipičnih za mlade naraštaje, ali nije ni čudo, ovaj bend postoji više od 35 godina i ko zna koliko hiljada nastupa je iza njih, a opet to nije ni toliko statično, u prilog pravoj optimizaciji živog nastupa izvođača.

Sam koncert je počeo je u 21.30 i većina publike je pomislila da će ovo biti samo svojevrsna proslava 30 godina od objavljivanja albuma “Troublegum”, ali Therapy? baš kako su i najavili uz to prave presek najvećih hitova svoje karijere – najbolje od najboljih. Na bini nema grupnog logoa iza izvođača, ali uz onakav lajt, ni to stvarno nije potrebno. Gde Andy malo zakaže, po pitanju scenskog nastupa, ispravlja ga basista Michael McKeegen, lakši je stasom, mlađi je, nema problem sa martinkama jer ih i ne nosi, a i ne peva, pa mu je sve lakše. Posle ‘Potato Junkie‘ bubnjar Neil je imao odličnu solo tačku na bubnjevima i sve deluje sjajno, na trenutke i preterano, ali na sceni je ipak prisutna energična koncentracija povratnih fidbekova koja mi kaže da je u pozadini savršenog zvuka pre svega iskustvo i pređena kilometraža. Tu su još i poskočice uz ‘Breaking The Law‘ i ‘Iron Man‘, zgodan šlagvort da se iskaže impulsivnost, živost i doziran šarm simpatične trojke koja nema granice, ali stvarno nema tu dodvoravanja publici jer nije festival već solistički koncert, gde niko nije slučajno zalutao, očekivano najveća i najbolja reakcija je na najvećim hitovima ‘Die Laughing‘ koja je odsvirana na samom početku koncerta, ‘Diane‘, na početku drugog seta pesama, a stvarno nije uobičajena stvar ni da od 23 odsvirane pesme bend posle 16. izađe na bis i više to liči na koncert iz dva dela nego na klasičan bis, ali Therapy? moraju uvek da budu specifični.

Ta njihova posebnost ogleda se i u jednostavnosti tekstova planetarnih hitova, jer koliko puta vam se desilo da u nedostatku lepših polovina, kažete sami sebi “…za.ebi i zaboravi na to…”, u okviru neklasične ljubavne pesme sa univerzalnom temom – ‘Screwmager‘. Ili kad prepijete i tumarate besciljno negde, a zapravo ni sami ne znate gde – ‘Nowhere‘, pesme koje su Therapy? prema očekivanjima izveli na samom kraju koncerta.

Subverzivnost neobičnog trenutka u kom se desio koncert, lekovitost izvođača, čini Therapy? jednim od najboljih bendova današnjice uživo. Prisutnih 800 ljudi na beogradskom koncertu u Hangaru se u 90 minuta magije u subotu, na pravi način uverilo u to.

Na redu su novi koncertni koraci iz agencije Strangefear. Therapy? su bili pun pogodak.

Tagovi: Andrew James Cairns, Beograd, Hangar, Koncert, Michael McKeegan, Neil Cooper, Therapy?, Troublegum